Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ugovor iz Mastrihta - 20 godina posle
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.10.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mastrihtskim ugovorom ili Ugovorom o Evropskoj uniji, koji je stupio na snagu pre 20 godina, EU je otišla korak dalje od svog prvobitnog ekonomskog cilja, stvaranja jedinstvenog tržišta, a u prvi plan su izbile i njene političke ambicije. U dugoj istoriji evropskog projekta taj ugovor predstavlja veliku prekretnicu zbog stvaranja jedinstvene valute, moćnog simbola i ključnog koraka napred u evropskoj integraciji. Međutim, 20 godina posle, EU teško pronalazi novi projekt koji bi podstakao izgradnju Unije, posustale zbog krize i rastućeg nepoverenja građana.
Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Mastrihtu 7. februara 1992. godine a stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine.
Sklapanje novog ugovora je usledilo nakon promena na spoljnom i unutrašnjem planu, poput pada komunističkih vlasti u istočnoj Evropi i ujedinjena Nemačka. Na unutrašnjem planu članice su želele da se napredak ostvaren primenom ranijih ugovora dopuni drugim reformama.
Ugovorom iz Mastrihta je ustanovljena Evropska unija na "tri stuba" - Evropska zajednica, zajednička spoljna i bezbednosna politika i pravosuđe i unutrašnji poslovi, kao kombinacija nadnacionalnog i međuvladinog pristupa, a tu strukturu je zadržala sve do stupanja na snagu Lisabonskog ugovora 1. decembra 2009. godine.
Mastrihtskim ugovorom koji se sastoji od preambule i sedam poglavlja, uvodi se koncept evropskog državljanstva i daje veća uloga Evropskom parlamentu, piše na zvaničnom sajtu EU (www. europa.eu).
Evropska ekonomska zajednica (EEZ) postaje Evropska zajednica (EZ).
Ugovor se odnosi na pet ključnih ciljeva: jačanje demokratskog legitimiteta institucija i njihove efikasnosti, uspostavljanje ekonomske i monetarne unije, razvoj socijalne dimenzije i uspostavljanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Zajedničke politike se uvode u šest novih oblasti: transevropske mreže, industrija, zaštita potrošača, obrazovanje i obuka, politika za mlade i politika u oblasti kulture.
Ankesom o socijalnim pitanjima proširena su prava Komisije u tom domenu i utvrđeni ciljevi poput zapošljavanja, poboljšanja uslova života i rada, odgovarajuće socijalne zaštite i socijalnog dijaloga.
Jedna od većih novina je bilo i uvođenje evropskog državljanstva, principa prema kome je građanin neke članice i gađanin Unije.
Evropsko državljanstvo je omogućilo nova prava građanima, poput prava da se slobodno nastanjuju na području EU, da se kandiduju na evropskim i opštinskim izborima u zemlji u kojoj žive, da uživaju zaštitu diplomatskih predstavništva drugih članica i da ulože peticiju Evropskom parlamentu i pritužbe zaštitniku građana.
Ugovor uvodi novu proceduru u donošenju odluka kako bi se omogućilo usaglašavanje Parlamenta i Saveta, a mandat Evropske komisije se produžava sa četiri na pet godina kako bi se uskladio sa mandatom Evropskog parlamenta.
Ugovorom je ustanovljen i Odbor regiona, savetodavno telo koje zastupa regionalne i lokalne interese u zakonodavnom procesu.
Stručnjaci: Loše zamišljena monetarna unija
Mastrihtskim ugovorom je predviđeno uspostavljanje evropske ekonomske i monterne unije koja podrazumeva koordinaciiju ekonomskih politika članica, nadzor tog procesa i podvrgavanje članica finansijskoj i budžetskoj disciplini.
Ugovor koji je time otvorio put uvođenju jedinstvene evropske valute 1999, čuven je upravo po kriterijumima u oblasti budžetskog deficita i javnog duga, ograničenja koja su države članice kršile, počevši od Francuske i Nemačke sredinom 2000-ih.
Političari i stručnjaci danas se slažu da je monetarna unija bila loše zamišljena zato što je nije pratila fiskalna, a još manje ekonomska unija, navodi se u analizi agencije Frans pres.
"Nije bilo volje" među državama, ističe Danijel Gros, direktor Centra za evropske političke studije. Podsećajući na izreku da je lako biti general posle bitke, on napominje da su tadašnji lideri bili usredsređeni na borbu protiv inflacije i deficita, ne očekujući probleme s bankama. Ugovor iz Mastrihta nije pripremio Evropu na "velike izazove za stabilnost finansijskog sistema", dodaje Gros.
Brojni stručnjaci smatrali su još pre 20 godina da je stvaranje monetarne unije bez bankarske, ekonomske i političke unije "ludilo", podseća Nikola Veron iz briselskog ekonomskog instituta.
Stvari su funkcionisale do izbijanja bankarske krize koja se brzo pretvorila u dužničku krizu i krizu evra, a potom se prelila na ostatak privrede, piše AFP.
Suočeni s egzistencijalnom krizom, Evropljani su "brzopleto" pronašli odgovore, konstatuje Žan-Dominik Đulijani, predsednik Šumanove fondacije.
Nakon što je ubacila milijarde evra da bi popunila rupe i spasla sistem, Evropska unija je pokrenula više inicijativa u pokušaju da izbegne novu krizu - jačanje budžetske discipline i uspostavljanje bankarske unije.
I pored početnih manjkavosti, Mastriht je bio "poslednji put kada je određen veliki cilj", smatra Djulijani. "Od tada nema ničeg", kaže on.
Evropska unija je uvek građena na mahove, ali je sebi zadavala ambiciozne ciljeve. Nakon Drugog svetskog rata, to je bio mir posle dva razarajuća sukoba, potom jedinstveno tržište i kraj granica za robu i građane, i na kraju valuta.
Kao demokratski i prosperitetan prostor, EU je takođe bila privlačna snaga koja je rezultirala talasima proširenja, sredinom 2000-ih i na istočnoevropske, bivše komunističke zemlje. Međutim, zbog krize i povećanja evrofobije, evropski lideri sve više igraju na sigurno i ponovo se bude nacionalni egoizmi.
Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D'Esten, jedan od začetnika evra s Evropskim monetarnim sistemom, gorko žali što Evropa "više nema cilj" i predlaže da to bude "izgradnja privredne sile uporedive" sa SAD i Kinom.
Evropska unija mora da pronađe način da ostane "jedna od tri velike svetske sile" do 2050. godine, smatra Đulijani. Tu ambiciju trebalo bi da prati plan i precizni vremenski rokovi, dodaje on i zalaže se za dalje ekonomsko usklađivanje, posebno u oblasti fiskalne politike, ali i socijalne politike.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej smatra da je jaka Evropa moguća samo ako se bude zasnivala na "jakoj privredi", s "većom ekonomskom usklađenošću u evro zoni". "Naš socijalni model mora da opstane", dodaje Van Rompej.
Međutim, kad je reč o zadiranju integracije u "srce suvereniteta", Veron insistira na pitanju demokratskog legitimiteta čiji "deficit" doprinosi podrivanju poverenja građana.
Kao i bivši predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, mnogi su uvereni da je za to potrebno bar "jačanje ovlašćenja Evropskog parlamenta", koji se bira na opštim i direktnim izborima. Znači, novi ugovor.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
