Evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik i ministar za životnu sredinu trenutno predsedavajuće EU Litvanije Valentinas Mazuronis potpisali su u ime Evropske unije Minamata konvenciju o živi koja treba da doprinese da se zaustavi zagađenje živom u svetu. Živa ima neurotoksične efekte a koristi se u industrijskim procesima i proizvodima poput baterija ili toplomera. Potpisana konvencija prvi je novi multilateralni sporazum o čovekovoj okolini potpisan za više od deset godina.

Konvencija nazvana po gradu u kojem je zabeleženo najgore zagađenje živom pokriva sve aspekte "životnog ciklusa" žive i, ako se bude adekvatno sprovodila, imaće globalne efekte, s obzirom da zagađenje živom prelazi velike razdaljine vazduhom.

Živa koja dospe u hranu predstavlja ogroman rizik za ljude, posebno za trudnice i decu, i Konvencija će doprineti osetnom smanjenju njihove izloženosti toj visoko toksičnoj supstanci na duži rok. Velika količina žive je smrtonosna a čak i mala količina ima ozbiljne posledice po zdravlje, naročito na nervni sistem.

U čovekovu okolinu živa stiže iz prirode, recimo u slučaju erupcije vulkana ili šumskog požara, ili kao rezultat aktivnosti ljudi - loženja, proizvodnje cementa i kaustične sode, odlaganja proizvoda koji sadrže živu.

Komesar za životnu sredinu izrazio je zadovoljstvo što se veliki broj međunarodnih partnera obavezao da zaustavi zagađenje živom dodajući da je uveren da će to imati značajan uticaj na zdravlje ljudi i stanje prirodne sredine.

"EU je bila među onima koji su predvodili u pregovaračkom procesu i nastaviće da ima veoma aktivnu ulogu. Takođe ćemo se truditi da se Konvencija što pre ratifikuje", rekao je Mazuronis.

Na konferenciji u Japanu je odlučeno i o programu rada za period od potpisivanja Konvencije do stupanja na snagu. Pored ostalog, razmatraće se tehnike za sprečavanje emisije žive u vazduh.

Konvencija potpisana 10. oktobra u japanskom gradu Kumamoto rezultat je pregovora 140 članica UN koje sada počinju procedure za njenu ratifikaciju.

Različiti aspekti problema sa živom već su regulisani zakonima EU i nacionalnim a u najvećoj meri pokrivaju emisiju i upotrebu žive. Kao rezultat poštovanja tih propisa, kao i drugih faktora, npr. prelaska sa uglja na druga goriva i obnovljive izvore energije, evropska emisija žive u atmosferu znatno je smanjena poslednjih decenija i između 1990. i 2000. godine je opala za oko 60%.

Živa u EU

EU je vodeći izvoznik žive, jedinog metala koji je na sobnoj temperaturi u tečnom stanju, i pokriva oko 25% ukupne svetske ponude koja se kreće oko 3.000 tona godišnje.

U Uniji se živa najviše proizvodila u Almadenu, u Španiji, gde su velika nalazišta cinabarita. Proizvodnja na tom nalazištu prestala je 2003. godine i od tada je izvoz žive znatno smanjen.

Od sredine marta 2011. godine izvoz žive i proizvoda koji sadrže živu iz EU je zabranjen.

Prema procenama, potrošnja žive u EU u 2007. godini bila je između 320 i 530 tona od čega u proizvodnim procesima 160-190 tona a za zubni amalgam 90-110 tona.

Veliki proizvođači žive iz cinabarita van EU su Kirgizija i Kina.

Izvor: EurAztiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Smanjenje izduvnih gasova izazov za Evropu
  
• 

  Vesti

  : Proizvodnja biogoriva zagađuje više nego fosilna
  
• 

  Vesti

  : EU priprema novu strategiju za životnu sredinu
  
• 

  Vesti

  : Ekološke standarde EU teško sprovodi oko 40% firmi