Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski parlament protiv predloga budžeta, traži izmene
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament usvojio je 13. marta zvaničan stav da se ne slaže sa predlogom budžeta EU za period 2014-2020. koji su usvojili lideri EU i zatražio da se izmeni kako bi ga usvojio prilikom glasanja u julu. Parlament podržava predviđeni nivo sredstava u budžetu ali traži da se pre konačnog usaglašavanja reši pitanje deficita u ovogodišnjem budžetu koji se procenjuje na 17 milijardi evra. Takođe, poslanici traže i fleksibilnije budžetske linije i mogućnost revizije budžeta u srednjeročnom periodu.
Rezoluciju u kojoj se izražava stav Evropskog parlamenta o višegodišnjem budžetu podržalo je 506 poslanika, 161 je bio protiv a 23 poslanika su bila uzdržana. Tom rezolucijom je odobren mandat Parlamenta za pregovore sa drugim institucijama EU o narednom višegodišnjem finansijskom okviru EU.
"Evropski parlament odbacuje dogovor u sadašnjem obliku pošto ne odslikava prioritete i zabrinutosti koje postoje", navodi se u rezoluciji.
Lideri EU su 8. februara postigli nakon dugih pregovora kompromis o budžetu kojim je predviđeno 960 milijardi evra u preuzetim obavezama članica, uz stvarna plaćanja ili rashode od 908,4 milijardi evra. Visinu budžetskih sredstava je podržao i Evropski parlament, ali poslanici žele fleksibilniju i efikasniju raspodelu sredstava u budžetu.
"Evropski parlament smatra da ne može da prihvati, osim ako se ne ispune neki suštinski uslovi, dogovor koji će vezati ruke Uniji na narednih sedam godina", navodi se u rezoluciji koj je podnelo pet političkih grupa u Evropskom palramentu, uključujući konzervativce (EPP), socjialiste i demokrate (SD), i liberale (ALDE).
Poslanici Evropskog parlamenta žele veću fleksibilnost između budžetskih linija unutar budžeta i u odnosu godina na godinu, odnosno lakšu prenamenu sredstava. U rezoluciji se ukazuje na sve veći problem budžetskih isplata zbog čega ne mogu da se pokriju troškovi, što ugrožava programe EU.
Nekoliko važnih evropskih programa, poput Erazmusa za visoko obrazovanje i studentsku razmenu, Okvirnog programa za istraživanja i Socijalnog fonda ostali su bez sredstva rano tokom godine, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropskog parlamenta.
Background Budžet u EU donosi se na osnovu višegodišnjeg finansijskog okvira koji se odnosi na 5 do 7 godina. U njemu stavke nisu detaljno razrađene kao u godišnjim budžetima EU, ali se njime preciziraju iznosi i osnovna namena.
Višegodišnji budžet se donosi od 1988. godine i sada je u toku 4. okvir. Svakim višegodišnjim okvirom utvrđen je osnovni cilj, odnosno priorieti EU za taj period.
Rasprave koje se vode o budžetima EU su uvek teške i duge, zato što zemlje imaju različite interese. Standardna tačka sporenja je poljoprivredna politika, koja je od velikog značaja za pojedine zemlje, poput Francuske. Problem je i povećanje budžeta u trenutku kada se širom EU sprovode mere štednje.
Lisabonskim sporazumom Evropski parlament je dobio pravo učešća u odlučivanju o budžetu EU i budžet za 2011. je prvi koji je donet u skladu sa tim novim pravilom.
Dodaje se da Parlament traži da se pitanje neplaćenih troškova iz 2012. mora rešiti pre završetka pregovora o višegodišnjem budžetskom okviru.
Poslanici su kao uslov postavili i rešavanje pitanja deficita u ovogodišnjem budžetu koji se procenjuje na između 16 do 17 milijardi evra. To je razlika između preuzetih obaveza u plaćanju članica (oko 148 milijardi evra) i sadašnjeg budžeta između 132 i 133 milijarde evra.
Kako se navodi u saopštenju, Evropski parlament želi da se Savet EU obaveže da će sve izdatke za 2013. platiti tekuće godine, kako bi se izbeglo prelivanje deficita na naredni višegodišnji budžet koji počinje sledeće godine.
Evropski parlament je izrazio "čvrsto protivljenje finansijskom okviru koji bi mogao da dovede do strukturnog deficita" i podsetio da u budžetu EU ne može biti deficita.
Predsednik Evropskog parlamenta Marin Šulc (Schulz) upozorio je 28. februara da će poslanici pokrenuti pregovre o budžetu tek pošto se članice dogovore kako će popuniti 'rupu" u ovogodišnjem budžetu, preneo je portal EUobzerver (www.euobserver.com).
Šulc je u Dablinu kritikovao članice jer su pristale na budžet koji predviđa isti nivo isplata u 2020. kao u 2005.
Evropski parlament traži da se srednjoročno revidiraju troškovi budžeta kako bi se novom sazivu Parlamenta i Evorpske komisije omogućilo da utiču na budžet koji će naslediti od sadašnjeg saziva.
Poslanici pozivaju i na uvođenje sistema koji će omogućiti izvorne prihode za budžet EU, koji se sada 80% finansira doprinosima članica, i naglasili da svi troškovi za EU moraju ići kroz budžet.
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) ranije je rekao da su lideri EU spremni na ustupke.
Kritikujući nedovoljan uvid u postizanje kompromisa među liderima EU, poslanici su istakli da žele da pokrenu "stvarne pregovore" sa Savetom EU kako bi se obezbedilo da Unija dobije moderan budžet koji može da podstakne zapošljavanje i rast.
Šefovi četiri vodeće političke grupe u Evropskom parlamentu koji ima ukupno 754 poslanika, odmah su po objavljivanju dogovora između lidera EU odbili da prihvate taj predlog budžeta. Međutim, njihovi redovi su se donekle "razredili", pošto su se poslanici vladajućih stranaka priklonili stavu nacionalnih lidera.
Izvor: EurAktiv.rs
Foto: EP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
