Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zaposlene majke nisu krive za gojaznost dece
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.08.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Deca čije majke rade puno radno vreme nisu, suprotno raširenom mišljenju, sklona gojaznosti, pokazalo je novo istraživanje koje je sprovedeno u više evropskih zemalja. Prema istraživanju, zaposlene majke novac koji zarade koriste tako da obazbede slobodno vreme koje provode s decom. U nešto težem položaju u odnosu na druge evropske zemlje su zaposlene majke u Velikoj Britaniji zbog manje državne pomoći i razlika u načinu života i društvenoj strukturi.
Studija je sprovedena 2007. i 2008. godine i u njoj je učestvovalo 13 istraživača i 16.000 dece starosti od dve do devet godina iz Belgije, Kipra, Estonije, Nemačke, Mađarske, Italije, Španije i Švedske.
Zaključi su objavljeni u Žurnalu za ekonomiju zdravstva (Journal of Health Economics). Istraživanje je deo projekta IDEFICS za podršku istraživanjima gojaznosti kod dece, koji finansira EU.
"Naše istraživanje je pokazalo da nije bitno da li majka radi ili ne. Majke koje rade zato ne treba da se osećaju krivim zbog svoje dece", rekla je za danski list Politiken Venke Gvozd (Wencke Gwozdz) koja predaje o potrošačkom ponašanju i održivosti u Poslovnoj školi u Kopenhagenu.
Gojaznost povećava mogućnost obolevanja od različiith bolesti, posebno bolesti srca, dijabetesa tip 2, ali i određenih vrsta raka i osteoartritisa.
Američki mit
U SAD se često iznose tvrdnje da je jedan od razloga za sve veći broj gojazne dece to što majke rade puno radno vreme. One, prema tim tvrdnjama, imaju manje vremena da spremaju zdrave obroke i vode redovno decu na vežbe, piše EurActiv.com.
U članku se to osporava i navodi da evropska deca čije majke rade nemaju veći obim struka i procenat masti u telu.
"Naša anliza pruža malo dokaza o povezanosti zaposlenosti majki i gojaznosti dece, dijete ili fizičke aktivnosti", navodi se u članku.
Istraživači ukazuju i da majke koje rade nastoje da iskoriste novac tako da sebi obezbede slobodno vreme koje bi provele s decom.
"Majke ne provode manje kvalitetnog vremena sa svojom decom kada rade. To je i dalje nepromenjeno. One mogu da sebi priušte spremačicu, mašinu za sudove i automobil što im omogućuje da vreme provode sa svojom decom. Porodica može sebi da priušti zdravu hranu a decu voze na aktivnosti i treninge tako da ne sede ispred TV-a", rekla je Gvozdz.
Majke koje rade takođe nastoje da se više obrazuju i steknu znanje o zdravoj ishrani. U tome se Evropa i SAD razlikuju, navodi Gvozdz.
Istraživanja pokazuju da postoji veza između gojaznosti dece i zaposlenih majki u Britaniji, kao i SAD, nasuprot drugim evropskim zemljama i to zbog različitog načina života i strukture društva.
"Zaposlenim majkama u SAD i Britaniji je teže nego u kontinentalnoj Evropi. Primaju manju pomoć države za brigu o deci a ta pomoć je manje kvalitetna nego u mnogim evropskim zemljama", rekla je Gvozdz.
"Način života Amerikanaca se takođe razlikuje, tamo se obično služe velike procije a kada je nešto na tanjiru, pojede se", rekla je ona.
Istraživači su naglasili da je važno razmotriti rad institucija nadležnih za brigu o deci u cilju efikasnije borbe protiv gojaznosti dece.
"Nije pitanje da li žene treba da sede kod kuće ili ne. Umesto toga, treba da se zapitamo kako da poboljšamo institucije u kojima borave deca dok su majke na poslu. Švedska je dobar primer pošto je u toj zemlji postoji obaveza da hrana koja se služi u obdaništima i školama mora da bude u skladu sa određenim pravilima zdrave ishrane", rekla je Gvozdz.
Izvor: EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
