Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nesloga u EU o genetski modifikovanim kulturama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice EU nisu uspele da postignu dogovor o odobravanju nove sorte genetski modifikovanog kukuruza u Uniji. Na ponovljenom glasanju ekspertskog odbora 27. septembra, nijedna zemlja nije promenila stav u odnosu na prethodno glasanje, tako da nije bilo većine ni za odobravanje ni za zabranu prodaje kukuruza MIR 162 kompanije Sindženta (Syngenta). Odluka će sada biti na Evropskoj komisiji, koja će verovatno, u skladu sa zvaničnim podacima na osnovu kojih odlučuje, morati da odobri uvoz. Time se svakako najavljuje nastavak žučne rasprave o bezbednosti genetski modifikovanih proizvoda u EU. Vatreni protivnik genetski modifikovanih organizama, Francuska, nedavno je dobila dodatni argument u vidu studije koja je ozbiljno dovela u pitanje bezbednost jedne sorte genetski modifikovanog kukuruza koja ima dozvolu za tržište EU. U Parizu je najavljena mogućnost podnošenja zahteva za zabranu genetski modifikovanih organizama u EU.
Prema diplomatskom izvoru iz EU, 13 zemalja je glasalo za odobravanje prodaje genetski modifikovanog kukuruza MIR 162 švajcarske kompanije Sindženta (Syngenta). Među njima su Velika Britanija, Španija i Holandija.
Protiv je bilo 10 zemalja, između ostalog Austrija i Poljska.
Suzdržane su bile četiri zemlje - Nemačka, Francuska, Italija i Bugarska.
Suzdržavanje od glasanja, međutim, ne znači da je Francuska promenila svoj oštar stav prema genetski modifikovanim kulturama i namirnicama. Ova zemlja je tokom glasanja pozvala Komisiju da "izvuče zaključak iz analize koja se sprovodi" na genetski modifikovanom kukuruzu NK 603 američke kompanije Monsanto, čija bezbednost je ozbiljno dovedena u pitanje studijom sprovedenom u Francuskoj.
Loptica u dvorištu Komisije
Pošto zemalje članice nisu mogle da se dogovore, odluka će biti na Evropskoj komisiji.
Ona još nije najavila kada i kako će odlučiti o ovom pitanju. Ipak, verovatno će morati da se izjasni za odobrenje, s obzirom na to da je Evropska agencija za bezbednost namirnica (EFSA) procenila da sorta MIR 162 ne predstavlja rizik za zdravlje.
Background Genetski modifikovani organizmi nailaze na žestok otpor zbog bojazni da nisu dovoljno ispitani i da bi mogli negativno da utiču na zdravlje ljudi. Pored toga, moraju se gajiti u dobro kontrolisanim uslovima da bi se izbeglo mešanje sa ostalim kulturama.
U EU je korišćenje genetski modifikovanih kultura ograničeno na one koje su, nakon ispitivanja, procenjene kao bezbedne. To su kukuruz MON810 u Španiji, Portugaliji, Češkoj i Slovačkoj i krompir Amflora nemačke firme BASF u Nemačkoj i Švedskoj. Tim kulturama zasejano je malo više od 100.000 hektara. Pored toga, proizvodi od nekoliko sorti genetski modifikovanih biljaka se mogu uvoziti na tržište EU za ljudsku i životinjsku ishranu.
Zemlje članice mogu da suspenduju dozvolu za uzgajanje uz opravdane argumente. Pored Francuske, zaštitnu klauzulu je pokenulo sedam zemalja - Mađarska, Luksemburg, Grčka, Nemačka, Austrija i Bugarska za kukuruz MON810, Luksemburg i Mađarska i za krompir Amflora, a Poljska je zabranila prodaju genetski modifikovanog semena, ali ne i proizvoda koji sadrže genetski modifikovane organizme.
Proizvodi koji sadrže genetski modifikovane organizme u EU se moraju jasno obeležavati.
Genetski modifikovane kulture u Srbiji nisu dozvoljene.
