Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Razblažena reforma propisa o revizorima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Planovi Evropske unije prema kojima bi kompanije morale redovno da menjaju revizorske kuće ublaženi su pa je "velika četvorka", koja proverava knjige većine vodećih kompanija, odahnula. Manje revizorske kuće međutim nisu tako zadovoljne. Reforma je predviđala i da se nezavisnost revizora unapredi tako što će im biti zabranjeno da kompanijama kojima rade reviziju pružaju i savetodavne usluge ali je i tu došlo do razvodnjavanja.
Odbor Evropskog parlamenta za pravne poslove podržao je predlog da kompanije mogu da rade sa istom revizorskom kućom do 25 godina prema prvobitno predloženih šest godina.
Predlog da se revizor menja svakih šest godina oštro su kritikovale kompanije i investitori tvrdeći da bi zbog takvog pravila gubile više vremena i rada na tenderskim procedurama za izbor novih revizora.
Odbor je iz nacrta reforme Evropske komisije izbacio i kontroverzni deo o ograničenju udela na tržištu revizije. Na tržištu su dominantne kompanije KPMG, PrajsvoterhausKupers (PricewaterhouseCoopers, PwC), Ernst i Jang (Ernst & Young) i Dilojt (Deloitte).
Background Nacrt regulative kojom se previđa "rotacija" revizorskih firmi i ukidanje pružanja konsultantskih usluga kompanijama kojima rade i reviziju, što bi bilo na korist manjim revizorskim kućama, Evropska komisija je predstavila u novembru 2011.
EU je direktivu o tržištu revizije usvojila 2006. godine s ciljem obnove poverenja na tržištu kapitala unapređenjem kvaliteta i nezavisnosti revizije kompanijskih računa.
Direktiva je usvojena nakon međunarodnog računovodstvenog skandala u koji je bila umešana američka kompanija Enron i koji je za posledicu imao propast firme Artur Andersen, jednog od vodećih svetskih revizora.
U Briselu je direktiva prvi put izmenjena 2008. Međutim, ubrzo pošto su nova pravila stupila na snagu, u vreme hipotekarne krize u SAD, Komisija je počela novo preispitivanje stanja na sektoru koje je završila u decembru 2010.
Reforma revizorske prakse u Evropskoj uniji pokrenuta je nakon što su revizori oštro kritkovani zato što su davali pozitivne izveštaje o stanju banaka neposredno pre nego što su im u vreme finansijske krize bili potrebni spasilački paketi, koji idu na teret poreskih obveznika.
Predložene promene trebalo je da spreče da revizori i klijenti postanu previše "prisni" pa da klijenti utiču na revizorski izveštaj, kao i da unaprede konkurenciju na tržištu.
Reč revizora
U PrajsvoterhausKupersu kažu da su se protivili svakoj obaveznoj promeni računovođa od strane kompanija jer smatraju da bi to bilo na štetu kvaliteta revizije.
"To bi onemogućilo kompanijske odbore za reviziju da same odluče kome će poveriti posao revizije", istakla je šefica regulatornih poslova u PwC Polin Volas (Pauline Wallace).
Međutim, manji "igrači", poput kompanije Grant Tornton internešenel (Grant Thornton International), pozdravili su reformu.
"Rotacija će doneti tržištu življe aktivnosti", ocenio je direktor Torntona Ed Nusbaum, preneo je EurActiv.com.
Inače, neke kompanije decenijama nisu promenile revizore.
I druge manje revizorske firme, poput Mazarsa i BDO, kao i Grant Tornton, nisu mnogo spremne na velike investicije u poslovanje bez regulatorne intervencije koja bi im pomogla da dođu do "najboljih" klijenata.
Za ublažavanje reforme u komitetu EP 25. aprila je glasalo 15 a protiv deset članova iz grupa Socijalista i Zelenih.
Ukinut spisak dozvoljenih usluga
Reforma je trebalo i da unapredi nezavisnost revizora tako što će im se zabraniti da istom klijentu daju i savete u vezi poreza i druge.
I tu je došlo do razvodnjavanja i odredbe o "beloj" listi, odnosno listi dozvoljenih savetodavnih usluga iz plana Evropske komisije ustupile su mesto "crnoj" listi zabranjenih usluga.
Reformom je predviđeno i brisanje klauzule iz ugovora o bankarskim kreditima sa kompanijama kojom se predviđa da račune kompanije mora da kontroliše jedna od četiri velike revizorske kuće.
Glasanje o reformi tržišta revizije u nadležnom parlamentarnom odboru otvorilo je put pregovorima sa članicama EU o konačnom tekstu o kojem bi u parlamentu trebalo da se glasa do kraja godine.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
