Troškovi lečenja dijabetesa u Evropi dostigli su u 2011. godini 89 milijardi evra. Ova bolest smanjuje mogućnost za zapošljavanje i dobijanje veće zarade. Danas u Evropi dijabetes ima više od 35 miliona ljudi ili 7,9% odraslih. Do 2030. godine, procenjuje se da će 43 miliona ljudi imati dijabetes što je rast od 23% za manje od 20 godina, podaci su Evropskog foruma o dijabetesu koji se održava 25. i 26. aprila u Kopenhagenu pod pokroviteljstvom Danske i Organizacije za ekonomsku saradnju i bezbednost (OECD). Prema podacima Instituta za zaštitu zdravlja, u Srbiji od dijabetesa boluje približno 600.000 osoba ili 8,2% stanovništva, što je znatno više od 6,5%, što je prosek u zemljama OECD-a.

Dijabetes je hronična bolest koja je karakteristična po visokom nivou šećera u krvi. Prvi tip dijabetesa nastaje kada pankreas prestane da proizvodi hormon insulin. Drugi tip nastaje kada pankreas još uvek izlučuje insulin ali u nedovoljnoj količini. Tip 2 dijabetesa se u većini slučajeva može sprečiti jer su najveći faktori rizika povećana težina i nekretanje. Međutim, u većini zemalja raste broj gojaznih.

Na Islandu, u Norveškoj i Velikoj Britaniji, manje od 5% populacije starosti od 20-79 godina ima dijabetes. Međutim, u Meksiku i u SAD više od 10% ljudi ima ovu bolest. U Grčkoj 6% populacije čine dijabetičari, u Poljskoj i Sloveniji više od 7,5%, u Nemačkoj 8,9%, a u Portugaliji čak 9,7%.

Evropski forum o dijabetesu se organizuje da bi se analizirali uticaji sporog ekonomskog rasta na zdravlje ljudi i efekti starenja nacija širom EU. Učesnici foruma će usvojiti Kopenhagenšku mapu puta kao dokument koji će ponuditi konkretne predloge dobre prakse u borbi sa dijabetesom.

Za 60 miliona Evropljana se procenjuje da imaju povišeni nivo šećera u krvi što znači da kod njih postoji povećani rizik da dobiju dijabetes.

Rizičnu grupu predstavlja sve veći broj gojaznih. U Evropi je oko 150 miliona ljudi gojazno, kao i 10% dece mlađih od 16 godina, podaci su Evropskog foruma o dijabetesu.

Zamenik generalnog direktora OECD Iv Leterm (Yves Leterme) je na Evropskom forumu o dijabetesu rekao da prevencija i lečenje dijabetesa i njegovih posledica samo Evropu košta 90 milijardi evra godišnje.

"Sa budžetima za zdravstvo koji su već pod ozbiljnim pritiskom i nacionalnim budžetima koji beleže sve veće minuse, moramo da pronađemo načine za lečenje dijabetesa tako da bolje upravljamo troškovima".

Kao i sve druge hronične bolesti, dijabetes smanjuje mogućnosti za zapošljavanje i veće zarade. Dijabetičari su takođe skloni depresiji zbog čega teško slede uputstva o lečenju.

U narednih 10 godina više od dve trećine ljudi biće gojazno u pojedinim zemljama OECD. To utiče i na njihove plate i na zdravlje. Gojazni ljudi u zemljama OECD zarađuju 18% manje nego mršavi ljudi. Verovatnoća da dobiju dijabetes tipa 2 je osam puta veća. Ova verovatnoća je još veća kod ekstremno gojaznih: čak 60 puta.

Prevencija dijabetesa kao što je promovisanje zdrave ishrane u borbi sa gojaznošću nosi manje troškove nego lečenje obolelih. Stručnjaci OECD savetuju da vlade moraju u saradnji sa industrijom hrane, pića, medicinskim službama i školama da promovišu zdrave stilove života.

Danska, Finska, Francuska i Mađarska već su usvojile zakone koje oporezuju hranu i piće bogato šećerima.

Istraživanje OECD-a pokazalo je da se hronične bolesti kao dijabetes mogu bolje kontrolisati kroz programe koji ohrabruju pacijente da kontrolišu zdravlje. Drugi način je da se tako postavi zdravstveni sistem da nagrađuje programe sa dobrim rezultatima u prevenciji bolesti. Ova metoda dala je dobre rezultate u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Gojaznost problem i u EU
  
• 

  Vesti

  : Kampanja protiv trans masti u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Mađarska uvodi porez na nezdravu hranu
  
• 

  Vesti

  : Više informacija na pakovanjima hrane u EU