Dok se u EU najviše umire od kardiovaskularnih bolesti, stručnjaci upozoravaju da trenutne metode lečenja imaju ograničene domete i da treba više raditi na istraživanju novih lekova, piše EurActiv.com. Lekari navode da značajan procenat pacijenata uopšte ne reaguje na statine, lekove za snižavanje "lošeg" holesterola.

Kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok umiranja u svetu: od tih bolesti godišnje umre više ljudi nego od bilo koje druge bolesti.

Osim uticaja na zdravlje, kardiovaskularne bolesti imaju ogroman ekonomski uticaj, a procenjuje se da godišnju direktni i indirektni troškovi ovih bolesti u EU iznose 196 milijardi evra.

Kardiovaskularne bolesti imaju opseg od koronarnih bolesti srca do šloga, bolesti perifernih arterija ili glavne arterije aorte. Ove bolesti su glavni uzrok smetnji u zapadnom svetu, a glavni su uzrok smrti u 24% slučajeva u svetu.

Prema podacima iz SAD, kardiovaskularne bolesti uzmu više života nego zajedno rak, hronična oboljenja donjih disajnih puteva i nesreće.

U Evropi od kardiovaskularnih bolesti svake godine umre četiri miliona ljudi. Ima razlika u stopama smrtnosti među zemljama u zavisnosti od nivoa gojaznosti, fizičke aktivnosti i konzumiranja cigareta.

Glavni životni stilovi koji utiču na pojavu kardiovaskularnih bolesti su pušenje, dijeta, fizička neaktivnost i konzumiranje alkohola. Efekti nezdravih dijeta ili fizičke neaktivnosti mogu se odraziti na hipertenziju, povećani nivo holesterola, gojaznost i dijabetes, a sve to ukazuje na povećane rizike od razvijanja kardiovaskularnih bolesti.

Cena kardiovaskularnih bolesti veća je od troškova zvanične zdravstvene zaštite: oko četvrtine troškova odnosi se na troškove niske produktivnosti, druga četvrtina otpada na troškove za neformalnu negu. Reč je o rashodima porodica i prijatelja koji brinu o pacijentima sa kardiovaskularnih bolestima.

Nova istraživanja o holesterolu

Prošle nedelje Evropska komisija je po prvi put pokrenula inicijativu o fizičkoj aktivnosti. Međutim, zdravstveni stručnjaci ukazuju da EU mora da se fokusira na istraživanje i inovacije. Teret kardiovaskularnih bolesti je postao tako značajan da se problemi ne mogu rešavati postojećim lekovima, već se moraju tražiti nove medicinske terapije.

Alberiko Katapano (Alberico Catapano), profesor farmakologije na Farmaceutskom fakultetu u Milanu, ocenio je na kongresu Evropskog društva kardiologa (31. avgusta) u Amsterdamu da ima nekoliko razloga zašto je potrebno više istraživanja.

“Jedan razlog je to što su kardiovaskularne bolesti glavni problem u svetu. Različiti podaci ukazuju na rastuću potrebu za novim lečenjima kardiovaskularnih bolesti", rekao je ovaj profesor.

Istraživanje je pokazalo da postoji jaka veza između prevelikog nivoa "lošeg holesterola" i rizika od srčanog udara ili šloga. Uobičajeni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti se obično leče statinima tj. lekovima koji se koriste za snižavanje holesterola.

Iako je dokazano da statini snižavaju nivo lošeg holesterola za 20 do 50% i smanjuju rizik od srčanih bolesti, kod značajnog procenta visokorizičnih pacijenata nakon terapije statinima neće se smanjiti nivo holesterola.

Osim statina, efekat postojećih terapija je malo snižavanje nivoa "lošeg" holesterola. Lekari navode da postoji potreba za dodatnim lekovima koji bi pomogli pacijentima da spuste holesterol na željeni nivo.

Lekari su međutim optimistični povodom svojih zahteva. Enzim PCSK9, na koji su ukazali genetičari, mogao bi da postane novi lek za 5 do 10% populacije koja uopšte ne reaguje na statine.

“Ovo je prva impresivna terapija koju smo otkrili u poslednjih 30 godina, kada smo otkrili statine. Čini se da će biti efikasan i bezbedan", rekla je Eli Rot, medicinska direktorka u Sterling istraživačkoj grupi i direktorka odeljenja preventivne kardiologije na Univerzitetu Sinsinati.

Potrebno je obaviti još dodatnih istraživanja, ali istraživači se nadaju da će moći da leče pacijente novim lekovima kroz nekoliko godina.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Gojaznost problem i siromašnih zemalja
  
• 

  Vesti

  : Dijabetes Evropu košta 90 milijardi evra
  
• 

  Vesti

  : Gojaznost problem i u EU