Polovina Evropljana smatra da mere štednje nisu dale rezultate a 60% anketiranih u najnovijem istraživanju veruje da postoje i bolji načini od štednje za izlazak iz ekonomske krize. U štednju najmanje veruju u zemljama u krizi sa juga Evrope a najviše u Bugarskoj i Mađarskoj. S obzirom na socijalne posledice krize, Evropska komisija je radi jačanja socijalne dimenzije ekonomske i monetarne unije najavila novi pokazatelj - socijalni semafor, koji treba pravovremeno da ukaže na probleme u socijalnoj sferi i zapošljavanju u EU.

Najnovije Galupovo (Gallup) istraživanje potvrdilo je da javno mnjenje u Evropskoj uniji ne prihvata ideju da je jedini način za borbu sa krizom "kresanje" troškova.

Podrška merama štednje najmanja je u krizom pogođenim zemljama juga Evrope i u Grčkoj 94% ispitanika, u Portugaliji 81% a u Španiji 80% veruje da postoje bolje alternative.

Da politika štednje nije bila delotvorna u borbi s krizom smatra 51% anketiranih a samo 5% veruje da je štednja dala rezultate. Pri tome najviše poverenja u politiku štednje u EU imaju u Bugarskoj (67% ispitanika) i Mađarskoj (62%).

Na pitanje ko je imao koristi od štednje, 67% ispitanika je odgovorilo "samo neke zemlje" a 77% je "uprlo prst" u Nemačku, preneo je EurActiv.com.

Istraživanje je obavljeno između 13. i 23. septembra a obuhvatilo je više od 6.000 građana iz zemalja EU.

Ekonomska, monetarna ali i socijalna unija

Najnoviji Eurostatovi podaci potvrdili su loše stanje na sektoru zaposlenosti mladih u EU - bez posla je u Uniji 5,5 miliona mlađih od 25 godina, od toga 3,5 miliona u zoni evra.

U poređenju sa 2012, nezaposlenost mladih stagnira, odnosno samo je neznatno smanjena. Na nivou EU stopa nezaposlenosti mladih je 23% ali je u Grčkoj oko 63%, u Španiji 56% a u Hrvatskoj, koja nije članica zone evra, 52%. Istovremeno je stopa najniža u Nemačkoj - 7,7%.

Još više, prema ocenama iz Komisije, zabrinjava jaz koji je otvorila dužnička kriza između "jačih" članica zone evra, posebno Nemačke, i "slabijih" zemalja. Tako je stopa nezaposlenosti na jugu Evrope i perfiriji zone evra u 2012. bila u proseku 17,3% dok je na severu Unije i središtu zone evra bila 7,1%.

Kao odgovor na socijalne probleme zbog krize i rastuće nezadovoljstvo politikom štednje koje je sveprisutno u Evropi od početka krize 2008. godine, Evropska komisija je 2. oktobra predstavila predloge za dublju socijalnu integraciju Ekonomske i monetarne unije (EMU).

Evropska komisija predložila je da se napravi novi indikator - socijalni semafor, koji će omogućiti bolje i ranije otkrivanje socijalnih i problema na polju zaposlenosti za Evropski semestar, godišnju koordinaciju ekonomskih politika članica.

Predloženi socijalni semafor biće razrađen na vreme za Evropski semestar 2014, odnosno sredinom novembra 2013. godine.

Predstavljajući predloge za čvršću socijalnu uniju predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da je EU načinila "džinovski skok" u unapređenju kontrole nacionalnih javnih deficita tokom dužničke krize u zoni evra ali da takva postignuća tek treba dostići na polju socijalne politike.

Prema planovima, socijalni semafor će biti dodat na listu indikatora koje Komisija prati u sklopu godišnjeg pregleda nacionalnih budžetskih deficita i ekonomskih debalansa.

Socijalni semafor će uključiti podatke o ukupnoj nezaposlenosti i razvoju situacije na polju zaposlenosti, stopu nezaposlenosti mladih i broj mladih koji niti se školuju, niti rade, niti su u programu obuke (NEET stopa), podatke o realnom bruto raspoloživom prihodu domaćinstava, procenat radno sposobne populacije kojoj preti rizik od siromaštva, kao i pokazatelj nejednakosti u prihodima koji se dobija poređenjem prihoda 20% najbogatije i 20% najsiromašnije populacije (koeficijent S80/S20).

Solidarnost, pokretljivost i socijalni dijalog

Evropska komisija ocenila je i da treba uraditi više kako bi se raspoloživa evropska sredstva bolje alocirala, odnosno usmerila u ublažavanje socijalnih problema u zemljama koje sprovode duboke ekonomske reforme. Komisija je za period 2014-20. predložila da članice najmanje 20% od njihovog dela Evropskog socijalnog fonda usmere u unapređenje socijalne inkluzije i borbu protiv siromaštva.

Novi programi EU - Program za zapošljavanje i socijalne inovacije, Evropski fond za prilagođavanje globalizaciji i Fond za evropsku pomoć najgroženijima, takođe su značajni instrumenti koji mogu da pomognu.

Pored toga, radi se na olakšavanju mobilnosti unutar EU u potrazi za poslom. Iako je četvrtina radno sposobnih mladih u zoni evra nezaposlena a razlike u stopama nezaposlenosti su ogromne, manje od 4% radno aktivne populacije u zoni evra dolazi iz druge članice EU. Zato se Komisija obavezala da radi na smanjenju troškova i prepreka preseljenja zbog posla širom EU.

Komisija se takođe izjasnila za dalje unapređenje saradnje sa socijalnim partnerima.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Mladi nisu prioritet vlade
  
• 

  Vesti

  : Građane EU sve više brine nezaposlenost
  
• 

  Vesti

  : U EU 10 miliona nezaposlenih više nego 2008. godine
  
• 

  Vesti

  : Evropski ministri dali zeleno svetlo za zapošljavanje mladih