Većina bogatih zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smanjila je izdvajanja za zdravstvo u 2010. nakon dugog perioda povećanih ulaganja u taj sektor. Najveće rezove napravile su zemlje koje je pogodila recesija: Irska, Island, Estonija i Grčka. Neke zemlje su smanjile zarade i broj zaposlenih zdravstvenih radnika, druge su povećale participaciju za zdravstvene usluge, dok ima onih koje su akcenat stavile na ambulantno lečenje na uštrb bolničkog. U zemljama OECD-a se za zdravstvo u proseku po stanovniku u 2010. izdvajalo 3.268 dolara što je skoro 10 puta više od izdvajanja srpskog zdravstvenog fonda od 250 evra po stanovniku. Međutim, neke procene kažu da još toliko građani Srbije izdvoje iz svog džepa plaćajući usluge u privatnom sektoru.

Prema nedavno objavljenom Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu (Euro Health Consumer Index) za 2012. Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) nisu iznenađeni lošim plasmanom Srbije, jer se sa izdvajanjem manjim od 250 evra po stanovniku ne može očekivati visok standard.

Zemlje u regionu izdvajaju četiri puta više po stanovniku, a iz budžeta RFZO-a od 205 milijardi dinara skoro polovina se izdvaja za plate zaposlenih u zdravstvu, rekli su u tom Fondu za Betu.

Od 2000. do 2009. izdvajanja za zdravstvo su godišnje rasla po realnoj stopi od 5%, da bi 2010. usledio rast od nula procenata, navodi se u Zdravstevnim podacima OECD-a za 2012. Preliminarni podaci za prošlu godinu pokazuju da su u malom broju zemalja budžetska izdvajanja blago porasla ili uopšte nisu porasla.

U izveštaju OECD navodi se da su uštede u zdravstvu započele na startu krize, ali da su rezovi prave efekte dali u 2010. To naročito važi za evropske zemlje koje je pogodila recesija.

U Irskoj, na primer, smanjenje javne potrošnje snizilo je rashode na zdravstvo za 7,6% u 2010, iako je u prethodnih 10 godina stopa rasta bila 8,4%.

U Estoniji u kojoj su od 2000. do 2009. rashodi na zdravstvo rasli po godišnjoj stopi od skoro 7%, potrošnja u ovom sektoru je naredne godine pala 7,3%. Razlog je pad potrošnje i u javnom i u privatnom sektoru.

Procenjuje se da je u Grčkoj ukupna potrošnja na zdravstvo smanjena 6,5%, iako je od 2000. beležila godišnji rast preko 6%. Negativne stope rasta zabeležene su i u Danskoj, Norveškoj i Sloveniji.

Kao posledica smanjenih izdvajanja, udeo BDP za zdravstvo širom OECD zemalja je ostao na istom nivou ili je blago pao. Na zdravstvo je u proseku odlazilo 9,5% BDP u 2010, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu kada je bio 9,6%.

Pre dve godine, udeo BDP koji se izdvajao na zdravstvo je ubedljivo bio najveći u SAD – 17,6% BDP, a zatim slede Holandija sa 12%, Francuska i Nemačka 11,6%. Za zdravlje se od nacionalnog dohotka najmanje odvaja u Meksiku i Turskoj, malo preko 6% BDP.

Prema podacima Svetske banke, Srbija je 2008. izdvajala 6,3% BDP za zdravstvo.

Smanje javnih rashoda na zdravstvo postignuto je primenom raznih mera. U Irskoj većina ušteda postignuta je kroz smanjenje zarada i naknada koje su isplaćivane farmaceutskim kompanijama i stručnjacima, kao i smanjenjem broja zaposlenih zdravstvenih radnika.

Estonija je smanjila administrativne troškove u ministarstvu zdravlja i snizila cene usluga koje se naplaćuju iz javnog fonda.

Neke zemlje kao što su Estonija, Irska, Island i Češka štedele su tako što su "zamrznule" planirane investicije. Sa druge strane, efikasnost je povećana tako što su spojene bolnice ili ministarstva, a fokus je pomeren sa hospitalizacije pacijenata na brigu o njima van bolnica i ambulantno lečenje. U jednom broju zemalja takođe je proširena upotreba generičkih lekova.

Uvedene su i druge mere koje su naterale ljude da više plaćaju iz svog džepa. Na primer, Irska je povećala participaciju za prepisane lekove i medicinska sredstva, dok je Češka povećala troškove za boravak u bolnici.

Van Evrope, rashodi za zdravstvo rasli su polako 2010: oko 3% u SAD, Kanadi i Novom Zelandu. U Koreji je zabeležen rast preko 8%.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Brisel podstiče razvoj lekova za retke bolesti
  
• 

  Vesti

  : Zaštitinici prava pacijenata nisu nezavisni
  
• 

  Vesti

  : Srbija ima najlošije zdravstvo u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Zdravstvu u Rumuniji potrebna hitna pomoć
  
• 

  Vesti

  : Evropljani zadovoljni kvalitetom života i pored krize
  
• 

  Saopštenja

  : Memorandum o saradnji Srbije i Crne Gore u oblasti zdravstva
  
• 

  Vesti

  : Prosečan mito u Srbiji 225 evra