Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi udarac za genetski modifikovane kulture
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nova studija o posledicama genetski modifikovanog kukuruza ponovo je podstakla raspravu o tome da li evropski propisi dovoljno štite potrošače i dovela u pitanje bezbednost takvih proizvoda. Istraživanje sprovedeno na univerzitetu u Kaenu, na severozapadu Francuske, pokazalo je da pacovi hranjeni jednim tipom genetski modifikovanog kukuruza američke firme Monsanto umiru brže i više dobijaju tumore od ostalih pacova. Ova studija sprovođena je u tajnosti tokom dve godine, dok su do sada sprovođena tromesečna istraživanja. Francuska je odmah zatražila donošenje jasnijih propisa EU u pogledu genetski modifikovanih organizama, a i Brisel je najavio mogućnost da povuče određene korake ukoliko se pokaže zasnovanost rezultata. To, međutim, neće biti lako, kako zbog snažnog pritiska industrije, tako i zbog pravila svetskog trgovinskog sistema.
Francuska, poznati protivnik genetski modifikovanih kultura, odmah je zatražila da se u EU uvedu jasni propisi o pravu država članica da odluče da li će gajiti ovakve kulture, kao i o uslovima za njihov uzgoj u Evropi.
"Neophodno je u evropskom pravu precizirati uslove pod kojima se može postaviti moratorijum", ocenio je francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol (Stephane Le Foll). On je istakao i da je potrebno "revidirati protokole za priznavanje ovakvih kultura" i državama omogućiti da se opredele za ili protiv" genetski modifikovanih kultura na svojoj teritoriji.
Protivljenje genetski modifikovanim proizvodima jedna je od konstanti u politici Francuske, koja uvodi moratorijum za moratorijumom kako bi sprečila komercijalni uzgoj ovakvih kultura na svojoj teritoriji. Francuska je 2008. godine, pozivajući se na ekološke razloge, pokrenula "zaštitnu klauzulu" koju omogućavaju propisi EU i njome suspendovala uzgoj Monsantovog kukuruza MON810 u komercijalne svrhe. Evropski sud pravde tu klauzulu je poništio u septembru 2011, ali je ona ponovo pokrenuta u proleće ove godine i još je na snazi. Slične klauzule pokrenulo je još 7 zemalja EU.
Međutim, u Francuskoj se kao i u ostalim članicama EU uvoze velike količine genetski modifikovane soje, i nešto manje kukuruza, za životinjsku upotrebu.
"Potrebno je na evropskom nivou ponovo sve razmotriti", istakao je Le Fol, tražeći pre svega da dozvole za korišćenje ovakvih kultura budu zasnovane na studijama koje jasno ukazuju na prednosti, mane i rizike.
Vlada je zatražila i od Državne agencije za zdravstvenu brzbednost da proveri nalaze (ANSES). Kako su zajedno saopštila ministarstva poljoprivrede, zaštite životne sredine i zdravstva, vlada te zemlje je spremna da, u zavisnosti od mišljenja ANSES-a, od Brisela zatraži da "hitno" suspenduje dozvolu za uvoz Monsantovog kukuruza NK603, koji je korišćen u istraživanju.
Brisel spreman za preispitivanje
Iako u EU tek mali broj zemalja uzgaja genetski modifikovane kulture, njihova zabrana jeste u nadležnosti Unije. Trenutno se u EU uzgajaju krompir Amflora nemačke grupe BASF i Monsantov kukuruz MON810. One se međutim gaje u malom broju zemalja. Za ljudsku i životinjsku ishranu se, međutim, smeju koristiti još neke genetski modifikovane sorte, poput kukuruza NK603 američkog Monsanta, koji je i bio predmet novog istraživanja.
Evropska agencija za bezbednost namirnica (EFSA), zadužena za izdavanje dozovla za genetski modifikovane kulture u EU, navela je da će biti posledica ukoliko se potvrde nove naučne činjenice.
EFSA se do sada rukovodila studijama o neškodljivosti genetski modifikovanih kultura. Njih su u glavom prilagale kompanije koje traže dozvolu, poput Monsanta za kukuruz MON810.
Background Genetski modifikovani organizmi nailaze na žestok otpor zbog bojazni da nisu dovoljno ispitani i da bi mogli negativno da utiču na zdravlje ljudi. Pored toga, moraju se gajiti u dobro kontrolisanim uslovima da bi se izbeglo mešanje sa ostalim kulturama.
U EU je korišćenje genetski modifikovanih kultura ograničeno na one koje su, nakon ispitivanja, procenjene kao bezbedne. To su kukuruz MON810 u Španiji, Portugaliji, Češkoj i Slovačkoj i krompir Amflora nemačke firme BASF u Nemačkoj i Švedskoj. Tim kulturama zasejano je malo više od 100.000 hektara.
