Samo osam članica EU ispunilo je ciljeve EU o pokrivenosti dece sistemom dečije zaštite odnosno predškolskih ustanova, objavila je Evropska komisija 3. juna. Po broju dece koja idu u vrtić prednjače skandinavske i zapadnoevropske zemlje, dok je u istočnoevropskim članicama vrlo nizak procenat dece koja borave u vrtićima. Takozvani „Ciljevi iz Barselone“ predviđaju da dečija zaštita bude dostupna za 90% dece starije od tri godine, kao i za trećinu mališana mlađih od tri godine. Pokrivenost dece sistemom ustanova dečije zaštite je uslov za povećanje zaposlenosti, naročito žena u EU. U Srbiji manje od polovine dece ide u vrtić, a ovu uslugu, slično evropskim trendovima, više koriste dobrostojeća domaćinstva nego siromašne porodice.

Članice će morati više da se potrude da unaprede brigu o deci ako žele da zaposlenost u EU do 2020. dostigne 75%, objavila je Evropska komisija u izveštaju objavljenom 3. juna.

“Svaki roditelj zna koliko je važna dečija zaštita, ne samo za razvoj dece već i za zaposlene roditelje. Ipak, manje od svake treće članice je uspelo da ostvari ciljeve u dečjoj zaštiti“, ocenila je potpredsednica EU i evropska komesarka za pravdu, osnovna prava i građanstvo Vivijen Reding (Viviane Reding).

Ona je kazala da zaštita dece ne treba da se posmatra kao trošak već kao investicija u budućnost.

Podaci za 2010. pokazuju da većina članica nije ispunila svoje ciljeve kad je reč o zaštiti dece: samo osam je ispunilo ciljeve u obe kategorije dece, od nula do tri godine i od tri do polaska u školu, kojima su dostupni servisi za čuvanje dece. Reč je o Belgiji, Španiji, Francuskoj, Holandiji, Švedskoj, Sloveniji i Velikoj Britaniji.

Samo deset zemalja je ostvarilo cilj u prvoj kategoriji dece (0-3 godine) a jedanaest država u drugoj kategoriji, od tri godine do obaveznog polaska u školu.

Prvi cilj su ostvarile Danska, Švedska, Holandija, Francuska, Španija, Portugalija, Slovenija, Belgija, Luksemburg i Velika Britanija, dok su se Italija i Finska približile srednjem cilju od 25% mališana do tri godine koji idu u jaslice.

Još 15 zemalja mora dosta da poradi na tome, a naročito Poljska, Češka, Rumunija i Slovačka gde je manje od 5% dece do tri godine pokriveno uslugama servisa socijalne zaštite.

U drugoj kategoriji dece, od tri do obaveznog polaska u školu, cilj od 90% dece koja idu u vrtić bez obzira na vreme provedeno u ustanovi, ostvarile su Belgija, Švedska, Francuska, Estonija, Nemačka, Slovenija, Danska, Italija i Velika Britanija. Pet zemalja, Holandija, Irska, Austrija, Španija i Portugalija se približavaju cilju sa preko 80% pokrivenosti ove ciljne grupe.

Trinaest zemalja još poprilično kaska, a naročito Poljska i Rumunija u kojima manje od 50% dece starije od tri godine ide u vrtić.

Cena presudna

Međutim, upravo objavljeni podaci za 201. pokazuju pad u pružanju usluga dečije zaštite što znači da su neke zemlje dostigle u prethodnoj godini cilj od 90% dece starije od tri koja idu u vrtić, ali se onda taj procenat smanjio (Španija, Holandija i Irska).

Cena i dostupnost ustanova socijalne zaštite glavne su barijere koje koče roditelje da više koriste usluge vrtića, pokazalo je istraživanje Evropske fondacije za uslobe života i rada.

Cena usluga vrtića je naročito važna budući da 53% majki u EU ne radi ili radi nepuno radno vreme jer su usluge čuvanja dece suviše visoke.  Ovo naročito važi u Holandiji, Rumuniji i Velikoj Britaniji gde više od 70% roditelja smatra da je cena boravka u vrtiću glavna kočnica.

Primera radi, neto troškovi za usluge čuvanja dece čine više od 41% neto primanja u domaćinstvima gde oba roditelja rade, u Velikoj Britaniji i Irskoj.

Razlog su visoke naknade za usluge čuvanja dece, ali i male poreske olakšice ili finansijska pomoć države. U nekoliko zemalja, takođe su mali poreski podsticaji za roditelje i pomoć države, ali je i cena vrtića niska zbog čega je i udeo  rashoda za vrtić u neto plati roditelja na razumnom nivou (Grčka, Mađarska, Švedska, Slovačka, Češka i Finska).

U većini zemalja javne usluhe sistema dečje zaštite najviše koriste domaćinstva sa najviše prihoda, sa izuzetkom Finske koja je omogućila da usluga čuvanja dece bude masovno dostupna porodicama sa nižim primanjima. Švedska, Slovenija i Nemačka imaju ravnomerno zastupljeno korišćenje usluga sistema dečje zaštite u svim grupama domaćinstava.

Komisija je takođe navela da usluga u vrtićima varira i da ju je teško izmeriti. Međunarodni standardi preporučuju da pretškolsko obrazovanje treba da bude povereno profesionalcima koji su diplomirali.

Politike za bolju ravnotežu politike i ličnog života, naročito one koje se tiču servisa za dečiju zaštitu, su ključne za veću zaposlenost žena. Veći broj žena je ključ za ostvarivanje cilje EU. Zato je EU 29. maja predložila mere za unapređenje zapošljavanja žene, među kojima su one o dostupnosti i kvalitetu dečje zaštite, boravku nakon škole i drugim servisima.


<

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : NGO: Većina romske dece ne ide u vrtiće i jasle
  
• 

  Vesti

  : Država nema novca za veću pomoć porodicama u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Više od 10.000 dece čeka na mesto u vrtiću
  
• 

  Vesti

  : Porodica važnija od posla i ženama i muškarcima
  
• 

  Vesti

  : Oko 200.000 dece u Srbiji ispod linije siromaštva
  
• 

  Vesti

  : U vrtićima van severa Kosova 333 dece srpske nacionalnosti
  
• 

  Vesti

  : Više od 90% četvorogodišnjaka u EU ide u predškolsko