Pet godina nakon sloma američke investicione banke Liman Braders (Lehman Brothers) koji je bio okidač za izbijanje svetske ekonomske krize, EU i dalje razmatra mere kojima bi dodatno regulisala "bankarstvo u senci" koje sve više raste i preti da ugrozi stabilnost finansijskog sistema u EU. U javnim konsultacijama koje je otvorila 19. marta, Evropska komisija čak traži precizniju odrednicu koje sve institucije spadaju u ovaj paralelni finansijski sistem koji obuhvata aktivnosti kreditnog posredovanja van bankarskog sistema.

Komisija je 19. marta objavila dokument sa predlogom ideja (Zeleni papir) "Bankarstvo u senci" i do prvog juna očekuje da se zainteresovane strane izjasne o sadržaju dokumenta. U ovom izveštaju EU je sumirala sve dosadašnje mere kojima se reguliše ovaj sektor i objavila da razmišlja o daljem regulisanju nekoliko oblasti i uvođenju zahteva kao što je obavezna adekvatnost kapitala za nebankarske institucije.

Evropski komesar za finansijska tržišta Mišel Barnije (Michel Barnier) najavio je za EUobserver.com da bi amandmani na postojeće zakone ili novi predlozi zakona mogli biti usvojeni do kraja godine kako bi se u potpunosti regulisalo bankarstvo u senci.

Iako nema preciznih odrednica, u ovaj sistem spadaju fondovi koji ulažu u niskorizične hartije, ali omogućavaju veći prinos nego što bi klijent dobio da štedi u banci. U tu grupu spadaju i drugi investicioni fondovi, kao što su indeksni fondovi, hedž fondovi, finansijske kompanije koje trguju hartijama a odobravaju kredite ili garancije za kredite, osiguravajuće i reosiguravajuće kuće koje prodaju garancije na kredite, zatim sve aktivnosti u procesu sekjuritizacije (emitovanje hartija na osnovu bankarskih kredita, koje se prodaju na finansijskom tržištu) i repo transakcije.

U izveštaju se procenjuje da je vrednost svetskog tržišta bankarstva u senci 46 hiljada milijardi evra u 2010. To je 25-30% vrednosti finansijskog sistema i polovina ukupne bankarske aktive. U SAD taj udeo je još veći. Prema procenama Odbora za finansijsku stabilnost, udeo evropskog bankarstva u senci u svetskom tržištu jako je porastao od 2005. do 2010, dok je udeo u SAD pao.

Na primer, udeo te aktive britanskih kompanija u senci porastao je sa 10% na 13% svetskog tržištai, sa 6% na 8% za holandsko bankarstvo u senci, sa 4% na 5% za nemačke i sa 2% na 3% za estonske kompanije. Francuske i italijanske kompanije su zadržale prethodni udeo u globalnoj aktivi bankarstva u senci na 6% i 2% respektivno.

Iako ovaj sektor ima veliki značaj, bankarstvo u senci nije dosad bilo u fokusu nadzora niti se za kompanije koje posluju u sektoru tražila stopa obavezne rezerve kojom se reguliše kreditna aktivnost banaka.

Atraktivnost sektora leži u činjenici da pruža dodatne mogućnosti finansiranja i investitorima daje još alternativa za "oplođavanje" novca osim bankarskih depozita. Međutim, on u isto vreme predstavlja i potencijalnu pretnju za dugoročnu stabilnost ako se rizici preliju u bankarski sektor. Taj scenario je utoliko verovatniji jer su banke često povezane sa bankarstvom u senci i tu ostvaruju značajne profite zbog ograničenja koje zakoni nameću na poslovanje banaka.

Mnoge insitucije kao što su hedž fondovi posluju slično bankama, jer kupuju korporativne obveznice ili pozajmljuju kompanijiama koristeći fondove investitora ili štediša, objasnio je Graham Bišop (Graham Bishop) stručnjak za regulatornu politiku EU.

"I suočavaju se sa sličnim rizicima kao banke, jer dobijaju novac od investitora kratkoročno, a pozajmljuju ga dugoročno", kaže Bišop. Rizik se ogleda u mogućnosti da klijenti zbog panike masovno počnu da povlače novac što bi dovelo do kraha sistema.

Cilj Komisije je da pažljivo prouči  postojeće mere za nadzor bankarstva u senci, ali i da predloži nove mere. U nekoliko oblasti kao što su upravljanje aktivom i sekjuritizacija Komisija razmatra buduće poteze. EU će se takođe pozabaviti dodatnom regulaciju bankarskog sektora tako da se utvrdi nivo izloženosti bankarstva poslovanju subjekata u senci.

U EU se razmišlja i da se zahtevi za kapitalnom adekvatnošću prošire i na nedepozitne kompanije a ne samo na banke. EU takođe smatra da treba dobro proučiti pravne praznine u zakonima koji regulišu repo operacije kao i bankrotstvo, navodi se u dokumentu koji je Komisija objavila.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Linkovi

EU

Evropska komisija: Green Paper: Shadow Banking

 

 

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Problematični krediti sve veći problem za Srbiju
  
• 

  Vesti

  : Manjak u kapitalu banaka 114,7 milijardi evra
  
• 

  Vesti

  : EU će regulisati bankarske provizije
  
• 

  Vesti

  : Bankarski sektor EU na probi
  
• 

  Vesti

  : Novi propisi o hipotekarnim kreditima u EU