Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Korak do nove GM sorte u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija 6. novembra je preporučila zemljama članicama EU da odobre uzgajanje jedne sorte genetski modifikovanog kukuruza američke kompanije Pajonir (Pioneer). Sada je na zemljama članicama da donesu konačnu odluku, pri čemu im je potrebna kvalifikovana većina za odbacivanje predloga. Komisija je na ovaj korak bila prinuđena budući da je Sud pravde EU u septembru ocenio da Komisija isuviše odugovlači sa rešavanjem ovog zahteva koji je Pajonir podneo pre 12 godina. U Briselu su sada "lopticu" prebacili na zemlje članice, rekaviši da one koje se uzdrže od glasanja zapravo daju glas za odobrenje nove kulture. Genetski modifikovane kulture su u EU u načelu dozvoljene, ali je za svaku potrebno odobrenje pre nego što počne da se gaji, a zemlje članice mogu iz bezbednosnih razloga da ne dozvole gajenje. Rezultat ovoga je da se u EU trenutno gaji samo jedna GMO kultura, jedna sorta kukuruza američkog proizvođača Monsanto. Pored toga, predložen je propis koji će zemljama članicama omogućiti da uvedu zabranu gajenja bez posebnih obrazloženja.
Sud pravde EU je 26. septembra doneo odluku da je Komisija isuviše spora u rešavanju zahteva za gajenje kukuruza TC1507. Zahtev je podneo Pajonir, filijala američkog Dipona (DuPont) iz Nemura.
"Kako bi primenila ovu odluku Komisija je prenela zahtev Savetu ministara, koji sada treba da se izjasne kvalifikovanom većinom", navodi se u saopštenju Komisije. Komisija je podstila da je Evropska agencija za bezbednost namirnica EFSA od 2005. godine "već šest puta dala pozitivno mišljenje u pogledu ovog zahteva".
U EU će ovaj korak Komisije sigurno jako odjeknuti i pokrenuti reakcije javnog mnjenja. Komesar za zdravlje Tonio Borg je povoom toga rekao da je Komisija "bila u obavezi da se povinuje odluci tribunala".
Background Uzgoj i prodaja genetski modifikovanih organizama su u EU dozvoljeni, ali pod veoma strogim uslovima. Za svaku genetski modifikovanu sortu se mora dobiti odobrenje u EU, uz procenu bezbednosti i izjašnjavanje zemalja članica.
Ukoliko Brisel da zeleno svetlo, zemlje članice mogu da suspenduju dozvolu za uzgajanje uz opravdane argumente. Tako je u EU trenutno odobreno uzgajanje jedne kulture, kukuruza MON810 američke kompanije Monsanto. Međutim, osam zemalja je usvojilo zaštitne mere i zabranilo njen uzgoj - Austrija, Bugarska, Grčka, Nemačka, Mađarska, Italija, Luksemburg i Poljska, dok je Francuska imala zabranu, ali ju je najviša upravna instanca Državni savet poništila u avgustu ove godine. Evropska agencija za bezbednost namirnica EFSA smatra da ove klauzule nisu naučno zasnovane.
Na inicijativu izvesnog broja zemalja članica Evrpska komisija je izradila predlog kojim bi se propisi izmenili i zemljama članicama ostavila mogućnost da zabrane uzgoj genetski modifikovanih kultura bez pozivanja na bezbedosne klauzule i bez zasnivanja zabrane na naučnim dokazima o zdravstvenim ili ekološkim rizicima. Evropski parlament je u prvom čitanju podržao predlog u Julu 2011. Međutim, manji broj zemalja članica blokira dalju proceduru.
Proizvodi koji sadrže genetski modifikovane organizme a prodaju se na tržištu EU se moraju jasno obelezavati. Pre iznošenja genetski modifikovanih organizama na tržište EU, takođe je potrebno odobrenje, kojim se utvrđuje i tačna namena za koju se odobreni GMO može koristiti. Trenutno je dozvoljeno 49 GMO za ishranu ljudi i stoke, a među njima je najviše kukuruza - 27 sorti.
Genetski modifikovani organizmi nailaze na žestok otpor zbog bojazni da nisu dovoljno ispitani i da bi mogli negativno da uticu na zdravlje ljudi. Pored toga, moraju se gajiti u dobro kontrolisanim uslovima da bi se izbeglo mesanje sa ostalim kulturama.
Genetski modifikovane kulture u Srbiji nisu dozvoljene, a u poslednje vreme u javnosti se vodi žestoka debata o promeni ovih propisa u okviru prilagođavanja zakonodavstva propisima EU.
On je takođe prebacio odgovornost na zemlje članice, navodeći da oni koji se uzdrže od glasanja će zapravo dati glas odobravanju ove kulture, s obzirom na to da je za zabranu potrebna kvalifikovana većina.
Komesar je takođe najavio da je Komisija odlučila da "oživi raspravu" o predlogu koji je iznet pre tri godine i kojim bi se zemljama članicama dala mogućnost da na svojoj teritoriji zabrane uzgajanje genetski modifikovanih sorti čak i u slučaju da Brisel da zeleno svetlo.
"Nadam se da će i o tome biti doneta odluka 13. decembra" (na narednom sastanku ministara za zaštitu životne sredine), rekao je on.
Pajonir je zahtev za kukuruz TC1507 podneo 2001. godine Ova genetski modifikovana sorta otporna je na više herbicida čija aktivna supstasnca je glufosinat amonijum, koji je po rečima ekologa izuzetno toksičan.
Ekološke organizacije pokušavaju da spreče odobravanje.
"Ovaj genetski modifikovan kukuruz je veoma toksičan i ne i trebalo odobriti njegovo uzgajanje u EU", saopštilaje organizacija Prijatelji zemlje.
Grinpis (Greenpeace) se slaže sa tim stavom i ukazuje da se sud ovom odlukom izjasnio o samoj proceduri, ali da ne sprečava Komisiju da preispitai svoj stav i odluči da zabrani ovu sortu.
Zahtev za odobravanje ove kulture je zemljama članicama podnet 25. februara 2009. na izjašnjavanje. Tada je šest zemlaja glasalo za uvođenje ove kulture: Velika Britanija, Španija, Finska, Švedska, Rumunija i Estonija, a 12 protiv, među kojima je Francuska, dok se njih 9, između ostalog Nemačka, uzdrzalo od glasanja.
Budući da odluka nije mogla biti doneta jer nije bilo kvalifikovane većine, sada je na ministrima životne sredine da presude. Zemlje članice će imati tri meseca za odluku, a sledeći ministarski sastanak zakazan je za 13. decembar.
Za zabranu je potrebna kvalifikovana većina i naučno obrazloženje za takvu odluku. Ukoliko zemlje ne uspeju da postignu dogovor, Komisija će morati da odobri uzgajanje ove sorte, jer će usurptonom moći da bude osuđena za nepoštovanje procedure.
Za sada se samo jedna genetski modifikovana kultura gaji u EU, sorta kukuruza MON810 američke kompanije Monsanto.
Nemačka grupa BASF je odustala od gajenja genetski modifikovanog krompira Amflora. Njeno uzgajanje odobreno je 2010. godine, ali je doživela neuspeh na tržištu.
U fiokama Evropske komisije za odobrenje čeka još šest kultura. Jedna od njih je i Monsantov zahtev za obnavljanje odobrenja za kukuruz MON810.
Jedina GMO sorta u EU, MON810, gaji se u Španiji i Portugalu.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
