Nedovoljna konkurentnost Evrope i razlike u konkurentnosti između juga i istoka s jedne i severa s druge strane za posledicu imaju stagnaciju ili pad privrednih aktivnosti, rast nezaposlenosti do socijalno neodrživog nivoa i fiskalnu nestabilnost koja je dovela do dužničke krize i potrebe za spasilačkim paketima zajmova, ocenjuje se u izveštaju "Obnova evropske konkurentnosti" predstavljenom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Manjak konkurentnosti najizraženiji je u tri ključne sfere - inovacijama i preduzetništvu, mobilisanju talenata i efikasnosti tržišta robe i usluga.

Evropa konstantno zaostaje za konkurentnošću drugih razvijenih ekonomija, poput američke, a u međuvremenu jača i ekonomska moć zemalja u razvoju koje beleže brz privredni rast. Istovremeno velike razlike u konkurentnosti među 27 članica Evropske unije predstavljaju izazov i održavaju nemogućnost nekih članica EU da se prilagode globalizovanoj ekonomiji koja se brzo menja.

Reforme koje neke evropske zemlje sprovode kako bi unapredile fleksibilnost tržišta rada, ohrabrile konkurenciju i podstakle inovacije i preduzetništvo ocenjuju se kao dobrodošle ali se u studiji, koju je Forum uradio u saradnji sa konsultantskom kućom "Roland Berger", ukazuje da su potrebne i dodatne mere da bi se Evropa vratila na put održivog prosperiteta.

U izveštaju su predstavljeni i razmotreni primeri dobre prakse evropskih zemalja iz prethodnog perioda i identifikovani faktori kojima evropski lideri iz politike, biznisa i civilnog društva treba da daju prioritet u reformama. Kako se navodi, Evropi su kako bi unapredila konkurentnost potrebni snažna saradnja svih zainteresovanih strana, konzistentna poltika, političko vođstvo, neodložno delovanje i dobra komunikacija.

"Nadamo se da će izveštaj kreatorima politika, bisnisu i civilnom društvu pružiti važno oruđe za usvajanje mera potrebnih da se obnovi evropska konkurentnost i podstakne strateški dijalog među zainteresovanim strana", istakao je osnivač i direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab (Schwab) na godišnjem skupu u švajcarskom zimskom centru Davosu koji se održava od 23. do 27. januara.

Direktor "Roland Bergera" Martin Vitig (Wittig) ocenio je da Evropa ima prvoklasne biznismene koji stalno dokazuju da su u stanju da odgovore na nove izazove.

"Reforme na sektoru inovacija i preduzetništva, na tržištu rada, trzištu robe i usluga, uz fiskalnu konsolidaciju, mogu da donesu oporavak evropske konkurentnosti", kazao je u Davosu Vitig.

Trenutno je EU suočena sa ekonomskim i socijalnim izazovima koje ne treba smatrati znakom "neizbežnog pada" Evrope u globalizovanoj svetskoj ekonomiji već pokretačem procesa transformacije, smatraju eksperti.

Od početka finansijske i ekonomske krize 2008. godine Evropa je u središtu "oluje" suočena sa teškom finansijskom krizom, padom ekonomskih aktivnosti i rastućim nezadovoljstvom javnosti. Posebno je teška situacija u zemljama koje su zbog mera štednje patile i još pate u uslovima stagnacije ili pada privrede, rasta nezaposlenosti i fiskalne nestabilnosti.

Usvajanje mera za unapređenje konkurentnosti zahtevaće reformisanje dela evropske ekonomije i obezbeđenje investicija u povećanje produktivnosti, ističe se u izveštaju.

Gro napora i vremena EU će morati da uloži da sa kratkoročnog "gašenja vatre" u vreme dužničke krize pređe na sprovođenje reformi i mera za unapređenje evropske produktivnosti i konkurentnosti na dugi rok.

U izveštaju se priznaje da reforme često nailaze na otpor i da ih nije uvek lako sprovesti. Međutim, istorija je pokazala da su u vreme krize vlade i zainteresovane strane hrabrije i spremnije na neophodne reforme koje se pak kasnije pokažu kao uspešne.

Navodi se i da su zemlje koje imaju veću potrebu za povećanjem konkurentnosti već usvojile niz mera od kojih neke već daju rezultate. Dosledna primena tih mera i nove mere širom Evrope, kako se ocenjuje, omogućiće EU da unapredi konkurentnost i održi evropski socijalni model.

Proces reformi za obnovu evropske konkurentnosti zahtevaće i obnovu vrednosti i vizije kojim je vođena evropska integracija, poput partnerstva i socijalne inkluzije, ističe se u izveštaju i dodaje da je unapređenje konkurentnosti kompatibilno sa razvojem efikasne tržišne ekonomije sa jakom socijalnom komponentom.

Ocenjuje se i da je otpor nekim reformama posledica bojazni građana od odustajanja od evropskog modela razvoja zasnovanog na efikasnosti tržišta uz očuvanje socijalne kohezije.

Da razloga za bojazni nema pokazuje činjenica da je nekoliko evropskih zemalja u prethodnom periodu usvojilo značajne reforme za poboljšanje konkurentnosti a da je pri tome očuvalo evropske vrednosti efikasnosti i kohezije.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kompanije iz EU uprkos krizi ulažu u razvoj
  
• 

  Vesti

  : Malim preduzećima na usluzi 50 konsultanata
  
• 

  Vesti

  : Srbija zadržala 95. mesto po konkurentnosti u svetu
  
• 

  Vesti

  : Kazne za kršenje konkurencije 29 miliona evra