Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Antiduvanski lobi nezadovoljan finansijskom podrškom
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.02.2013. |
|
|
|
|
|
|
Bura oko inicijative Evropske komisije da destimuliše pušenje u EU još se nije primirila iako bi novi propisi trebalo da stupe na snagu već sledeće godine. Branioci duvanske industrije naveli su 25. februara na javnom slušanju u Evropskom parlamentu da će nova pravila o duvanskim proizvodima samo doprineti ilegalnoj trgovini cigaretama i povećati barijere za poslovanje. Antiduvanski opredeljen deo javnosti i političara u EU očekuje da novi zakon smanji ogromne rashode za lečenje bolesti izazvanih duvanskim dimom koji se mere u desetinama milijardi evra.
Više od četvrtine Evropljana su pušači, a skoro svi su počeli da puše pre 25. godine i nastavljaju iako su svesni zdravstvenih rizika. Uprkos upozorenjima EU i uznemirujučim slikama oboljenja na pakovanjima cigareta, pušači u EU su ostali otporni na anti-pušačke kampanje.
Eu je krajem 2012. donela direktivu koja predviđa zabranu proizvodnje i prodaje cigareta s aditivima kao što su mentol ili slične aromatske tvari. Zakon bi trebao na snagu stupiti 2014. u svim zemljama članicama EU-a, a njegov cilj je sprečavanje prodaje cigareta s aditivima poput vitamina, aromatizera i sl.
Takođe, Evropska komisija predlaže agresivniji uticaj na pušače putem novih pravila etiketiranja i reklamiranja duvanskih proizvoda kao i većih ograničenja za njihovu prodaju i prekograničnu distribuciju. Umesto obaveznog natpisa da cigarete sadrže nikotin, karbonmonoksid i katran, proizvođači će morati na kutijama da odštampaju tekst da cigareta sadrži 70 kancerogenih materija, a 75% površine samog pakovanja cigareta će biti prekriveno zdravstvenim upozorenjima.
Background Procenjeno je da 700.000 ljudi u Evropi svake godine umre od oboljenja prouzrokovanih duvanom. Svi duvanski proizvodi sadrže oko 4.000 hemikalija od kojih bar 50 izazivaju rak.
Istraživanje Evropske komisije je pokazalo da u 27 država članica ukupno ima 28% pušača, najviše u Grčkoj (40%) a zatim u Bugarskoj i Letoniji (po 33%). Najmanje pušača ima u Slovačkoj (23%) i Švedskoj (13%) gde se najviše koristi snus, vrsta duvana za žvakanje.
Prema istraživanju, 94% stanovništva nije imalo ni 25 godina kada su počeli da puše, a zabrinjavajuć je i podatak da 18,5% petnaestogodišnjaka zapali cigaretu barem jedanput dnevno.
Evropska komisija je decembra 2012. godine uputila predlog Evropskom parlamentu i Savetu ministara EU da se revidira Direktiva o duvanskim proizvodima iz 2001. godine koja između ostalog reguliše proizvodnju, pakovanje i etiketiranje duvanskih proizvoda, njihov sadržaj i aditive.
Ministar zdravlja republike Irske Džejms Rajli (James Reilly), koji trenutno predsedava Savetom ministara zdravlja EU, obećao je da će se lično "pozabaviti problemom pušenja" i pozvao na donošenje kombinovanih mera za "regulaciju duvanskih proizvoda, sveobuhvatnu pomoć pušačima koji žele da prestanu i informativnu kampanju medija".
On je ukazao da troškovi javnog zdravlja u EU za oboljenja u vezi sa duvanom iznose preko 23 milijarde evra godišnje. "A to je bez troškova ljudske patnje", rekao je Rajli.
Komesar za zdravlje i potrošačku politiku, Tonio Borg, opravdao je inicijativu Komisije: "Duvan treba da ima izgled duvana i ukus duvana, a ne vanile ili drugih poslastica. Takvi proizvodi su napravljeni da privuku omladinu. Ne zaboravimo da veliki broj ljudi počinje da puši pre 25. godine, a večina dok su još uvek maloletni."
U raspravi su učestvovali i članovi parlamenta braneći interese svojih političkih grupa. Oreste Rosi (Oreste Rossi) iz grupe Evropa slobode i demokratije istakao je da previše ograničenja može da prouzrokuje ilegalnu trgovinu cigaretama jer je i danas 60% cigareta u EU ilegalno i nema ko da garantuje za njihov kvalitet, dok je Ana Rosbah (Anna Rosbach) iz grupe Evropskih konzervativaca i reformista ukazala na prednost velikih novčanih prihoda koji stižu iz industrije duvana.
Na strani duvanske industrije je govorio Majkl Rirink (Michael Reerink), član odbora Konfederacije proizvođača cigareta evropske zajednice (CECCM). On je istakao da bi Direktiva postavila tržišne barijere, povećala regulacioni teret i podstakla krijumčarenje. "Ovaj predlog neće dostići svoje formalne ciljeve" rekao je Rirink i dodao da nema dokaza da će veća vizuelna uporozenja na pakovanjima smanjiti pušenje.
Snažan duvanski lobi
"Duvanska industrija u Briselu potroši 5 miliona evra godišnje i zaposli oko 100 lobista koji vrše pritisak na donošenje zakona u EU, dok sa druge strane postoji jako mali broj anti-pušačkih lobista na koje se troši tek delić budzeta", rekao je Forens Berteleti Kemp (Forence Berteletti Kemp), direktor Parterstva protiv duvana, grupe za pritisak sa sedištem u Briselu.
Kemp je, prema pisanju Euobzervera, kritikovao i transparentnost Evropske komisije u postupku donošenja propisa. Kako je rekao, predstavnici velikih firmi za proizvodnju duvana su se prošle godine sastali sa članovima kabineta šefa Evropske komisije Žoze Manuela Baroza (Jose Manuel Barroso).
Industrija se takođe sastala sa najvišim zvaničnicima generalnog sekretarijata kao i direktoratom Komisije za zdravlje i potrošačke poslove. Svi ovi sastanci su otkriveni tek nakon što je grupama za transparentnost omogučen zvanični pristup dokumentima, naglasio je Kemp.
"Kada smo pitali za sastanak u vezi sa Direktivom o proizvodnji duvana, uputili su nas nazad komesaru za zdravlje. Dakle, ko je dobio fer pristup na najvišem nivou, a ko nije?" upitao je Kemp.
Pojedini sastanci su održani sa bivšim komesarom za zdravlje, Džonom Dalijem (John Dalli), koji je kasnije bio otpušten zbog navodnog primanja mita za uticaj na ukidanje zabrane marketinga i prodaje švedskog duvana snus širom Evrope. U međuvremenu, Borg je izjavio da komisija nema nameru da olakša proizvodnju ovog duvana za žvakanje jer on negativno utiče na zdravlje i uzrokuje zavisnost, a najviše privlači mlade jer se prodaje sa raznim ukusima.
Očekuje se da Linda Mekavan (Linda McAvan) iz grupe Socijalista i demokrata sastavi izveštaj o ovoj raspravi koji će u vidu nacrta zatim biti stavljen na glasanje Komitetu EU za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane 10. i 11. jula.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|