Najmanje trećina žena i polovina muškaraca u većini članica Evropske unije ima problema sa težinom, pokazuje najnoviji statistički pregled o zdravlju u EU. Udeo punoletnih stanovnika sa prekomernom težinom u nekim zemljama premašuje 20%. Najmanje gojaznih je u Rumuniji, dok po broju gojaznih žena i muškaraca prednjače Velika Britanija i Malta. Istraživanje je pokazalo da nema bitnije razlike u broju gojaznih muškaraca i žena.

Istraživanje Eurostata pokazalo je da je u 19 članica EU, koje su dostavile podatke, među punoletnim ženama udeo vrlo gojaznih i onih sa viškom kilograma bio između 36,7% i 56,7% u periodu 2008/2009. a među muškarcima između 51% i 69,3%.

Samo gojaznih ljudi, odnoso osoba sa znatno većom težinom od normalne, bilo je između 8% i 23,9% među ženama i između 7,6% i 24,7% među muškarcima. U 2009. u SAD stopa gojaznih je iznosila 26,8% za žene i 27,6% za muškarce.

Najmanje gojaznih je u Rumuniji u kojoj je 8% punoletnih žena i 7,6% muškaraca bilo gojazno, dok je najviše gojaznih žena u Velikoj Britaniji (23,9%), a muškaraca na Malti (24,7%). Malta, takođe, ima visoku stopu gojaznih žena - 21,1%, a Britanija ne zostaje ni po broju gojaznih muškaraca kojih je u toj zemlji 22,1%.

Prema istraživanju, pored Rumunije malo gojaznih imaju Italija (9,3% žena i 11,3% muškaraca), Bugarska (11,3% i 11,6%) i Francuska (12,7% i 11,7%), dok Letonija ima problem sa brojem gojaznih žena (20,9%), a Mađarska i Češka sa gojaznošću muškaraca čiji je udeo u tim zemljama 21,4%, odnosno 18,4%.

Istraživanje čiji je cilj da se ispita zdravlje, način života i zdravstvena nega u EU pokazalo je i da ne postoje bitnije razlike u broju gojaznih žena i muškaraca: veći udeo gojaznih žena u odnosu na muškarce bio je u osam članica, više gojaznih muškaraca je bilo u 10 članica a jednak udeo muškaraca i žena je bio u jednoj članici.

Međutim, među polovima postoji jasna razlika u pogledu stanovnika sa problemom viška kilograma, odnosno u svim članicama stopa muškaraca koji nisu gojazni ali imaju višak kilograma je mnogo veća nego stopa žena.

Žene u godinama gojaznije u istočnoj Evropi

Udeo osoba sa problemima sa težinom varira prema starosnim grupama, a broj gojaznih je veći kod starijeg stanovništva, posebno kada je reč o ženama. Najveću skok broja gojaznih kod starije ženske populacije je zabeležen u Letoniji, Slovačkoj, Češkoj i Estoniji. Letonija prednjači u tome - dok je među ženama starosne dobi od 18 do 24 gojazno 1,7%, njihov udeo raste na čak 35,3% u grupi od 65 do 74 godina. U Francuskoj, na primer, broj gojaznih žena između 18 i 24 godina je 4,3%, a u dobi između 65 i 74 je 17,8%.

U Velikoj Britaniji problem predstavlja mnogo gojaznih među mladim ženama - čak 16,6% žena starosne dobi od 18 do 24 godina ima problema sa kilogramima, dok u većini članica udeo gojaznih u mlađoj ženskoj populaciji ne prelazi 5%.

Kod muškarca je nešto drugačiji slučaj sa rastom broja gojaznih - njihov broj se sistematično povećava do 65. godine, dok u starosnoj grupi od 65 do 74 godine slika varira. U 12 od 19 članica EU najveći udeo gojaznih muškaraca i onih sa viškom kilograma zabeležen je u toj grupi.

U preostalih sedam zemalja najviše gojaznih muškaraca je bilo u starosnoj grupi od 45 do 64 godine, a najveće razlike među starosnim grupama zabeležene su u Velikoj Britanijia, Malti, Mađarskoj i Grčkoj. Udeo gojaznih među muškarcima povećava se sa 5,9% u mlađoj grupi na čak 29,6% u starijoj grupi u Velikoj Britaniji i sa 7,25% na 33,9% na Malti.

Posebno mnogo gojaznih muškaraca u starosnoj grupi od 25 do 44 je na Malti - čak 25%, dok je u ostalim članicama udeo gojaznih u toj grupi oko ili ispod 15%. Britanija, međutim, ima problem sa grupom od 45 do 64 u kojoj je 33,25% muškaraca gojazno. U toj starosnoj grupi u Bugarskoj i Francuskoj je samo 15% muškaraca gojazno.

Istraživanje je pokazalo da udeo gojaznih i osoba sa viškom krilograma zavisi i od nivoa obrazovanja, a u slučaju žena ta je veza posebno vidljiva - broj gojaznih žena opada kako raste broj obrazovanih u svim članicama. Ta razlika je posebno vidljiva u Slovačkoj u kojoj je udeo gojaznih među ženama sa nižim obrazovanjem 28,2%, a među ženama sa visokim obrazovanjem 8,8%. Sledi Malta sa okvirnim udelom od 30,5% prema 11,7%, Poljska (24,8% prema 7,2%), i Grčka (25,2% prema 8,4%).

Kod muškaraca situacija je nešto drugačija - razlike su manje prema nivou obrazovanja, kao i udelu gojaznih. U osam članica najviše gojaznih i onih sa viškom kilograma je bilo među muškarcima sa nižim obrazovanjem, u šest članica među onima sa srednjim obrazovanjem dok ih je u četiri članice najviše bilo među visokoobrazovanim građanima. Više gojaznih među visokobrazovanim muškarcima u odnosu na one manje obrazovane ima Estonija (18,5%) i Bugarska (13,7%).

Izvor: EurActiv.rs

Foto: www.sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kampanja protiv trans masti u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Mađarska uvodi porez na nezdravu hranu
  
• 

  Vesti

  : Više informacija na pakovanjima hrane u EU
  
• 

  Vesti

  : Svaki šesti Evropljanin pregojazan