Evropska komisija predložila je nove propise koji predviđaju brzo povlačenje sa tržišta "dozvoljenih droga" tj. psihoaktivnih supstanci koje se koriste kao alternativa ilegalnim drogama kao što su kokain i ekstazi. "Legalne droge" često imaju drugu zakonitu svrhu i koriste se u medicini i hemijskoj industriji, a tipičan primer su supstance u odstranjivačima fleka ili razređivačima za farbu. Novi propisi daju odrešene ruke Komisiji da zabrani supstancu u roku od 10 meseci, dok je dosad za to trebalo najmanje dve godine.U naročito teškim slučajevima, procedura će biti još kraća i biće omogućeno hitno povlačenje sa tržišta na godinu dana dok se ne otklone svi rizici.

Reč je o prirodnim ili sintetičkim supstancama koje utiču na centralni nervni sistem, baš kao i droge poput ekstazija ili kokaina. Izazivaju halucinacije, promene u razmišljanju, ponašanju, percepciji, svesti ili raspoloženju.

Često se označavaju kao legalna alternativa nedozvoljenim drogama i otuda sintagma "dozvoljene droge". Kako je navela Komisija, pogrešno se etiketiraju i prodaju kao hrana za biljke, so za kupanje ili hemikalije za istraživanje, kako bi se izbegle odredbe zakona o zaštiti potrošača.

Inače, legalne droge često imaju drugu svrhu i koriste se u medicini, hemijskoj ili tehnološkoj industriji. Na primer, vanokserin se ispituje u svrhe lečenje zavisnika od kokaina. GBL (gamma-butyrolactone) je vrlo raširena supstanca koja se koristi kao odstranjivač mrlja, odstranjivač super lepkova, ili kao razređivač za boje.

Korišćenje ovih supstanci može da ozbiljno da ugrozi zdravlje i bezbednost. Moguć je smrtni ishod, ili ozbiljna psihička i fizička oštećenja kao što su bunilo, psihoze, delirijum, tahikardija, hipertenzija, bol u grudima, predoziranje, infkcija virusom HIV-a ili hepatitisa c. Rizik od psihičkih i fizičkih oštećenja je nekoliko puta veći ako se nekoliko supstanci konzumira sa alkoholom, što se najčešće i dešava.

Šta planira Komisija

Komisija je saopštila da odgovor Evrope mora biti odlučniji i stroži. Trenutni sistem za detektovanje i zabranu supstanci koji je postavljen 2005, više ne odgovara svrsi.

Novi propisi uvode brže procedure za zabranu. Dosad je trebalo najmanje dve godine da se zabrani supstanca, a ubuduće će EU moći da reaguje u roku od 10 meseci.

U naročito teškim slučajevima, procedura će biti još kraća i biće omogućeno hitno povlačenje sa tržišta na godinu dana dok se ne otklone svi rizici.  Prema postojećem sistemu, Komisija nema pravo na uvođenje privremenih mera i mora da sačeka dok se ne završi ceo izveštaj o proceni rizika pre nego što predloži zabranu supstance.

Propisi takođe uvode stepenovanje u kažnjavanju. Supstance koje predstavljaju umereni rizik neće biti dostupne potrošačima, a one koje predstavljaju veći rizik biće u potpunosti isključene sa tržišta. Samo najopasnije supstance koje predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje potrošača biće predmet odredbi krivičnog zakona, baš kao u slučaju nezakonitih droga.

Trenutno EU ima samo dve opcije: ili da zabrani distribuciju supstance na tržište ili da traži krivičnu odgovornost.

Dosad je Komisija tražila krivične sankcije u slučaju devet supstanci. Pre tri godine Komisija je tražila i uspela da izdejstvuje zabranu u celoj EU za mefedron, drogu sličnu ekstaziju. Početkom ove godine, Komisija je predložila zabranu 4-MA, a u junu zabranu sintetičke droge '5-IT'

Privlačna za mlade

Predlog Komsije dolazi nakon upozorenja Evropske agencije za droge i Europola da je upotreba tih supstanci eskalirala. Potredsednica EU Vivijen Reding je predstavljajujući izveštaj, upozorila da su "legalni podizači" rastući problem u EU i da su naročito ugroženi mladi ljudi.

"Sa unutrašnjim tržištem bez granica moramo da imamo zajednička pravila u EU kako bismo rešili ovaj problem", rekla je Reding. Nove psihoaktivne supstance su sve rašireniji problem. Broj nobih psihoaktivnih supstanci u EU se utrostručio između 2009. i 2012. Do sada, u ovoj godini se svake nedelje prijavi više od jedne nove supstance.

Nove supstance su naročito dostupne preko interneta i brzo se šire članicama EU: 80% novih psihoaktivnih supstanci su uočene u više od jedne članice.

Najveći rizik pogađa mlade generacije. U istraživanju Eurobarometra iz 2011. u proseku 5% mladih u EU koristilo neku supstancu barem jednom u životu, pri čemu je najveći procenat mladih Iraca, njih 16%, a skoro 10% mladih u Poljskoj, Letoniji i Velikoj Britaniji.

Konzumiranje novih psihoaktivnih supstanci može biti fatalno. Na primer, korišćenje supstance 5-IT ubilo je 24 ljudi u EU za samo pet meseci, od aprila do avgusta 2012. Supstanca 4-MA, koja imitira emfetamin, povezuje se sa 21 smrću u četiri članice EU od 2010. 2012. godine.

Izvor: EurAkctiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Droga za ličnu upotrebu u Češkoj ponovo krivično delo
  
• 

  Vesti

  : Stari i novi problemi s drogom u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Evropa postaje proizvođač kanabisa
  
• 

  Vesti

  : Srednjoškolci u Srbiji ispod proseka po korišćenju droga
  
• 

  Vesti

  : Zbog krize raste broj narkomana u Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Legalizacija marihuane spojila neistomišljenike u Poljskoj
  
• 

  Vesti

  : Europol: Putevi droge i oružja na Zapadnom Balkanu