Na skupu predstavnika evropske industrije čelika, sindikata i Evropske komisije 12. februara u Briselu usvojene su preporuke koje evropskom sektoru čelika treba da obezbede očuvanje konkurentnosti na dugi rok. Evropske čeličane trenutno se suočavaju sa padom tražnje u izuzetno izazovnim ekonomskim prilikama ali im se ipak otvaraju nove mogućnosti za rast u tradicionalnim, ali i sektorima industrije zasnovanim na tehnologiji, poput građevinarstva i obnovljive energije. Udeo proizvodnje čelika u EU u ukupnoj svetskoj produkciji je 12% pošto je u prvoj deceniji 21. veka pao za deset procentnih poena. U čeličanama u EU radi 360.000 ljudi a promet te industrije kreće se oko 170 milijardi evra.

Predlozi za poboljšanje stanja u proizvodnji čelika, koje će u narednih nekoliko godina razmatrati Komisija, članice EU i industrija, uključuju mere u trgovini, pitanja sirovina, troškova zakonodavstva, klimatskih promena, energetike, zaštite čovekove okoline, zapošljavanja, istraživanja i razvoja.

Okrugli sto o čeliku sazvali su potpredsednik Komisije i komesar za industriju i preduzetništvo Antonio Tajani i komesar za zapošljavanje i socijalna pitanja Laslo Andor a prisustvovali su mu predstavnici 13 članica EU proizvođača čelika i Evropskog parlamenta.

U oblasti trgovine i međunarodne saradnje evropskoj industriji čelika preporučuje se nastavak liberalizacije trgovine kako bi se eliminisale ili znatno smanjile carine i necarinske barijere.

Takođe se savetuju dodatne analize efekata sporazuma o slobodnoj trgovini u trenutku kada se pregovori završe ali pre nego što sporazumi budu potpisani, kao i preispitivanje instrumenata zaštite u trgovini da bi se obezbedilo da budu efikasni, transparentni i aktuelni.

Preporuke oko sirovina u proizvodnji čelika ukazuju na neophodnost razmatranja trgovine starim gvožđem izvan EU, one oko ekstra troškova zbog zakonodavstva uključuju ukidanje nepotrebnog administrativnog bremena a one na sektoru borbe sa klimatskim promenama uspostavljanje dodatnih šema finansiranja razvoja novih tehnologija.

Na sektoru energetike evropskoj industriji čelika savetuje se da godišnje izveštava o cenama struje u EU u poređenju sa cenama u ostalim vodećim svetskim ekonomijama, da objavljuje vodiče za sklapanje dugoročnih ugovora o isporukama struje, kao i vodiče za programw obnovljivih izvora.

Čeličane takođe treba da se uzdrže od postavljanja ograničenja u potrošnji metala bez razmatranja posledica po konkurentnost ali i da pozovu Evropsku investicionu banku da razmotri finansijsku pomoć čeličanama za uvođenje najbolje raspoložive tehnologije.

U domenu zapošljavanja od industrije čelika u Evropi traži se socijalno odgovorno restrukturisanje uz konsultacije sa zainteresovanim stranama. Takođe se savetuje da se ohrabruje korišćenje Evropskog socijalnog fonda za dokvalifikaciju radnika, kao i zadržavanje Evropskog globalizacionog fonda i posle 2013. godine jer je taj fond ključan za finansiranje ulaganja u ljudski kapital i ublažavanje socijalne cene rešavanja problema viška zaposlenih.

Čeličane treba da dobiju, kako je istaknuto, punu podršku za istraživanja i razvoj novih tehnologija i to iz svih raspoloživih instrumenata - programa Horajzon 2020 (Horizon), NER3000, strukturnih fondova, Fonda za istraživanja uglja i čelika.

Komisija će, kako je planirano, do juna pripremiti akcioni plan za evropsku industriju čelika da bi pomogla sektoru da se bori u trenutno teškim uslovima privređivanja i poveća rast, zapošljavanje i inovacije.

Prethodni sastanci visoke grupe za čelik održani su u seprembru i decembru 2012. godine, kada su identifikovani glavni izazovi za konkurentnost sektora.

Teško vreme za evropske čeličane

Sektor čelika ima strateško mesto u evropskoj ekonomiji jer zapošljava 360.000 ljudi i beleži promet od 170 milijardi evra. Od čelika zavise sektori transporta, infrastrukture, prerađivačka industrija, poljoprivreda, vodosnabdevanje, eneregtika, "zelena" ekonomija.

Udeo EU u svetskoj proizvodnji čelika, prema zvaničnim statistikama, pao je između 2001. i 2011. godine na 12% sa 22% dok je Kina, koja je sada daleko najveći proizvođač čelika na planeti, povećala udeo na 45% sa 18%.

Evropska komisija navodi da je u uslovima stagancije privrednih aktivnosti i pada u prerađivačkoj industriji proizvodnja čelika u EU za oko 17% ispod nivoa iz 2007. godine. Za 2012. godinu je prognoziran pad proizvodnje čelika u EU od 5% u poređenju sa 2011.

Slaba tražnja čelika za posledicu ima pojavu neiskorišćenih kapaciteta u industriji koji dostižu 20-25% (40-50 miliona tona) ukupnih proizvodnih kapaciteta. Zbog slabe tražnje u više zemalja EU se privremeno ili za stalno zatvaraju proizvodni kapaciteti za čelik.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Povratak države u Ju-Es Stil nije najbolje rešenje
  
• 

  Vesti

  : Srbija za sada bez adekvatne prerade metalne ambalaže