Obavezni vojni rok postepeno je ukinut u većini evropskih zemalja, osim u sedam država, a Švajcarska će 22. septembra na referendumu odlučivati o tome. U Švajcarskoj su svi muškarci od 18 do 32 godine obavezni da služe vojsku ali vojni rok zapravo odsluži 61%. Ostali uglavnom budu proglašeni nesposobnim za služenje vojske i za nesluženje plaćaju porez. Vojni rok je obavezan u Norveškoj, Finskoj, Danskoj, Estoniji, Austriji, Grčkoj i na Kipru dok većina evropskih zemalja ima profesionalnu vojsku.

U Švajcarskoj je obavezni vojni rok uveden 1848. godine, ali je stupio na snagu Ustavom iz 1874. godine kojim se omogućava Konfederaciji da preuzme odgovornost za kantone. Pre toga, kantoni su se branili organizovanjem građana kao milicija.

Posle Federalnog pakta koji je usvojen na Bečkom kongresu 1815. posle ratova s Napoleonom, uspostavljene su granice zemlje i proglašena neutralnost. Predviđeno je da svaki kanton obezbedi Konfederaciji 2%svojih vojnika, tako da na federalnom nivou bude oko 33.000 vojnika.

Potom je u Švajcarskoj postojala mala profesionalna vojska. Služenje vojnog roka bilo je obavezno za muškarce, dok su žene mogle da se prijave dobrovojno. Posle hladnog rata, situacija se promenila i uvedeno je i civilno služenje vojnog roka.

Danas Švajcarska ima 2.650 aktivnih vojnika i 32.000 rezervista. Svi muškarci od 18 do 32 godine obavezni su da služe vojsku. U stvarnosti, njih 61% služi rok dok su ostali, koji se prijave kasnije, proglašeni nesposobnim za služenje vojske i moraju da plaćaju porez u visini 4% od plate.

Često obavezan od počcetka 19. veka u većini evropskih zemalja, vojni rok postepeno se povlači i 60-ih godina uvodi se profesionalna vojska.

U Evropi vojni rok je obavezan u Norveškoj, Finskoj, Danskoj, Estoniji, Austriji, Grčkoj i na Kipru. Norveška želi čak da proširi obavezni vojni rok za žene, prema odluci parlamenta iz juna. Ta mera će stupiti na snagu 2015. godine i doneta je na osnovu jednakosti polova.

U Finskoj je obavezan vojni rok koji traje od šest do 12 meseci. U Danskoj je vojni rok teoretski obavezan, tako da je 2012. godine 5.000 ljudi bilo u vojsci, a 95,8% je to učinilo na dobrovoljnoj bazi. U Estoniji vojni rok je obavezan i traje od osam do 11 meseci.

U Austriji, građani su velikom većinom, njih 59,8%, u januaru glasali za održavanje obaveznog vojnog roka. Svake godine 22.000 ljudi provede šest meseci u vojsci. Oni Austrijanci koji ne žele u vojsku, godišnje njih 14.000 , idu u civilnu službu na devet meseci.

Na Kipru i u Grčkoj, vojni rok je obavezan i postepeno je skraćivan i sada traje od devet do 12 meseci.

Druge evropske zemlje su odustale od vojnog roka i opredelile se za profesionalnu vojsku.

Velika Britanija i Luksemburg su prve uvele profesionalnu vojsku 60-tih godina. Usledila je Belgija 1993. godine, Italija 2000, Francuska 2001, Španija 2002. godine. U Nemačkoj je vojni rok ukinut 2011. godine.

Izvor: Beta-AFP

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Malo žena oficira i podoficira u Vojsci Srbije
  
• 

  Vesti

  : Žena general biće istorijski korak za Vojsku Srbije