Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Osam zemalja EU pre roka ispunilo ciljeve u obrazovanju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Danska, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Finska i Švedska su već dostigle ili čak premašile nacionalne ciljeve za 2020. godinu po pitanju unapređivanja obrazovanja, navodi EurActiv.com. EU želi da dostigne nivo od 40% obrazovanih sa fakultetskom diplomom ili diplomom koledža, koji imaju između 30 i 34 godine. U nekim članicama, poput Irske, Kipra i Luksemburga, gotovo polovina stanovništva je fakultetski obrazovana, ali još mnogo zemalja je daleko od cilja. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva iz 2011, u Srbiji je 10,59% stanovništva visokoobrazovano.
Cifre je objavio Evropski statistički zavod Eurostat u četvrtak, 11. aprila, kao deo monitoringa pet glavnih ciljeva definisanih strategijom "Evropa 2020". Tu stategiju je 2010. godine usvojilo 27 šefova država i vlada.
U oblasti obrazovanja, EU želi da dostigne nivo od 40% obrazovanih sa fakultetskom diplomom ili diplomom koledža, koji imaju između 30 i 34 godine. Prema Eurostatu, mnogo zemalja je još daleko od cilja, poput Italije (21,7%), koja je najgora od 27 zemalja EU. Za njom slede Rumunija (21,8%) i Malta (22,4%). Ovo je veliki kontrast u poređenju sa najuspešnijima kao što su Irska (51,1%), Kipar (49,9%), Luksemburg (49,%) i Litvanija (48,7%).
Ukupno, prosek EU je porastao na 36%, ili dva procentna poena više nego u 2010. godini, što je Evropska komisija dočekala kao dobru vest i indikator budućeg razvoja EU.
"Napredak u dostizanju naših obrazovnih ciljeva je pozitivna poruka u vreme ekonomske nestabilnosti", rekla je Andrula Vasiliu, evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade.
"Poslovi budućnosti će zahtevati veće kvalifikacije i ove cifre pokazuju da je više mladih ljudi odlučno u dostizanju njihovog punog potencijala", rekla je Vasiliu.
Pragovi postavljeni prenisko
Uopšteno, deluje da su pragovi postavljeni previše nisko za mnoge druge zemlje, koje su bez problema premašile ciljeve EU od 40%.
Prema Komisiji, udeo visokoobrazovanih koji imaju između 30 i 34 godine je iznad 40% u 12 zemalja članica (Belgija, Kipar, Danska, Finska, Francuska, Irska, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo).
Osam zemalja je već dostiglo ili premašilo njihove nacionalne ciljeve, koje je kasnije definisala svaka zemlja zasebno, kako bi se dostigao evropski prosek. To su Danska, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Finska i Švedska.
Vasiliu nije negirala da su ciljevi bili prelaki za dostizanje. "Zemlje su same postavila svoje nacionalne ciljeve, koje su osmišljeni tako da doprinesu opštim evropskim ciljevima", rekla je Vasiliu.
Drugi evropski zvaničnici nezvanično ocenjuju da je granica postavljena prenisko, ali naglašavaju da bi ciljevi trebalo da budu dinamična kategorija i da je prosek EU bio 34% prilikom utvrđivanja ciljeva 2010. godine i čak niže (32.2%) godinu dana ranije. Sa sadašnjih 36%, još uvek ima posla pre dostizanja cilja EU od 40%.
Otpor Nemačke i V. Britanije
Lako postizanje evropskih obrazovnih ciljeva, sedam godina ranije, možda i nije toliko dobra vest za Evropsku komisiju, koja se borila oko dogovora zemalja članica po pitanju obrazovnih ciljeva.
U najgorem slučaju, moglo bi da deluje i kao parodija na ceo koncept postizanja ciljeva "Evropa 2020", koji je bio poremećen nacionalnim tenzijama još od samog početka. Britanija je odbila da učestvuje u ugovaranju ciljeva, obrazlažući to time da EU nema prava na odlučivanje o obrazovanju. Kada su se ministri obrazovanja 27 zemalja bloka sastali zarad definisanja nacionalnih ciljeva u oblasti visokog obrazovanja, Britanija je odbila da sarađuje, uz objašnjenje da nisu pravno obavezni da sarađuju.
U fusnoti cifara Eurostata je navedeno da "ne postoji nacionalni cilj za Ujedinjeno Kraljevstvo".
Nemačka je takođe rezervisana prema mešanju Evrope u njen obrazovni sistem, govoreći da bi to ugrozilo njenu nacionalnu moć.
Žoze Manuel Baroso, predsednik Evropske komisije, je morao lično da interveniše i objasni da "konvergentni obrazovni sistem" nije bio na dnevnom redu."Neke zemlje tvrde kako obrazovanje nije oblast Komisije, ali ne možemo govoriti o konkurentnosti a da ne govorimo o veštinama, obrazovanju i inovacijama", objašnjava Baroso.
Berlin je najzad prestao sa otporom nakon dobijanja garancije da monitoring EU neće uticati na federalna ovlašćenja.
Ipak, Nemačka nije odustala od definisanja diploma koje se mogu kvalifikovati kao diplome "visokog obrazovanja", koje su definisane kao peti i šesti stepen u Međunarodnoj klasifikaciji standarda u obrazovanju (ISCED), koju vodi UNESCO. Austrija, koja ima sličan obrazovni sistem kao Nemačka, takođe je lobirala za adaptiranje ove definicije.Ipak, ovaj problem još uvek nije potpuno regulisan.
Kao i za Britaniju, Eurostat ostavlja prazno mesto u tabeli na mestima za nacionalne ciljeve Nemačke i Austrije, navodeći protivrečnost u ciframa u odnosu na definiciju EU.
"Definicija trenutnih nacionalnih ciljeva za Nemačku i Austriju ne odgovara u potpunosti podacima objavljenim u ovoj tabeli", obrazlaže Eurostat u fusnoti priključenoj uz ovu tabelu.
U Srbiji porastao broj visokoobrazovanih
Prema Republičkom zavodu za statistiku (RZS), broj osoba bez školske spreme je u 2011. gotovo prepolovljen u odnosu na prethodni popis iz 2002. godine, na 164.884 građana ili 2,68% stanovništva. Visokoobrazovano je 10,59% stanovnika Srbije, dok 11% ima nepotpuno osnovno obrazovanje.
Direktor RZS Dragan Vukmirović kaže da je u periodu između dva popisa ukupan broj nepismenih smanjen je za 45,28%. "Na prvi pogled taj podatak izgleda dobar, ali i dalje imamo 127.463 nepismenih u Srbiji i, šsto je još gore, preko 80% su žene", rekao je Vukimirović.
Po popisu iz 2011. godine, da je komjuterski pismeno izjasnilo se 34,21% stanovnika, a da delimično poznaje rad na računaru 14,78% Srbije. Među kompjuterski pismenim je 50,4% muškaraca i 49,6% žena.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
