Međunarodna kriza zbog Sirije mogla bi u drugi plan da prebaci pitanje oživljavanja svetske ekonomije, koje je prvobitno trebalo da bude glavna tema dvodnevnog samita Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija koji 5. septembra počinje u Sankt Peterburgu. Uz brojne podele na isto tako brojnim poljima, Grupa 20, koja pokriva 90% svetske privrede, podeljena je i oko Sirije i čini se da je tu jaz najveći. Analitičari naime računaju na potencijalno "otvaranje karata" američkog i ruskog predsednika, Baraka Obame i Vladimira Putina, po pitanju Sirije na skupu Grupe 20, dok se priprema moguća vojna intervencija zapadnih zemalja na tu zemlju zbog navodne upotrebe hemijskog oružja.

Na skupu u Sankt Peterburgu Grupa 20 razvijenih i zemalja u razvoju nastojaće da postigne jedinstveni stav o privrednom rastu, trgovini, transparentnosti na bankarskom sektoru i u borbi protiv izbegavanja poreza.

U zemljama Grupe 20 žive dve trećine svetske populacije i one daju 90% globalne privrede.

Saradnju bez presedana lideri Grupe 20 uspostavili su tokom finansijske krize 2009. godine ali harmonije više nema, navodi EurActiv.com.

Ipak se sa skupa očekuju neki sporazumi, uključujući o merama za borbu protiv izbegavanja poreza od strane multinacionalnih kompanija.

Liderima iz Grupe 20 biće predstavljena i prerađena regulativa o 630 hiljada milijardi dolara vrednosm globalnom tržištu finansijskih derivata čiji je cilj sprečavanje krize na tržištu.

Razgovaraće se i o merama koje treba preduzeti do 2015. godine na sektoru tzv. bankarstva u senci kako bi se osiguralo da bude u skladu sa novim globalnim pravilima.

Međutim, do konsensusa među razvijenim zemljama teško će se doći jer SAD agresivno podstiču tražnju a ekonomija Evrope ide mnogo sporije zbog mera štednje.

Podeljene su, i to oko uloge američkog dolara u svetskoj ekonomiji, i zemlje u razvoju koje beleže brz privredni rast iz grupe Briks (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika).

Istovremeno će Međunarodni monetarni fond (MMF) sa skupa pozvati na jačanje globalne akcije u cilju obnove ekonomskog rasta i boljeg upravljanja rizicima.

Svetski ekonomski rast i dalje, i sve više, prevode SAD dok zemljama u razvoju koje beleže brz rast preti rizik od uporavanja zbog pritezanja američke monetarne politike.

"Najviše zabrinjava mogućnost produženog perioda usporenog globalnog rasta", upozoravaju iz MMF gde ipak očekuju ubrzavanje svetskog ekonomskog rasta u 2014. godini uz pomoć veoma povoljne monetarne politike u bogatom svetu.

I bivši ruski ministar finansija Aleksej Kudrin poziva na oprez upozoravajući na opasnost od dugova i ističe da da glavni problemi globalne finansijske krize možda još nisu prevladani.

"Mi nismo u fazi oporavka, samo smo dobili prostor da udahnemo", slikovito je opisao stanje Kudrin.

Tenzije na samitu mogle bi da se rasplamsaju i zbog Obaminog plana da se sretne sa borcima za ljudska prava, uključujući one koji protestuju zbog zakona o zabrani "gej propagande".

Taj zakon, koji je potpisao Putin, oštro je kritikovan na Zapadu i to pitanje je još jedna tačka razdora Rusije i SAD.

Jedna od tema skupa biće i trgovinski protekcionizam.

Najnoviji izveštaj Evropske komisije pokazao je da je u proteklih godinu dana, uprkos zalaganjima za slobodnu trgovinu, otkriveno oko 150 novih ograničenja u trgovini a ukinuto samo 18 restriktivnih mera.

Od oktobra 2008, kada je Komisija počela da prati protekcionističke trendove, pojavilo se gotovo 700 novih restriktivnih mera u trgovini.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Komesarka EU traži od UN deklaraciju o Siriji
  
• 

  Vesti

  : EU želi da reguliše "bankarstvo u senci"
  
• 

  Vesti

  : Rejting agencije u središtu finansijske krize u Evropi i SAD
  
• 

  Vesti

  : EU uvela sankcije Siriji