Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nedovoljna pismenost problem i u EU i Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 07.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija mora da revidira pristup unapređenju nivoa pismenosti s obzirom na alarmantne podatke, zaključak je grupe stručnjaka formirane na nivou EU. U Uniji svaki peti 15-ogodišnjak i gotovo 75 miliona odraslih nije dovoljno savladalo pisanje i čitanje, što im otežava pronalaženje posla i izlaže ih siromaštvu i riziku da budu isključeni iz društva. Prema anketi o radnoj snazi za 2011, u Srbiji među stanovništvom starijem od 15 godina 3% nema školu a 11,3% nije završilo osnovnu školu. U okviru napora da se unapredi nivo pismenosti u Srbiji, ove godine bi trebalo da više od 5.000 odraslih nepismenih građana upiše osnovnu školu koji nisu završili na vreme.
Stručna grupa, formirana na inicijativu evropske komesarke za obrazovanje i kulturu Andrule Vasiliu (Androulla Vassiliou), predstavila je 6. septembra u Nikoziji izveštaj koji sadrži niz preporuka za unapređenje pismenosti u EU, primere uspešnih projekata opismenjavanja u evropskim zemljama i iskustva pojedinaca.
Predsedavajuća grupe, holandska princeza Laurentien, koja je godinama aktivna u kampanjama za unapređenje pismenosti, ocenila je da je izveštaj "poziv na buđenje zbog krize koja pogađa sve zemlje u Evropi".
"Reč je o paradosku: čitanje i pisanje ima veći značaj nego ikada u digitalnom svetu u kome živimo, a nivo pismenosti nije zadovoljavajući. Moramo odmah promeniti ovu zabrinjavajuću situaciju", rekla je Andrula Vasiliu. Ulaganja u povećanje broja pismenih svih godišta je ekonomski opravdano i dugoročno će doneti milijarde evra, rekla je ona.
Tržište rada zahteva što veću funkcionalnu pismenost, navodi se u saopštenju Evropske komisije. Procenjuje se da će do 2020. za 35% radnih mesta biti potrebne visoke kvalifikacije u poređenju sa sadašnjih 29%.
Grupa stručnjaka je, između ostalog, preporučuila roditeljima da razvijaju kulturu čitanja radi razonode kod dece, da se bibilioteke otvaraju na neuobičajenim mestima poput tržnih centara i da se angažuje više učitelja kako bi bili uzor dečacima koji u načelu manje čitaju od devojčica.
Izveštaj sadrži konkretne preporuke za određena godišta i poziva na besplatno i kvalitetno obrazovanje za najmlađe, više stručnih učitelja u domenu opismenjavanja u osnovni školama i promenu svesti o disleksiji. Stav grupe stručnjaka je da gotovo svako dete može da nauči da čita i razume tekst uz odgovarajuću podršku.
Stručnjaci su pozivali da se odraslima omogući da na što više načina unaprede znanje, posebno na radnom mestu.
Najlošije prilike u Bugarskoj i Rumuniji
Background U svetu se 8. septembra obeležava Međunaordni dan pismenosti.
Prema podacima Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), u svetu ima 775 miliona nepismenih ljudi, koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu. Žene čine većinu nepismenih, skoro dve trećine, a majviše nepismenih živi u južnoj i istočnoj Aziji i u Africi.
UNESCO procenjuje da su oružani sukobi glavni razlog za veliki broj nepismenih u svetu pošto se u ratu novac izdvaja za odbranu, a ne za obrazovanje, i jer sukobi dovode do siromaštva i uništavanja infrastrukture.
Svaki peti stanovnik EU ne vlada dovoljnom veštinom pisanja i čitanja potrebnom za svakodnevni život, pokazala je nova studija urađena za Evropsku komisiju. U studiji se navodi i da 20% stanovnika EU ne poseduje osnove pismenosti i da to treba da bude "signal za uzbunu".
Ministri obrazovanja EU su postavili zajedniči cilj da se stopa 15-ogodišnjaka koji nisu savladali osnove čitanja smanji sa sadašnjih 20% na 15% do 2020.
Prema izveštaju Programa procena učeničkih postignuća (PISA) Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u 2009. 41% učenika u Bugarskoj nije dostiglo odgovarajući nivo funkcionalne pismenosti, a u Rumuniji 40,4%. Broj funkcionalno nepismenih se ipak smanjio u odnosu na 2006. za 10,1 procentni poen u Bugarskoj i 13,1 procentni poen u Rumuniji.
