Između 2008. i 2011. godine 17 od 28 članica Evropske unije smanjilo je izdvajanja za zdravstvo zbog mera štednje i, mada su ponekad ta smanjenja doprinela unapređenju efikasnosti u sektoru, neki lekari iz EU upozoravaju da su kresanja nacionalnih budžeta često išla na štetu pacijenata. Dužnička kriza u zoni evra naterala je neke vlade da znatno smanje budžete za javno zdravlje kako bi zauzdale deficite. Iskustvo je pokazalo da su smanjenja zdravstvenih budžeta za vreme krize najviše pogodila i pre krize najosetljivije grupe, poput migranata, beskućnika, siromašnih.

Među zemljama koje su preduzele oštre mere izdvaja se krizom teško pogođena Grčka, mada su na slične korake bili prinuđeni i Španija i još neke članice EU, poput Francuske i Češke.

Istovremeno su neke zemlje, kao što su Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Luksemburg, budžet za zdravstvo smanjile samo u jednoj godini dok su u Irskoj registrovana smanjenja tokom tri godine.

Istraživač Evropske opservatorije zdravstvenih sistema i politika Sara Tomson (Sarah Thomson) ocenila je da "prinudni rezovi nisu uvek loši i da za rezultat mogu da imaju znatno efikasnije zdravstvene sisteme", dodajući da su "članice EU na žalost propustile brojne prilike".

"Iako je kriza donela teške izazove nekim zemljama, mislim da bi bilo pošteno reći da je bila prilika za članice da naprave promene za koje su znale da moraju da ih učine ali ih nisu sprovele u vreme relativnog obilja", istakla je Tomson na godišnjoj konferenciji Evropske alijanse za javno zdravlje koja je organizovana u Briselu 5. septembra.

Prema rečima Sare Tomson, razuman i efikasan odgovor na smanjenje budžeta za zdravstvo mogao je da bude u vidu fokusiranja na e-zdravstvo ili racionalizaciju bolnica, međutim, najčešće se na manja sredstva odgovoralo smanjenjem zarada, broja zaposlenih, obuke i istraživanja, kao i socijalnih beneficija. Neke zemlje su pak odlagale investicije u zdravstvo ili uvodile participaciju.

Tomson je ukazala i na pozitivne primere, koji nisu česti u uslovima krize. Tako su neke zemlje brzo reagovale i koristile brojna oruđa kako bi očuvala nivo javne potrošnje za zdravstvo.

"Neke zemlje bile su u stanju da odgovore a neke su pokazale da je kroz finansijske reforme moguće zaštiti budžet za zdravstvo. Moguće su i promene kojima se štiti tržište rada i uvode bolje ciljane politike", kazala je Tomson.

Stalna štednja

Ministar zdravlja Rumunije Raed Arafat kaže da je pre krize Bukurešt na zdravstvo trošio manje od 4% bruto domaćeg proizvoda (BDP), znatno manje od evropskog proseka od 8,4%. Stoga je, prema Arafatovim rečima, sprovođenje mera štednje bio pravi izazov za zemlju koja i tako stalno štedi.

Tokom krize Rumuniju je napustilo 20% ukupnog broja medicinskih sestara a do nekih lekova se veoma teško dolazilo.

"Znatna suma novca potrošena je na pogrešne stvari a mogla je da bude bolje potrošena. Istovremeno postoji potreba za većim izdvajanjima za zdravstvo u Rumuniji", rekao je Arafat, preneo je EurActiv.com.

Rumunski ministar kaže da se u Bukureštu razgovaralo o mogućnosti da oboleli od infektivnih bolesti, poput tuberkuloze ili HIV, a koji su obično siromašni i iz marginalizovanih grupa, plaćaju deo troškova za lečenje. Od te ideje, koja bi prema Arafatu "stvorila katastrofu javnog zdravlja", na kraju se odustalo.

Štednja potkopava solidarnost i jednakost

U Grčkoj je zdravstveni sistem za vreme krize bio pod ogromnim pritiskom dok su španske vlasti ograničile pristup zdravstvenoj zaštiti migrantima bez dokumanata.

Grupe koje su bile ranjive i pre krize, poput migranata bez dokumenata, tražilaca azila, narkomana, siromašnih građana i beskućnika, susrele su se i sa smanjenjem socijalne zaštite koja im je pružala osnovnu pomoć.

Doktorka Katja van Egmond iz uprave humanitarne grupe Lekari sveta ocenila je da mere štednje nepovoljno deluju na zdravstvene sisteme i podrivaju principe solidarnosti i jednakosti.

"S jedne strane svedoci smo otežanog pristupa zdravstvu, posebno ranjivih grupa, koje su prva žrtva mera štednje. Druga posledica je rast ksenofobije koju danas možemo videti širom EU", istakla je van Egmond.

Među pacijentima na klinikama Lekara sveta, 20% je prijavilo da im je u poslednjih 12 meseci bio onemogućen pristup sistemu javnog zdravlja, pri čemu je najviše takvih pacijenata bilo u Španiji.

U Grčkoj je pre krize najviše pacijenata kod Lekara sveta bilo iz redova migranata. Međutim, u prošloj godini su gotovo polovina pacijenata bili grčki građani od kojih veliki broj više nije bio u stanju da plaća zdravstvene usluge.

"Potrebni su nam jaki i hrabri političari da govore protiv toga (smanjenja davanja za zdravstvo) i koji ni na trenutak neće zaboraviti borbu protiv socijalne nejednakosti, rasizma i ksenofobije", naglasila je van Egmond.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija za socijalnu zaštitu daje 24,6% a EU 29,4% BDP
  
• 

  Saopštenja

  : Još nije obezbeđeno zdravstvo svim Romima
  
• 

  Vesti

  : OECD: Recesija sasekla izdvajanja za zdravstvo
  
• 

  Vesti

  : Srbija ima najlošije zdravstvo u Evropi