Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropi nema napretka bez snažne industrije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.10.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Stanje u evropskoj industriji je stabilizovano ali je udeo tog sektora u bruto domaćem proizvodu (BDP) Evropske unije u leto 2013. opao na 15,1% sa 15,5% godinu dana ranije. Evropsku industriju opterećuju brojni problemi koji doprinose deindustrijalizaciji i od početka krize pre pet godina na tom sektoru je bez posla ostalo gotovo četiri miliona radnika. Iz industrije dolazi 80% privatnih inovacija u EU i tri četvrtine izvoza i taj sektor ima značajnu ulogu u zapošljavanju. U trgovini industrijskim proizvodima sa svetom EU je u 2012. godini beležila suficit od oko milijardu evra dnevno.
U dva izveštaja o konkurentnosti u industriji, koji su objavljeni 25. septembra, Evropska komisija istakla je da su članice EU ostvarile napredak poboljšavajući poslovno okruženje, izvoz i održivost. Međutim, ostalo je još mnogo problema - jaz između industrijski najkonkurentnijih zemalja i onih sa umerenim performansama se ne smanjuje, cene energije rastu u gotovo svim članicama, što doprinosi deindustrijalizaciji Evrope, a problem su i "barikade" na putu do finansija i pad ulaganja u gotovo svim članicama EU.
Da bi evropska industrija ponovo počela da "cveta", performanse javne uprave treba da budu značajno unapređene a veza između škola i kompanija ojačana, smatraju u Komisiji. Takođe su potrebni dalji napori kako bi se podstakle inovacije kod proizvoda koji se traže na tržištu.
Evropa 2020 kao okosnica rasta
Komisija dosledno pokreće inicijative na različitim poljima u cilju rasta i zapošljavanja i njen potpredsednik Antonio Tajani kaže da je Evropi potrebna jaka industrijska baza da bi dostigla ciljeve zacrtnane u dokumentu Evropa 2020. Efekti prerađivačke industrije, kako je rekao, prenose se u velikoj meri na ostale delove ekonomije, posebno na ukupnu produktivnost.
"Daleko smo od cilja za 2020. da industrija učestvuje u BDP sa 20%. Komisija je pokrenula više inicijativa usmerenih na visoke cene energije, teškoće kod uzimanja kredita, pad ulaganja, nedostatak kvalifikovanih radnika i birokratiju. Nastavićemo tim putem i kasnije ove jeseni pokrenuti inicijativu za industriju kojom ćemo otići još dalje na putu jačanja rasta i konkurentnosti", istakao je Tajani, koji je komesar za industriju i preduzetništvo, dodajući da će Komisija predati svoje predloge Evropskom savetu u narednih nekoliko nedelja.
Evropa je inače svetski lider na brojnim industrijskim sektorima i u EU su u većini slučajevima vodeće korporacije dobro povezane u proizvodnom procesu sa malim i srednjim preduzećima.
Komisija je već predložila niz mera za strateške sektore industrije, poput automobilske, industrije čelika, namenske industrije.
Plusevi i minusi evropske industrije
U izveštajima Komisije upozorava se da se na polju produktivnosti i zapošljavanja, koja su ključna za svaku ekonomiju, registruje zabrinjavajuć razvoj događaja. Produktivnost u EU ponovo je pogoršana u poređenju sa SAD a nezaposlenost ostaje problem jer je bez posla 11% radno aktivnih u 28-članom bloku. Kriza je posebno pogodila zaposlenost u industriji gde je od 2008. godine zatvoreno više od 3,8 miliona radnih mesta.
Među pozitivnim u evropskoj industriji u izveštajima se prvo navodi izvoz koji je "motor" industrijskih aktivnosti i gde EU ima bolje pereformanse od SAD i Japana. EU je u 2012. godini ubeležila suficit u trgovini industrijskim proizvodima sa svetom od 365 milijardi evra.
Plusevi za evropsku industriju su i unapređenje inovacija od 2008. godine, međutim, jaz u inovacijama među članicama se ne smanjuje. Slede poboljšanje poslovne klime u većini članica EU, koje se istina beleži i van EU, i unapređenje kvalifikovanosti radne snage.
Istovremeno su kao najveće negativnosti za evropsku industriju pobrojani konstantno slabe investicije, visoke cene energije kao veliki problem za industriju i pogoršanje pristupa finansijama u brojnim članicama EU.
Stručnjaci ocenjuju da je kod nekih članica za obnovu rasta ključno poboljšanje efikasnosti javne uprave a kao prioriteti u izveštaju su navedni pojednostavljenje svakodnevnog poslovanja u najvećoj mogućoj meri, smanjenje troškova proizvodnje (posebno cena energije i sirovina), unapređenje pristupa novcu i tržištima kapitala za kompanije i naročito mala i srednja preduzeća.
Među preporukama za popravljanje stanja u industriji su i otvaranje tržišta za evropske kompanije, kako unutar, tako i van EU, povećanje ulaganja u nove tehnologije i inovacije uz fokusiranje na šest prioritetnih oblasti iz dokumenta o industrijskoj politici iz 2012, kao i obezbeđivanje radnika obučenih za rad u ekonomiji 21. veka.
Članice u tri grupe
Kako bi se ocenile ukupne performanse u industriji članica EU, ocenjivane su performanse u pet ključnih oblasti: inovacije i održivost; poslovno okruženje, usluge i infrastruktura; javna uprava; finansije i investicije; i veštine (radnika).
Radi lakših analiziranja i poređenja rezultata članica u izradi izveštaja korišćena je klaster analiza i zemlje EU svrstane su u tri grupe.
U prvoj grupi su članice koje imaju dobre performanse na svim poljima važnim za konkurentnost - Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Luksemburg, Holandija, Švedska i Velika Britanija. Tu je i Španija koja je zapravo na granici jer ima slabe inovativne kapacitete i otežane uslove finansiranja ali i veoma dobre performanse drugih indikatora konkurentnosti (npr. kvalitet infrastrukture, izvoz, obučeni radnici, produktivnost).
Drugu grupu čine zemlje sa dobrim performansama konkurentnosti na nekim poljima ali i teškoćama i pogoršanjem stanja na drugim. U tom klasteru su Kipar, Grčka, Italija, Malta, Portugalija i Slovenija.
Klaster "sustizanja" čine članice EU pred kojima su veliki izazovi na brojnim sektorima ali brzo unapređuju stanje. Čine ga Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
