Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rejting agencije u središtu finansijske krize u Evropi i SAD
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Finansijske teškoće i mere štednje i dalje su glavna vest u Evropi, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama, kojima preti snižavanje kreditnog rejtinga koji je na najvišem mogućem nivou od 1917. godine. Međunarodni monetarni fond od Francuske traži dodatne mere štednje da bi se smanjio javni dug, a ta zemlja se, rame uz rame sa Velikom Britanijom, bori protiv povećanja budžeta EU u jeku finansijskih teškoća.
Francuski ministar privrede Fransoa Baroen (Francois Baroin) 27. jula u Londonu je govorio protiv neusklađenosti između strogih mera štednje koje sprovode vlade evropskih zemalja i povećanja budžeta EU, što predlaže Komisija, a sa tim stavom se složio i njegov britanski kolega Džordž Ozborn (George Osborne).
Evropska komisija je predložila da se budžetski rashodi EU ograniče na 1,05% evropskog bruto domaćeg proizvoda, odnosno na 1.025 milijardi evra za period 2014-2020, što znači da je iznos nepromenjen. Međutim, predviđeni su vanbudžetski izdaci od 58,3 milijarde evra za finansiranje nekih značajnih projekata, što znači da je zapravo predviđeno 1.083,3 milijarde evra, odnosno 1,11% evropskog BDP-a i povećanje od 5%.
"Velika Britanija sprovodi hrabar i odlučan program sa mnoštvom mera. U Francuskoj, takođe, sprovodimo teške ali neophodne mere. To se ne sme menjati", dodao je on. "Neusaglašena je politika ograničavanja javnih finansija i smanjenja deficita koju sprovode sve zemlje" sa namerom evropskih institucija da povećaju rashode, kazao je on. Mere štednje se sprovode u brojnim zemljama EU jer se to u uslovima krize ispostavilo kao neophodno.
Najrigorozniju budžetsku disciplinu sprovode zemlje koje su zbog teškoća morale da zatraže pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda - Grčka, koja će uskoro dobiti drugi paket pomoći, Irska i Portugalija. Međutim, ni druge zemlje nisu izuzete od problema.
Neke od njih - poput Španije, pa u jednom trenutku i Italije, bile su na ivici krize i pod lupom tržišta. Pored toga, javni dug i deficit su visoki u celoj EU, a posebno u evro zoni, što može da naruši stabilnost celog sistema. Uprkos tome što za zemlje evro zone postoji ograničenje da deficit ne sme da pređe 3% a javni dug 60% bruto domaćeg proizvoda, prosek za evro zonu prošle godine je iznosio 6% za deficit i 85% za dug. Prosek za celu EU iznosi 6,4% za deficit i 80% za dug.
MMF: Potrebne dodatne mere štednje u Francuskoj
U takvoj situaciji, MMF je u izveštaju objavljenom krajem ovog meseca pozdravio mere koje su u Francuskoj usvojene za smanjenje deficita i javnog duga, ali istakao da su potrebni dodatni napori da bi se postigao cilj da se deficit 2013. vrati u propisane okvire od 3%.
Vlada Francuske, naime, za ispunjenje ciljeva uz mere koje se sprovode računa na povećanje rasta na 2% ove godine, 2,25% u 2012. i 2,5% 2013. godine. MMF, međutim, ima drugačije prognoze - 2,1% ove godine, 1,9% sledeće, a 2013. godine 2%. MMF upozorava, takođe, da je zbog krize u evro zoni pitanje da li će i ta predviđanja moći da se ostvare. Ukoliko se dodatni napori ne preduzmu, procenjuje MMF, deficit će 2013. iznositi 3,8%. Kada je reč o javnom dugu on će, prema proceni MMF-a, rasti do 2013. kada će dostići 88%, dok je predviđanje vlade da će 2013. početi da opada na 86,4% BDP-a.
MMF predlaže dodatnu štednju ili dodatne poreske prihode, na primer povećanje poreza na dodatu vrednost.
Ta finansijska institucija ukazala je da je ispunjenje obaveza značajno i da bi Francuska zadržala niske troškove zaduživanja koje joj omogućava AAA rejting, najbolji mogući.
MMF je takođe preporučio Francuskoj da u budžet upiše takozvano "zlatno budžetsko pravilo", odnosno obavezu da se uspostavlja budžetska ravnoteža. To su usvojili Narodna skupština i Senat te zemlje, ali je potrebno usvajanje u celokupnom parlamentu, okupljenom u Kongresu parlamenta koji se sastaje uglavnom kada se odlučuje o ustavnim pitanjima. Problem je što socijalistička opozicija, čiji deo glasova je neophodna za usvajanje, odbija to da izglasa, ukazujući time da je vlada sama odgovorna za snažan skok deficita od 2007. godine. On je, naime, 2007. bio u prihvatljivim okvirima jer je iznosio 2,7%.
