Rezultati novog istraživanja pokazali su da odrasli u Španiji i Italiji raspolažu sa najmanje veština za izlazak iz ekonomske krize među razvijenim zemljama sveta. Na nivou Evrope, pismenost i matematička znanja svakog petog odraslog su slabi a čak ni fakultetska diploma nije garant ujednačenog nivoa veština i znanja u različitim članicama EU. Istovremeno sever Evrope i Azija imaju obrazovanu i inventivnu radnu snagu sposobnu da se prilagodi i čak napreduje.

Istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) obuhvatilo je 166.000 ljudi starih između 16 i 65 godina iz 24 zemlje od kojih 17 iz Evropske unije i prvo je te vrste.

Ispitanicima nisu proveravani samo znanje maternjeg jezika i matematike, već i kako rešavaju probleme i koliko su ovladali novim tehnologijama koje su ključne za nalaženje i zadržavanje posla.

"Istraživanje o veštinama odraslih je ukazalo na slabosti našeg obrazovnog sistema koje se moraju ispraviti ako želimo da 'opremimo' ljude veštinama potrebnim za uspeh u životu. Neprihvatljivo je da petina populacije ima samo nizak nivo veština. Moramo rešiti taj problem. Nema prečice. Moramo da ulažemo u bolje obrazovanje i obuku na nivou EU i na nacionalnom nivou", istakla je evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliu.

Isto misli i komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor koji naglašava da finansiranje reformi obrazovanja i zapošljavanja treba da bude prioritet.

"Tražim od članica EU da bolje koriste sredstva Evropskog socijalnog fonda za ulaganje u obuku mladih nezaposlenih i celoživotno učenje sredovečnih i starijih radnika", rekao je Andor.

Rezultati

Petina radno aktivnih u EU je slabo pismena i ima slaba matematička znanja a četvrtini nedostaju digitalne veštine potrebne za efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT).

Postoje i velike razlike među zemljama kada je reč o veštinama koje se stiču u obrazovnom sistemu pa oni sa srednjom školom u nekim članicama imaju iste ili veće veštine od visoobrazovanih u drugim.

U izveštaju se naglašava potreba celoživotnog učenja kako bi se umanjio jaz među generacijama i iskoristile značajne ekonomske i socijalne koristi od više veština.

Odrasli iz Španije i Italije, zemalja koje muči ozbiljna ekonomska kriza, na dnu su liste gotovo po svim merenim znanjima i veštinama. U tim zemljama svaki treći odrasli je slabo pismen i ima slabe matematičke veštine dok u Irskoj, Francuskoj, Poljskoj i Britaniji taj problem muči svakog petog odraslog.

Izveštaj je pokazao i da 40% odrasle populacije u Holandiji, Finskoj i Švedskoj ima velike probleme sa ovladavanjem veština na polju ICT dok je u Španiji, Italiji, Poljskoj, Slovačkoj i na Kipru svaki peti odrasli kompjuterski nepismen.

Rezultati pismenosti pokazali su da su srednjoškolci u Holandiji i Finskoj gotovo ili na čak višem nivou po znanju nego oni sa visokim obrazovanjem u Irskoj, Španiji, Italiji, Britaniji i na Kipru.

U Belgiji, Španiji, Francuskoj i Finskoj nivo pismenosti i znanja računanja u grupi starih između 25 i 34 godine znatno je veći nego kod onih između 55 i 65 godina, pokazalo je istraživanje.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Švedski sistem školskih ustanova na udaru kritika
  
• 

  Vesti

  : Đaci spremniji od učitelja za digitalnu eru
  
• 

  Vesti

  : Osam zemalja EU pre roka ispunilo ciljeve u obrazovanju
  
• 

  Vesti

  : EU pravi rang listu najboljih univerziteta