Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Grčke privatne klinike ne primaju pacijente zbog duga fonda
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.11.2013. |
|
|
|
|
|
|
Grčke privatne klinike više neće primati pacijente osigurane kod fonda za zdravstveno osiguranje koji im duguje 800 miliona evra. Udruženje grčkih klinika saopštilo je da će pacijentima uskratiti zdravstvene usluge do 3. novembra ili dok Nacionalna organizacija za zdravstveno osiguranje (EOPYY) ne izmiri dug. Problemi u grčkom sistemu zdravstva posledica su smanjenih davanja zbog finansijske krize a najviše pogađaju tzv. ranjive grupe (beskućnike, migrante).
Međutim, privatne klinike nastaviće da do nedelje (3. novembra), kada ističe rok da EOPYY isplati dugove, leče bubrežne bolesnike i one na intenzivnoj nezi.
"Naš potencijal za preživljavanje je nestao", ističe se u saopštenju Udruženja klinika i podseća da dug EOPYY potiče još iz 2007. godine, preneo je EurActiv.com.
U Grčkoj šest miliona ljudi nema zdravstveno osiguranje i ne može da se leči.
Predsednik EOPYY Dimitris Kontos saopštio je u septembru da je 3,1 milion ljudi izgubio zdravstveno osiguranje. Kontos je tada kazao i da je još 3,3 miliona građana, poput trgovaca koji su zatvorili radnje, na putu da ga izgubi.
Smanjivanje javne potrošnje za zdravstvo zbog politika štednje nije "specijalnost" Grčke i, prema zvaničnim evropskim statistikama, između 2008. (kada je počela kriza) i 2011. godine 17 od 28 članica Evropske unije skresalo je izdvajanja za zdravstvo kako bi zauzdalo deficite.
Grčka je među zemljama koje su preduzele najoštrije mere štednje ali su isto postupile i Španija i druge članice EU, poput Francuske i Češke.
U Grčkoj je ceo javni zdravstveni sistem pod ogromnim pritiskom. Taj pritisak posebno osećaju osetljive grupe, koje su to bile i pre krize, poput migranata bez dokumenata, tražilaca azila, narkomana, seksualnih radnika i beskućnika kojima su smanjene socijalne beneficije i osnovna zdravstvena zaštita.
Među pacijentima klinike humanitarne grupe Doktori sveta, 20% kaže da nisu imali pristup zdravstvenom sistemu u EU u poslednjih 12 meseci.
Pre krize, u Grčkoj su većina pacijenata Doktora sveta bili migranti. Međutim, u poslednjih godinu dana, gotovo polovinu pacijenata čine građani Grčke koji su ostali bez zdravstvene zaštite, kažu u toj humanitarnoj grupi.
Zatvorena socijalna klinika
Grčka policija nedavno je zatvorila dobrovoljnu privatnu kliniku u Eliniku, u predgrađu Atine, koja je od 2011. godine primila 15.000 pacijenata bez pristupa besplatnom zdravstvu, preneo je "onlajn" portal Enet.gr.
Tu akciju su u levičarskoj Sirizi, najvećoj opozicionoj partiji koja je bila druga na parlamentarnim izborima 2012. godine, okarakterisali kao sramnu.
Policija je navela da je obaveštena da se na toj klinici narkomanima daju nelegalne supstance a sa klinike su saopštili da se ne zna odakle su stigle te pritužbe.
"Jedino možemo da kažemo ono što govorimo već dve godine. Niko ne treba da bude sam u krizi. Neka vlada i ministarstvo nađu rešenje pa neće biti potrebe za socijalnim klinikama i apotekama", ističe se u saopštenju klinike.
Sa klinike poručuju da "više od tri miliona građana nema pristup sistemu javnog zdravlja" i pitaju se kada će vlada konačno nešto uraditi po tom pitanju.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|