Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Žene u EU rade 59 dana besplatno
|
|
|
|
Objavljeno : 28.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Jaz u zaradama između žena i muškaraca u Evropskoj uniji iznosi 16.2% u prilog muškaraca što znači da žene godišnje 59 dana rade besplatno. Drugim rečima, žene treba da rade 59 dana više od muškaraca da bi se prosečne plate izjednačile, objavila je Evropska komisija povodom 28. februara, dana jednakih plata koji se obeleževa po treći put.Jaz u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji na osnovu proseka plata je 3,3% u prilog muškaraca, a kada se uključe i drugi parametri raste na 11%, pokazalo je najnovije istraživanje Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Univerziteta "Amerikan koledž" iz Skoplja.
Razlika od 3,3% u prosečnim platama u praksi znači da na 100 dinara po času rada koje zaradi muškarac u Srbiji žena zaradi 96,7 dinara.
Međutim, kada se porede zarade žena i muškarca sa istim obrazovanjem i radnim iskustvom, taj jaz u Srbiji raste na 11%, suprotno tendenciji u razvijenim privredama. Takođe, u Srbiji je visoka stopa nezaposlenosti među manje obrazovanim ženama što znači da se u stvari porede obrazovanije žene sa muškarcima među kojima ima puno niskokvalifikovanih.
Istraživanje Eurostata iz 2010. godine je pokazalo da je najveći jaz u Austriji (24%) i Estoniji (27, 7%), a najmanji u Italiji (5,3), Poljskoj (4,5%) i Sloveniji (0,9%).
Background Jedan od događaja u okviru projekta “Jednakost se isplati” je “Biznis forum” koji se održava 21. marta 2013. godine u Briselu za 150 kompanija širom Evrope, koje će tada imati priliku da razmene iskustva u promovisanju rodne ravnopravnosti, a posebno u suočavanju sa problemima jaza u zaradama između muškaraca i žena.
Komisija trenutno priprema izveštaj o Direktivi o jednakim zaradama, koji će proceniti primene odredbi o jednakim platama u praksi. Izveštaj će obuhvatiti i neobavezujuće smernice za procenu rodno-neutralnih poslova i sistema klasifikacije poslova.Planirano je da izveštaj bude usvojen na leto 2013. godine.
Komisija takođe želi da ojača saradnju sa državama članicama EU koje organizuju sopstvene dane jednakih plata. Predstavnici država članica i organizatori Dana imaće priliku da razgovaraju o ovim temama i razmene dobre prakse u junu 2013. godine u Estoniji.
U nameri da smanji jaz, Komisija naglašava niz dobrih praksi kompanija širom Evrope koje su se pozabavile ovim problemom.
“Evropski dan jednakih plata podseća nas na nejednakost u zaradama sa kojim se žene još uvek suočavaju na trzištu rada. Iako se jaz poslednjih godina smanjio, nema razloga za slavlje. Jaz u zaradama je i dalje veliki jer je promena zapravo više rezultat pada u zaradama muškaraca nego povećanje zarada žena”, istakla je Vivijen Reding (Viviane Reding), evropska komesarka za pravdu.
“Načelo jednakih zarada za jednak rad je u ugovorima EU još od 1957. godine. Krajnje je vreme da se ono primeni u praksi svugde podjednako. Hajde da zajednički postignemo rezultate ne samo na Dan jednakih plata već 365 dana godišnje”, rekla je Reding.
Jaz u zaradama je ranijih godina iznosio 17%. Ovaj opadajući trend se može objasniti uticajem ekonomske krize na različite sektore (kao što je građevinski ili inženjerski sektor) u kojima je dominatna muška radna snaga pretrpela veći pad u ukupnoj zaradi, što znači da do promene nije došlo na osnovu poboljšanja radnih uslova i plata za žene.
U isto vreme, udeo muškaraca koji rade pola radnog vremena ili na slabije plaćenim poslovima povećao se poslednjih godina.
Evropska komisija nastoji da podrži poslodavce u naporu da obore jaz u zaradama između muškaraca i žena. Projekat „Jednakost se isplati” usmeren je ka podizanju svesti kompanija da imaju velike koristi od rodne ravnopravnosti i ravnopravnih zarada.
S obzirom na izazove demografskih promena i sve manje traženih veština, inicijativa ima za cilj da pruži kompanijama bolji uvid u potencijal ženske radne snage. To uključuje obučavanje kao i razne događaje i mehanizme za suočavanje sa jazom u zaradama. Projekat takođe teži da dostigne cilj strategije Evropa 2020, podizanje stope zaposlenosti na 75%, gde je veče učešće žena na tržištu rada od suštinskog značaja.
Postoji nekoliko dobrih praksi evropskih kompanija u težnji da smanje jaz u zaradama. Neki od njih su program medijske kuće Aksel Springer AG iz 2010. godine „Jednake šanse!“ sa ciljem da se poveća broj ženskih menadžera, projekat „Različitost i rodna ravnopravnost“ grčke firme Kleman Helas koji je povećao broj žena u odeljenju prodaje sa 3% 2004. na 5% 2012. godine i „Savet nemačkih žena lidera“ firme IBM u Nemačkoj koji putem privatnog i internet podučavanja studenata podstiče žene da zasnuju karijere u industriji informacionih tehnologija.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