Najmanje funkcionalno nepismenih učenika u EU je u 2009. zabeleženo u Finskoj 8,1%
Prema izveštaju PISA za 2009, procenat učenika u Srbiji koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti, smanjen je sa 52% u 2006. na 33% u 2009. godini. Po čitalačkoj pismenosti učenika, Srbija je bila ispred Bugarske, Rumunije, Crne Gore i Albanije, a zaostajala za Slovenijom i Hrvatskom.
Izveštaj je pokazao da u EU postoji značajan jaz među polovima, pošto je stopa dečaka (26,6%) koji nisu dovoljno pismeni znatno veća od stope devojčica (13,3%).
Jaz među polovima je najmanje izražen u Holandiji, u kojoj prema podacima iz 2009. 10,8% devojčica i 17,9% dečaka nije savladalo u dovoljnoj meri čitanje i pisanje. Slede Danska (11,5% devojčica i 19% dečaka) i Belgija (13,8% devojčica i 21,5% dečaka).
Taj jaz je najviše izražen na Malti u kojoj 48,4% dečaka nije savladalo u dovoljnoj meri pisanje i čitanje, a devojčica 24,4%, zatim Bugarskoj (52% dečaka i 29,2% devojčica) i Litvaniji (35,5% dečaka i 13% devojčica).
Napori za opismenjavanje odraslih u Srbiji
Prema popisu stanovništva iz 2002, u Srbiji je udeo nepismenih među stanovništvaom starijem od 10 godina bio 3,45% ili 232.000, a prema Anketi o radnoj snazi za 2011, među stanovništvom starijem od 15 godina 3% nema školu dok 11,3% nije završilo osnovnu školu.
Kako je 7. septembra najavilo Ministarstvao prosvete, više od 5.000 odraslih nepismenih građana Srbije trebalo bi ove godine da upiše osnovnu školu koju nisu završili na vreme.
Za opismenjavanje odraslih u okviru programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja "Druga šansa" (FOO), obučeno je više od 900 nastavnika u oko 70 osnovnih škola.
Upis u škole trajaće do oktobra, obrazovanje je besplatno, a onima koji putuju do škole Nacionalna služba za zapošljavanje refundiraće putne troškove, dodaje se u saopštenju.
Planirano je da se, po isteku oglednog projekta, "Druga šansa" FOO uvede u redovan sistem obrazovanja Republike Srbije.
Proteklu školsku godinu završilo je 1.600 odraslih. Na završni ispit je izašlo 517 polaznika trećeg i završnog ciklusa i steklo diplomu o završenom osnovnom obrazovanju, podaci su projekta "Druga šansa" koju finansira EU sa četiri miliona evra.
Nastavu za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih od oktobra 2011. do juna ove godine izvodilo je 37 osnovnih škola u Srbiji sa 500 nastavnika koji su prošli posebne obuke i dobili licence za rad sa odraslima, dodaje se u saopštenju.
Razbijanje stereotipa
Cilj izveštaja koji je objavila evropska stručna grupa jeste i da se razbiju uvreženi stereotipi o pismenosti, poput toga da je nepismenost tipična za zemlje u razvoju, a ne za Evropu, da je to problem koji su doneli migranati, kao i da neki ljudi jednostavno ne mogu da nauče da čitaju i pišu.
U izveštaju se ističe da, iako raste broj migranata, većina dece i odraslih u Evropi koji nisu dovoljno savladali čitanje i pisanje rođeno i odgajano u zemlji u kojoj žive i da su podučavni na maternjem jeziku.
Takođe, škole imaju važnu ulogu ali nisu jedine odgovorne za opismenjavnaje dece. Tu ulogu dele i roditelji, poslodavci i drugi, navodi se u izveštaju.
Stručnjaci navode da se od dece danas očekuje da napreduju u čitanju i pisanju u određenom ritmu i putem određene metodologije, i da se kod đaka koji imaju teškoće u tome često uspostavlja dijagnoza disleksije.
Oni su naglasili da odrednica treba da bude "osobe sa teškoćama u čitanju" a ne disleksija i da fokus treba da bude na rešavanju konkrentih teškoća.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
