Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU priprema novu strategiju za životnu sredinu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri životne sredine EU utvrdili su na sastanku 11. juna smernice za razvoj politike u toj oblasti u narednim decenijama u cilju ostvarivanja "ambiciozne vizije zelene Evrope 2050" u kojoj ekonomski rast neće narušavati životnu sredinu. Međutim, oni su pozvali na bolju primenu postojećih zakona umesto na donošenje novih, a Poljska nije prihvatila da se u zaključcima pomene dokument u kome se predlažu novi ciljevi za smanjenje emisija ugljen dioksida (CO2). Takođe, na sastanku u Luksemburgu više članica je odbacilo kompromisni predlog u vezi sa uzgojem genetski modifikovanih kultura.
Zaključci sa sastanka treba da pruže smernice Evropskoj komisiji u pripremi naredne strategije za oblast životne sredine, pošto istekne Šesti akcioni program za životnu sredinu (EAP). Taj deceniju star dokument "doveden je u pitanje zbog nedovoljne primene... u oblastima kontrole zagađenja vazduha, vode i prerade otpadnih voda, optada i zaštite priorde", navodi se u rezoluciji koju je Evorpski parlament usvojio u aprilu.
Tekući EAP ističe 22. jula, a Komisija već dugo okleva da počne rad na sedmom EAP-u jer smatra da su pitanja u oblasti životne sredine već uređena Strategijom Evropa 2020. U zaključicma se navodi da to nije stav Saveta ministara EU i dodaje da je Komisija na sastanku u Luksemburgu potvrdila da namerava da predstavi predlog sedmog EAP-a pre kraja godine.
Ministri EU su istakli da težište novog EAP-a treba da budu na jačanju i boljoj primeni postojećih politika i zakona u oblasti životne sredine, i prelsku na zelenu ekonomiju. EU mora da teži potpunom razdvajanju ekonomskog rasta od narušavanja životne sredine, rekli su ministri i ponovili da emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da budu u skladu sa ciljem da se temperatura ne poveća više od 2 stepena Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijskog razvoja.
Naredni program trebalo bi da se temelji na viziji uobličenoj različitim dokumentima poput Mape puta za racionalnu upotrebu resursa, Strategiju EU za biodiverzitet i Mape puta za razvoj konkurentne ekonomije sa minimalnim emisija CO2.
Poljska protiv novih ciljeva
Međutim, Poljska je ponovo odbila da prihvati da se pomene Mapa puta za razvoj konkurentne ekonomije sa minimalnim emisijama CO2, koja predviđa nove ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklne bašte u EU do 2050. Prema tom dokumentu, te emisije bi se smanjile u EU za 40% do 2030, za 60% do 2040. i za 80% 2050. u odnosu na nivo emisija u 1990. godini.
Poljska je ranije stavila veto na taj dokument i insistira da se u drugim dokumentima on ne navodi, a poljska državna sekretarka za životnu sredinu Beata Jačevska (Jaczewska) je podsetila u Luksemburgu da ne postoji dogovor članica EU o tom dokumentu.
Druge članice su zbog toga morale da iz nacrta zaključaka koji treba da pruže smernice Komisiji, izostave pominjanje mape puta kao relevatnog dokumenta, preneo je AFP.
Belgijska ministarka Evelin Hejtebruk (Evelyne Huytebroeck) osudila je taj pokušaj da se "ublaži" predlog Komisije koji treba da predstavi evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik. S time se složila i njena francuska koleginica Nikol Brik (Nicole Bricq) koja je istakla da strategija nije isto što i mapa puta koja uređuje rokove i faze.
Konsenzus je ipak postignut, pošto je Potočnik obećao da će u svom predlogu "voditi računa o mapi puta" o razvoju konkurentne ekonomije sa minimalnim emisijama CO2 2o50. "Nemoguće je da se to ne uzme u obzir", rekao je on i podsetio da Komisija ima "pravo inicijative" i da namerava da ga iskoristi.
Varšava smatra da je predlog mape puta suviše teorijski i njen stav je da treba da se, kao zemlja, obaveže onoliko koliko zaista može da postigne. Poljske vlasti navode da se u Poljskoj 95% struje proizvodi iz termoelektranama na ugalj, koje su veliki zagadiivači, ali proizvode jeftinu struju.
Cilje EU je da do 2020. emisije CO2 smanji za 20% i spremna je da se obaveže i na smanjenje za 30%, ako i druge razvijene zemlje prihate to, što sada nije slučaj. "Ne treba zaboraviti okolnosti. Reč je o međunarodnom naporu koji se odnosi na sve industrijske zemljw", rekla je Jačevska.
Propao kompromisni predlog o GMO
Na sastanku u Luksemburugu, Francuska, Nemačka i Velika Brtianija su definitivno odbacile predlog koji je predstavila Danska, kao predsedavajuća zemlja, o uzgoju GMO u EU. Kompromis koji je predložila Danska, trebalo je da omogući članicama koje to žele da zabrani na celoj i delu svoje teritorije neku genetski modifikovanu kulturu, čiji je uzgoj odobren u EU. Ali da bi dobila to pravo članica bi prvo morala da pokuša da postigne dogovor sa preduzećem koje je zatražilo dozvolu uzgoja GMO, kako bi ono odustalo od toga.
"Mi smo praktično sve pokušali, ali nismo uspeli", rekla je danska ministarka za životnu sredinu Ida Auken na konferenicji za novinare nakon ministarskog sastanka. Ona je navela da manja grupa zemalja, koja uključuju Francusku, Nemačku, Britaniju i Belgiju, nikako nije htela da prihvati predlog. "Politika je takva a mi nismo čarobnjaci", rekla je ona.
Rešavanje tog pitanja će uskoro preuzeti Kipar koji će 1. jula početi šestomesečno predsedavanje EU, ali GMO nisu među prioritetima te zemlje.
Francuska ministarka životne sredine je ranije navela da je sigurna u podršku nemačkog i britanskog kolege kako bi se osujetio preldog koji će proizvođačima GMO omogućiti da traže dozvole od zemlje do zemlje. Nikol Brik je, međutim, dodala da to pitanje nije još u potunosti rešeno.
Proces dozvole uzgoja GMO je sada u ćorsokaku jer ne postoji saglasnost među članicama. Evropski komesar za zdravstvo i potrošače DŽon Dali (John Dalli), svestan odnosa snaga, nije ni došao na sastanak u Luksemburg. On je u aprilu rekao da je "za dve GMO kulture koje danas imaju dozovlu u EU, u 10 od 27 zemalja aktivirana zaštitna kaluzula", odnosno suspendovana dozvola, i ocenio da se neće mnogo toga promeniti.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
