Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU pravi rang listu najboljih univerziteta
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija najavila je 30. januara početak izrade rang liste najboljih evropskih univerziteta (U-Multirank) čiji će prvi rezultati biti objavljeni početkom 2014. godine. Za razliku od tradicionalnih lista, na novoj listi univerziteti će zauzimati mesto na osnovu više faktora: reputacije profesora, kvaliteta predavanja i učenja, međunarodne orijentacije, uspeha u transferu znanja (partnerstvo sa biznisom i novoosnovanim firmama) i na osnovu doprinosa regionalnom razvoju.
Novo rangiranje evropskih univerziteta koje je finanisano iz fondova EU biće pod okriljem Irskog predsedavanja EU. Očekuje se da će oko 500 univerziteta pristati da učestvuje u ovom rangiranju.
Novo rangiranje će biti objektivno jer će biti zasnovano na merljivim kriterijumima i podacima. Ideja o rangiranju evropskih univerziteta rodila se još 2008. za vreme Francuskog predsedavanja EU.
takozvano U-multirangiranje će takođe rangirati univerzitete po specifičnim oblastima kao što su poslovne studije, mašinstvo, elektrotehnika i fizika. Rangiranje na osnovu specifičnih disciplina će se vremenom proširivati.
Background Poznate svetske liste za rangiranje univerziteta su takozvana „Šangajska lista“ svetskih univerziteta, Tajms lista 400 svetskih univerziteta (Times), QS (Quacquarelli Symonds Ltd) top univerziteti i Lajden lista. Osim ovih, poznate su i neke liste biznis škola kao što je lista Fajnenšal tajmsa (Financial Times), Bisniz vika (BusinessWeek) i Ekonomista (The Economist).
Srbija se 2012. prvi put našla na "Šangajskoj listi" i to Univerzitet Beograd koji je jedina visokoškolska institucija koja se nalazi na ovoj listi, i to između 401. i 500. mesta.
Na poslednjoj Vebometriks listi, u konkurenciji 20.000 svetskih univerziteta beogradski univerzitet je na 547. mestu. Lista se kreira na osnovu veličine univerziteta, broja objavljenih naučnih radova, popularnosti i posećenosti internet prezentacije univerziteta.
Evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasilu rekla je na otvaranju konferencije o visokom obrazovanju u Dablinu na kojoj je najavljen početak rangiranja da su univerziteti među najuspešenijim izumima Evrope, „ali da se ne može živeti na lovorikama.“
Vasilu je ocenila da mnogi univerziteti u EU i dalje predaju po modelima iz 19. veka. „To je moglo tada, moglo je čak i u dobrom delu 20. veka. Ali, to nije više dovoljno. Moramo da obezbedimo kvalitet i relevatno obrazovanje za više studenata koji dolaze iz različitih okruženja“, istakla je komesarka za obrazovanje.
Kako je rekla, nova U-multirang lista daće i studentima i institucijama jasnu sliku o učinku univerziteta u nekoliko važnih oblasti. Na osnovu liste studenti će moći da odaberu fakultet ili koledž koji je najbolji za njih, a rangiranje će pomoći univerzitettima da u poređenju sa konkurencijom uoče svoje slabosti i dobre strane. Na kraju, i sami kreatori politike imaće kompetniju sliku o sistemu obrazovanja.
Komesarka Vasilu je navela da je potrebno više visokoobrazovanih ljudi i znanja. Kako je rekla, čak i u krizi nema dovoljno stučnih ljudi koji bi popunili radna mesta koja se otvaraju.
„Očekujemo da će u skoroj budućnosti ovaj broj radnih mesta dostići 16 miliona. Da bismo ih popunili moramo da povećamo izvor talenata“, kazala je ona.
Evropa da bude lider u privlačenju talenata
Prema njenim rečima, visoko obrazovanje mora biti inkluzivnije što znači da se talenti moraju crpeti iz širih slojeva građana, a naročito grupa koje tradicionalno ne učestvuju u visokom obrazovanju.
Evropa mora, kako je ocenila, da bude lider u svetu u privlačenju talentovanih ljudi i da postane atraktivno mesto za studiranje.Ona je takođe primetila da studenti na evropskim univerzitetima ne dobijaju preduzetničke veštine i ono što je potrebno poslodavcima.
Ona je najavila da će stručna grupa o modernizaciji visokog obrazovanja uskoro predstaviti preporuke kako da se promoviše kvalitetno predavnje i učenje kako bi se promenilo akademsko okruženje.
Ona je međutim naglasila da ne predlaže model po kome bi Evropa dobila 4.000 Harvarda ili Oksforda, već raznolikost obrazovnih institucija koje dobro rade i zadovoljavaju potrebe studenata.
Kako je rekla, mora se priznati da postojeće rang liste univerziteta privlače ogromnu pažnju globalne javnosti, medija i studenata.
„Sviđalo se to nama ili ne, ne možemo ih ignorisati, uprkos razlikama u kvalitetu i beskorisnoti negih rang lista“.
Nezavisni ocenjivači
Rangiranje će uraditi nezavisan konzoricijum na čelu sa Centrom za visoko obrazovanje u Nemačkoj ( Centre for Higher Education) i Centrom za politike visokog obrazovanja u Holandiji (Center for Higher Education Policy Studies).
U procesu rangiranja će učestvvati i i Centar za nauku i studije tehnologije na Univerzitetu Lajden (CWTS), vodeći svetski servis za informacije o nauci, tehnologiji i medicini Elsevier, Bertelsman fondacija (Bertelsmann) i softverska kompanija Folge 3.
Konzorcijum će takođe sarađivati sa nacionalnim partnerima za rangiranje i zainteresovanim studentskim organizacijama, univerzitetima i kompanijama kako bi se osiguralo da podaci budu tačni i potpuni.
Za projekat U-miltirangiranja biće izdvojeno dva miliona evra iz Programa celoživotnog učenja za 2013-2014, sa mogućnošću dodatnog finansiranja u naredne dve godine 2015-2016. Cilj je da se uspostavi nezavisna organizacija koja će nakon tog perioda samostalno vršiti rangiranje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beogradski univerzitet
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
