Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mladi sa invaliditetom teško do posla u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 05.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mladi sa hroničnim zdravstvenim problemima ili invaliditetom ne samo da ne mogu da nađu posao, nego nisu ni tema za nacionalne politike zapošljavanja. Evropska agencija za uslove rada, života i industrijske odnose Eurofond (Eurofound) u novom izveštaju o aktivnoj inkluziji u EU ističe da postoje primeri dobre prakse širom Unije ali da je potrebna veća podrška kreatora državne politike da bi se pozitivni pristup primenjivao svuda. U članicama koje prednjače u programima podrške ovoj grupi mladih, primetno je da se time sve više bave lokalne zajednice, a ne nacionalne institucije.
Studija “Aktivna inkluzija mladih ljudi sa invaliditetom ili zdravstvenim problemima“ istraživala je položaj mladih ljudi sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom u jedanaest zemalja (Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Holandija, Poljska, Portugalija, Slovačka, Španija, Velika Britanija) kao i na nivou Evropske unije.
Mladi ljudi sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom u Evropskoj uniji veoma teško nalaze posao i sve veći broj njih traži pomoć za osobe sa invaliditetom čim završe školu ili vrlo rano na početku svog radnog staža.
Naglasak u ovom istraživanju bio je na primeni inkluzivnih politika na nacionalnom nivou. Aktivna inkluzija bi trebalo da obuhvati tri stuba - adekvatni prihodi, pristup tržištu rada i pristup kvalitetnim socijalnim i zdravstvenim uslugama. Takođe, analizirane su 44 studije slučaja kako bi se uočile dobre prakse koji se mogu primeniti širom Unije.
U studiji se navodi da bi probleme ovih mladih ljudi trebalo rešavati posredstvom uobičajenih ustanova,a ne preko specijalizovanih. Autori takođe smatraju da je deo rešenja njihovih problema u podsticanju poslodavaca da ih zaposle ili određivanju kvota za zapošljavanje. Iako takve kvote često postoje, mladi ljudi nisu dovoljno obuhvaćeni.
Uz to, evidentno je da zbog ekonomske krize nema dovoljno novca za usluge koje se odnose na mlade sa invaliditetom i zdravstvenim problemima.
U nekim zemljama se vide primeri dobre prakse - na primer, da su objedinjeni procesi razvijanja veština, prakse i pronalaženja radnog mesta, kao i brzo nalaženje posla nakon prakse kako stečene veštine ne bi zastarele.
Predlaže se i da poslodavcima treba pomoći prilikom zapošljavanja i obuke zaposlenih sa invaliditetom.
Ovo istraživanje navodi 144 zakonska akta i 117 programa koji se primenjuju u zemljama članicama, a koji se odnose na više od jednog stuba inkluzije. Većina ovih inicijativa je samo delimično inspirisana idejom inkluzije, iako je krajnji rezultat potpuno u skladu sa tom politikom. Takođe, vidi se velika razlika u stepenu primene mera između država clanica.
Neke zemlje, poput Francuske, Danske i Nemačke, imaju veći broj politika, mera i usluga za mlade sa invaliditetom. U skandinavskim zemljama, Irskoj i Velikoj Britaniji, sve se više radi na lokalnom nivou, u lokalnim zajednicama, što je trend i u novijim zemljama članicama.
Nepouzdane statistike
Nezaposlenost mladih je aktuelna tema u EU poslednjih nekoliko godina, jer procenat nezaposlenih naglo raste: 2007. godine 14 % mladih je bilo nezaposleno, a 2011. godine čak 22%.
Procenat zaposlenih među osobama sa invaliditetom je 44%, a samo 19% kod osoba sa teškim ivaliditetom.
Prema podacima Eurofonda, prosečna stopa nezaposlenosti mladih sa invaliditetom ili hroničnom bolešću od 16 do 29 godina u EU je 16,2%. Velika je i razlika u broju evidetniranih mladih ljudi sa invaliditetom, a problem je neredovno prikupljanje i objavljivanje podataka.
Na primer, mladih sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom koji imaju od 16 do 24 godine, u Mađarskoj ima 1.3% a u Finskoj i Velikoj Britaniji 15.8%. U grupi od 25 do 29 godina, najmanji procenat je takođe u Mađarskoj 2.3% a najveći u Finskoj 19.6%.
U izveštaju se ističe da ovi procenti ne znače da svi ovi ljudi primaju pomoć, već se možda trenutno školuju ili nisu aktivni.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