Borba zemalja u krizi sa rejting agencijama
Veliki deo priče o finansijskoj krizi vrti se oko rejting agencija, koje imaju moć da svojim ocenama povećavaju ili smanjuju troškove zaduživanja država na tržištu. Rejting agencije su snižavale ocene i zemljama koje su u režimu štednje u okviru paketa pomoći, što dodatno otežava njihov povratak na samostalno finansiranje na tržištu. Zbog toga je Evropska komisija oštro reagovala i najavila mogućnost uvođenja izvesnih ograničenja rejting agencija. Povelo se, takođe, i pitanje toga što su velike rejting agencije gotovo isključivo u američkom vlasništvu.
Agencija Fič (Fitch) je, ne obrazlažući da li je to učinila pod uticajem tih kritika, najavila da će do kraja godine preispitati rejting Portugalije, kojoj je u aprilu, pre nego što je dobila pomoć, snizila na ocenu BBB, što je poslednji stepenik pre pada u kategoriju špekulativnih hartija.
Fič je najavio da će uzeti u obzir nove mogućnosti za pozajmljivanje koje su vlasti u Lisabonu dobile u okviru paketa pomoci, kao i rezultate pomoći EU i MMF-a i srednjeročne ekonomske i fiskalne perspektive te zemlje.
Problemi Grčke sa rejting agencijama se, međutim, nastavljaju. Nakon što je Mudiz (Moody's) snizio rejting te zemlje za dva stepena na Ca, što je samo jedan stepen od proglašenja nelikvidnosti, na takav potez se odlučio i Standard end Purs (Standard Poor's), snizivši ocenu Grčke za dva stepena na CC, što je na dve ocene od proglašenja nelikvidnosti. Grčka je dobila i negativne izglede za budućnost, što znači da postoji opasnost od dodatnog snižavanja rejtinga.
Razlog za takav stav prema Grčkoj je način pomoći Grčkoj o kojem su lideri evro zone postigli dogovor. Naime, u paketu pomoći učestvovaće i privatni kreditori, banke i penzijski fondovi, koji će dobrovoljno produžiti rok otplate i izgubiti deo potraživanja, zbog čega se to može protumačiti kao delimična nelikvidnost Grčke.
Rizik od snižavanja rejtinga SAD prvi put od 1917.
Pitanje nezavisnosti rejting agencija i njihovog značajan postavilo se i u SAD, gde političke stranke pokušavaju da se dogovore o povećanju limita zaduživanja zemlje da bi se izbegla nelikvidnost 2. avgusta. Limit zaduživanja sada je 14,3 hiljade milijardi dolara, a republikanci i demokrate spore se oko plana koji će se primenjivati za smanjenje zaduživanja.
Povodom te neizvesnosti, upravnik Kancelarije za valutni kontrolu Dejvid Vilson (David Wilson) kazao je da poslanici "imaju razloga za brigu" zbog mogućeg snižavanja kreditnog rejtiga SAD što bi, kako je naveo, "bila ogromna promena". Rejting SAD je nepromenjen od 1917. godine i star je gotovo kao sistem ocenjivanja, koji je osmislio Džon Mudi (John Moody) 1909. godine.
"Naši analitičari su isticali u svojim izdanjima da je neopodno pozabaviti se veličinom duga i stopom njegovog rasta da bi zemlja zadržala ocenu trostruko A", kazao je 27. jula predsednik agencije Standard end Purz Diven Šarma (Deven Sharma) u govoru u Predstavničkom domu. Na taj rizik ukazala je i agencija Fič (Fitch), koja je upozorila da bi to imalo posledice na finansijska tržišta i američku privredu. Prema najavi Fiča, međutim, najviši rejting za srednjeročne i kratkoročne obveznice SAD nije u pitanju.
Analitičari japanske finansijske kuće Nomura ukazali su, pak da bi u slučaju smanjenja kreditnog rejtinga SAD bilo potrebno ponovo proceniti rizike tržišta dužničkih hartija svugde u svetu.
Pad kreditnog rejtinga SAD svakako bi i sadašnjem predsedniku Baraku Obami, prvom crncu na toj poziciji, dalo neslavno mesto u istoriji, jer je rejting SAD uzoran već čitav vek.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
