Jedan od najvećih izazova 21. veka biće ublažavanje posledica transporta u vidu gasova koji izazivaju efekte staklene bašte, zagađenja vazduha i buke, a da se pri tome očuvaju svi pozitivni efekti pokretljivosti, ocenjuju u Evropskoj agenciji za životnu sredinu. Prevoz u Evropi je, prema nalazima iz novog izveštaja Agencije, odgovoran za štetan po zdravlje nivo zagađivača u vazduhu, kao i za četvrtinu emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte u Evropskoj uniji. Poslednjih godina ipak se beleži neko poboljšanje koje je delom rezultat smanjenja privrednih aktivnosti zbog recesije.

U godišnjem izveštaju Agencije, sačinjenom u sklopu Mehanizma za izveštavanje o transportu i životnoj sredini, ocenjeni su uticaji prevoza na životnu sredinu širom Evrope uz konstataciju da sa poboljšanjem ekonomskih prilika treba pojačati napore za dalje smanjenje štete koju prevozna sredstva nanose ljudima i prirodi.

Zagađenje vazduha opada u poslednjih 20 godina ali i dalje predstavlja veliki problem u brojnim delovima EU. Evropski standardi za emisiju štenih gasova vozila, kako se pokazalo, nisu dali rezultate u smanjenju emisije azot dioksida do propisanog nivoa, mada je kvalitet vazduha generalno poboljšan.

Lošem kvalitetu vazduha doprinelo je i povećanje obima prevoza robe koji je jedan od vodećih krivaca za visok sadržaj azot dioksida u vazduhu.

Tokom poslednjih 20 godina porastao je i obim brodskog prevoza pa je emisija sumpor oksida, izazivača kiselih kiša, smanjena od 1990. godine za samo 14%, uprkos unapređenjima efikasnosti te vrste prevoza.

"Jedan od najvećih izazova veka biće ublažavanje posledica transporta (na prirodnu sredinu). Evropa tu treba da predvodi intenziviranjem inovacija na polju električnih vozila. Takve promene mogle bi da transformišu život u gradovima", istakla je direktorka Evropske agencije za životnu sredinu Džeklin Makglejd (Jacqueline McGlade).

Istraživanja su pokazala da su ljudi koji žive u blizini puteva na kojima je gust saobraćaj i dalje posebno izloženi prekomernom zagađenju vazduha. Štetan po zdravlje nivo azot dioksida registrovan je u 44% područja u blizini autoputeva u kojima su 2010. godine obavljena merenja dok je dozvoljeni nivo čestica PM10 premašen na 33% kontrolisanih mesta. Ti zagađivači mogu da štete kardiovaskularnom sistemu, plućima, jetri, slezini i krvi.

Iz Agencije upozoravaju da Evropa mora još da smanji potrošnju energije za prevoz koja je u prošloj godini bila za samo 4,3% manja nego u rekordnoj 2007. godini.

Na korišćenje energije u nekim vrstama prevoza poslednjih godina znatno su uticale ekonomske prilike a posebno osetljiva bila je tražnja u teretnom saobraćaju koja je, prema izveštaju, nakon znatnog pada u periodu između 2008. i 2009. u 2010. godini porasla za 5,4%.

Tražnja u putničkim saobraćaju je između 2009 i 2010. pak smanjena za gotovo procenat, što je u suprotnosti sa dugoročnim trendom stabilnog rasta beležnog širom EU od sredine devedesetih godina prošlog veka.

Korišćenje privatnih automobila bilo je u istom periodu manje-više stabilno, uprkos ekonomskoj krizi i velikim fluktuacijama cena goriva u poslednjih deset godina.

U Agenciji kažu da su možda i cene pojedinih vrsta prevoza uticale na ljude da donose pogrešne odluke, odnosno da izaberu prevozno sredstvo koje proizvodi više štete u čovekovoj okolini. Naime, od sredine devedesetih putnički automobili pojevtinju dok je prevoz u železničkom i vodnom saobraćaju osetno poskupeo.

Međutim, novi automobili sve manje troše i podaci pokazuju da su prosečna kola prodata u 2011. godini trošila za 3,3% manje goriva nego ona prodata godinu dana ranije.

Prema projekcijama, sektor prevoza u EU između 2010. godine i sredine veka treba da smanji emisiju ugljen dioksida za 68%. Ali, emisija gasova koji izazivaju efekte staklene bašte iz prevoznih sredstava smanjena je između 2009. i 2010. godine za 0,4% i prve procene ukazuju na isto smanjenje u periodu između 2010. i 2011.

Iz Agencije upozoravaju i na buku kao još jednu posledicu transporta koja može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema. Izveštaj je pokazao da je u najvećim evropskim gradovima troje od petoro ljudi izloženo štetnom nivou saobraćajne buke. Čak je i u unutrašnjosti zemalja EU 24 miliona Evropljana tokom noći izloženo nivou buke koji može da izazove fizičke i psihičke probleme.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU zamrzava taksu na CO2 za aviokompanije
  
• 

  Vesti

  : Proizvodnja biogoriva zagađuje više nego fosilna
  
• 

  Vesti

  : Šta ćemo voziti 2030?
  
• 

  Vesti

  : Australija i EU povezuju sisteme trgovine CO2
  
• 

  Vesti

  : Italijanska čeličana pred zatvaranjem zbog zagađenja
  
• 

  Vesti

  : Prvi interkontinentalni let aviona na solarni pogon