Ukoliko se to i dogodi, u najavi je nastavak oštre rasprave unutar EU o genetski modifikovanim proizvodima.
Naime, u septembru su objavljeni rezultati dvogodišnje studije o uticaju genetski modifikovanog kukuruza NK 603 američke kompanije Monsanto na pacove, kojom je ozbiljno dovedena u pitanje njegova bezbednost. Reč je o sorti čija prodaja je u EU već dobila odobrenje za ljudsku i životinjsku ishranu, ali ne i za uzgoj, i koja je prethodno dobila odobrenje EFSA.
Studija, sprovedena u tajnosti na univerzitetu u Kaenu na severozapadu Francuske, razlikuje se od dosadašnjih istraživanja između ostalog po svom trajanju - dok standardna procedura ispitivanja traje tri meseca, ova je trajala dve godine. Tokom studije pokazalo se da kukuruz NK 603 tolerantan na najkorišćeniji herbicid u svetu raundap (Roundup) nosi veliki rizik od prevremene smrtnosti i nastanka velikih tumora kod pacova.
EFSA sledeće sedmice treba da iznese prvu analizu studije, koja je sprovedena pod rukovodstvom Žil-Erika Seralinija (Gilles-Eric Seralini) koji je u 30 zemalja učestvovao ili učestvuje u zvaničnim komisijama za genetski modifikovane organizme i već je uradio više istraživanja o ovoj temi, ali u trajanju od 90 dana u skladu sa zahtevima preduzeća.
Proveru zasnovanosti studije naložio je i Pariz. Francuske vlasti već su najavile da će, u slučaju potvrde zasnovanosti rezultata, zatražiti zabranu genetski modifikovanih kultura u EU.
Zahtev za odobrenje prodaje kukuruza MIR 62 zasnovan je na standardnoj proceduri procene uticaja i štetnih efekata tokom 90 dana, ističu izvori u Briselu.
Nesloga po pitanju studija
Istraživanja štetnosti genetski modifikovanih organizama su stalan predmet rasprave, a Seralinijeva studija samo je zaoštrila debatu.
Novo istraživanje neki kritikuju zbog propusta u metodologiji, ali drugi u isto vreme ukazuju da se trenutno studije ne sprovode na dovoljno dug period i da su početni podaci koji se koriste isuviše oskudni.
Zamerke na Seralinijevu studiju odnose se na izbor pacova tipa Sprag-Doli (Sprague-Dawley), koji lako oboleva od tumora.
"Koriste se baš za testiranje lekova protiv raka", rekao je za AFP specijalista za terapeutsku hemiju francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) Bernar Menije (Bernard Meunier). Pored toga, on je ukazao da je i period istraživanja od dve godine "problematičan".
"Dve godine, to je gotovo kraj života za pacova", što bi, po njegovim rečima, moglo da objasni visok mortalitet.
Pored toga, kako je dodao, kada studija traje dve godine teško je proveriti rezultate ponavljanjem iskustva, što je neophodno, dodao je on.
"Pravilo je 90 dana, jer to odgovara 10% očekivaog života pacova i odgovaralo bi iskustvu od sedam do osam godina kod čoveka", dodao je Menije.
Kritičari ukazuju i da efekti nisu proporcionalni dozama kukuruza koje su dobijali pacovi.
Sa druge strane, mnogi naučnici kritikuju standardne studije koje se sprovode o uticaju genetski modifikovanih organizama. Francuska Nacionalna agencija za bezbednost namirnica (ANSES) smatra da u više od polovine studija kompanije ne daju dovoljno podataka da bi se izveo zaključak o bezbednosti konzumiranja genetski modifikovane hrane.
"Isuviše je malo dugoročnih istraživanja, ovo je bilo hrabro", izjavio je za AFP istraživač CNRS-a Ivon le Maon (Yvon le Mahon), ne izjašnjavajući se o zasnovanosti i rezultatima Seralinijevog istraživanja.
On je izrazio žaljenje što nema eko-toksikoloških studija o posledicama pesticida na dugi rok i u dozama koje ne izazivaju smrtni ishod.
Izvor: AFP
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
