Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama u EU opao je 9%, sa 60 u 2011. na 55 u prošloj godini. Prema podacima Evropske komisije, to je najmanji broj poginulih od 1965. godine, kada su članice počele da prikupljaju podatke o tome. Najviše poginulih je na putevima u Litvaniji, a najmanje na putevima u Velikoj Britaniji. Prema dostupnim podacima za Srbiju, u 2011. je poginulo 728 ljudi ili 68 više nego 2010. godine. To je 98 poginulih na milion ljudi što je na nivou evropskih zemalja sa najviše nastradalih na putevima.

Komesar za transport Sim Kalas (Siim Kallas) rekao je da je 2012. bila prekretnica za bezbednost na evropskim putevima, sa najmanjim ikad zabeleženim brojem poginulih.

Smanjenje od 9% znači da je 3.000 života spaseno u 2012. godini. Ipak, i dalje 75 ljudi dnevno umre na putevima.

Komesar je rekao da Komisija ima ambiciozni cilj da prepolovi broj smrtnih ishoda na putevima do 2020. godine.

"Poginuli na putevima su samo vrh ledenog brega. Na svakog poginulog na putu ima 10 ozbiljno povređenih, sa povredama mozga ili kičmene moždine. Treba nam strategija kako da smanjimo broj ozbiljnih povreda svuda u EU”, kazao je komesar Kalas.

Statistika po članicama pokazuje da broj poginulih značajno varira. Zemlje sa najmanjim brojem poginulih su Velika Britanija, Švedska, Holandija i Danska, sa oko 30 poginulih na milion stanovnika.

Najviše poginulih je u Litvaniji 100 na milion ljudi, Rumunija 96, Poljska 92 i Grčka 92 na milion građana.

U poređenju sa razočaravajućim podacima iz 2011. kad je broj poginulih smanjen za samo 2%, pad od 9% u 2012. znači da su članice na na dobrom putu u pokušaju da prepolove broj nastradalih između 2010. i 2020. godine.

Da bi se to ostvarilo, potrebno je da godišnje broj poginulih u proseku pada za 7%.

Ono što naročito brine u podacima iz 2011. je veliko povećanje poginulih među pešačima, motociklistima i starijim ljudima. Na osnovu preliminarnih podataka za 2012, taj broj je značajno manji.

Akcioni program za bezbednost na putevima EU 2011-2020 predvideo je ambiciozan cilj da se broj nastradalih prepolovi u sledećih 10 godina.

Plan sadrži predlog mera fokusiranih na unapređenje vozila, infrastrukture i ponašanja na putu. Neke od poslednjih inicijativa odnose se na strože uslove izdavanja vozačke dozvole za snažne motore mladim vozačima.

Procenjuje se da na svakog poginulog u saobraćaju ima 10 ozbiljno povređenih i 40 lakše povređenih.

Međutim, ističe se da je reč samo o procenama, a ne do kraja pouzdanim podacima budući da ima  problema sa prijavljivanjem povreda čiji se stepen ozbiljnosti ozbiljno podcenjuje.

Iz tih razloga je Komisija 19. marta objavila dokument koji sadrži definiciju ozbiljnih saobraćajnih nesreća, a primenjivaće se od 2013. godine.

Komisija je objavila da je oko 250.000 ljudi svake godine ozbiljno povređeno u saobraćajnim nesrećama u EU, dok je 28.000 ljudi prošle godine izgubilo život.

Dok je broj nastradalih opao 43% u poslednjoj deceniji, broj teško povređenih je pao samo 36%.
Najčešće teške povrede su povrede glave i mozga, a zatim slede povrede nogu i kičme.

Nesreće se više dešavaju u gradskim sredinama nego u seoskim.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Na putevima Srbije poginulo 9.000 ljudi od 2001.
  
• 

  Vesti

  : Sporo uvođenje sistema za obaveštavanje o saobraćajkama
  
• 

  Vesti

  : Komisija uvodi tehničke preglede za dvotočkaše
  
• 

  Vesti

  : Automobili u EU bezbedniji od 1.novembra