Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Švedski sistem školskih ustanova na udaru kritika
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.07.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sistem školskih ustanova kojima upravljaju privatna preduzeća a dotira ih država, našao se na udaru kritika u Švedskoj, pošto su međunarodne evaluacije pokazale da nivo orbazovanja švedskih učenika opada. Otvaranje školskih ustanova za privatni sektor početkom 1990-tih u toj skandinavskoj zemlji dočekano je s oprezom, iako je besplatno i pruža veći izbor đacima i roditeljima. Glavne zamerke se sada odnose na to da njihov nastavni program nije prilagođen potrebama tržišta rada. Pojedini stručnjaci smatraju da za loše rezultate švedskih učenika nije kriv sistem privatnih škola već moderan pristup učenju u kome se daje prednost autonomiji đaka.
Švedska je 1992. godine dozvolila preduzećima da upravljaju školama. Te ustanove finansira država ali su profitabilne. Uslov za dobijanje državnih sredstva jeste da je školovanje besplatno i da imaju sličan obrazovni program kao državne škole.
Ideja je bila da se omogući đacima i roditeljima veći izbor u osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno da biraju u koju će školu ići umesto da upisuju najbližu državnu školu.
Besplatne privatne škole imaju više prostora za usmerenje, pogoduju potrebama verskih ili etničkih grupa i mogu da slede različite pedagoške pristupe.
Pristalice sistema ocenjuju da takve škole pružaju veći izbor roditeljima i đacima, dok protivnici ukazuju da sistem samo povećava razlike i da nastavni program nije prilagođen potrebama tržišta rada.
U prilog tome govori procvat frizerskih škola. Pre otvaranja sistema školskih ustanova za privatni sektor, vladala je žestoka konkurencija za upis u srednju školu na smer frizer a đaci su pronalazili posao po završektu škole, navodi agencija Frans pres.
Od otvaranja sistema za privatnike, svaki grad ima bar jednu takvu školu a 2012. školu je završilo 2.700 frizera dok je radnih mesta za njih bilo samo 700.
"Iako smo rekli školama da nema dovoljno potražnje, one su povećale broj učenika", rekla je Linda Palmechofer (Palmetzhofer), predstavnica sindikata Handels koji, između ostlaog, okuplja frizere. Ona je dodala da se situacija ipak poboljšala u protekle dve do tri godine.
Prema istraživanju procena učeničkih postignuća (PISA) Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), znanje švedskih 15-ogodišnjaka u čitanju i pisanju je opalo za 20 poena između 2000. i 2009. godine.
Ti rezultati su podstakli raspravu o školskom privatnom sistemu, posebno jer istraživanja pokazuju da te škole u proseku zapošljavaju manje osoblja.
Iako Šveđani u principu podržavaju ovakav sistem, sve više ih je protiv toga da preduzeća ostvaruju profit dok koriste državni novac. Privatne škole se, međutim, suočavaju sa finansijskim teškoćama. Tako je najveća mreža privatnih škola JB edukejšen (JB Education) u junu proglasila bankrot.
Za upis u škole ne plaća se ništa, a svaka ustanova dobija sredstva na osnovu broja upisanih đaka. Zbog toga se ne biraju sredstva da se privuku đaci, poput nagrađivanja za dobre ocene besplatnim laptopovim.
Privatne škole optužuju da zanemaruju kvalitet nastave, ali obrazovni radnici upozoravaju da bi, ako je obrazovanje koje se nudi toliko loše, klupe bile prazne.
Direktor istraživanja u londonskom nezavinsom Institutu za ekonomske poslove Gejbrijel Salgren (Sahlgren) rekao je da su škole u postojećim okolnostima spremnije da "naduvavaju ocene" nego da poboljšaju kvalitet nastave. Zbog toga, sistem mora da se poboljša.
Prema njegovim rečima, povećanje broja privatnih škola koje finansira država nije razlog za loše rezultate đaka već savremena nastavna metoda koja daje prednost ličnoj autonomiji đaka u odnosu na klasičan pristup u kojoj nastavnik ima glavnu reč.
Tako su i mladi Norvežani loše prošli u međunarodnim istraživanjima. Norveška ima slične nastavne metode, ali ne i sistem privatnih besplatnih škola kao Švedska.
Izvor: AFP
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