Zemlje članice mogu da suspenduju dozvolu za uzgajanje uz opravdane argumente. Pored Francuske, zaštitnu klauzulu je pokenulo sedam zemalja - Mađarska, Luksemburg, Grčka, Nemačka, Austrija i Bugarska za kukuruz MON810, Luksemburg i Mađarska i za krompir Amflora, a Poljska je zabranila prodaju genetski modifikovanog semena, ali ne i proizvoda koji sadrže genetski modifikovane organizme.
Proizvodi koji sadrže genetski modifikovane organizme u EU se moraju jasno obeležavati.
Genetski modifikovane kulture u Srbiji nisu dozvoljene.
Zbog toga je ekološka organizacija Grinpis (Greenpeace) zatrazila "duboku reformu" te agencije, koju je optužila da "služi isključivim komercijalnim interesima preduzeća iz oblasti biotehnologije".
Još jedna razlika između dosadašnjih studija je trajanje - do sada su se studije radile uglavnom na period od tri meseca, dok je ova trajala dve godine.
Studija na pacovima u najvećoj tajnosti
Stručnjaci univerziteta u Kaenu su istraživanje sprovodili u najvećoj tajnosti, tokom dve godine, uz troškove od tri miliona evra koje su uglavnom finansirale fondacije Ceres i Čarls Leopold Majer (Ćarles Leopold Meyer) za napredak čovečanstva. Rukovodilac studije, Žil-Erik Seralini (Gilles-Eric Seralini) ukazao je na razlike između ove studije i onih koje su do sada sprovođene.
"Po prvi put u svetu, ispitivan je uticaj jednog genetski modifikovanog organizma i jednog pesticida na zdravlje u dužem periodu i kompletnije nego što su do sada radile vlade i industrijalci. A rezultati su alarmantni", rekao je on.
Na univerzitetu u Kaenu je, naime, praćena grupa pacova iz kontrolne grupe i 200 pacova podeljenih u tri grupe, od kojih je jednoj davan samo Monsantov genetski modifikovan kukuruz NK603, drugoj genetski modifikovan kukuruz sa herbicidom Raundap (Roundup), najrasprostranjenjjim na svetu, a treća kukuruzom koji nije gentski modifikovan, ali je tretiran herbicidom Raundap. Kukuruz im je davan u onoj meri u kojoj je to uobičajeno u prehrambenom režimu u Americi.
"Rezultati pokazuju veću i bržu smrtnost pri konzumiranju svakog od ova dva proizvoda", rekao je Seralini, koji je u 30 zemalja učestvovao ili učestvje u zvaničnim komisijama za genetski modifikovane organizme i već je uradio više istraživanja o ovoj temi, ali u trajanju od 90 dana u skladu sa zahtevima preduzeća.
Na uzorku koji je dobijao Raundap i/ili genetski modifikovan kukuruz utvrđena je dva do tri puta viša smrtnost kod ženki pacova i dva do tri puta više tumora kod pacova oba pola.
"Sa najmanjom dozom Ranudapa beleži se 2,5 puta više tumora dojki", istakao je Seralini, koji je i član međunarodnog nezavisnog odbora za informisanje o genetskom inženjerstvu CRII-GEN.
"Činjenica da to nije ranije ispitano i da zdravstvene vlasti nisu zatražili duže testove iako se genetski modifikovani organizmi već 15 godina prodaju u svetu je zločin", smatra ovaj stručnjak. Prema njegovim rečima, kukuruz NK603 je ispitivan samo na tri meseca, a ovo je prvi put da se Ranudap testira dugoročnije sa adjuvansima. Herbicid je uključen u studiju budući da su herbicidi najčešće na neki način sadržani u samim genetski modifikovanim kulturama.
Borba tek počinje
Ukoliko EFSA dokaže njenu zasnovanost, ova studija mogla bi da dovede u pitanje bezbednost genetski modifikovanog kukurza. To su argumenti kojima su i ta agencija i Evropska komisija obrazlažu izdavanje dozvola za uzgoj i prodaju genetski modifikovani organizama.
Međutim, svaka promena politike podrazumeva brojne prepreke, od lobiranja do propisa koji važe u svetskom trgovinskom sistemu.
Mogućnost "hitnog suspendovanja dozvole za uvoz kukuruza NK603" narušila bi načelo "jednakosti substance", zvaničnog pravila u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Reč je o pravilu kojim je propisano da se genetski modifikovan organizam tretira isto kao i njegov prirodni pandan, što znači da se ne sme podvrgavati ispitivanjima, pre svega na životinjama, kao što se čini sa pesticidima i lekovima.
Kako je ukazao francuski list Nuvel observater (Nouvel Observateur), Brisel, koji godinama pokušava da pronađe kompromisno rešenje, mogao bi se naći u veoma delikatnoj situaciji tokom borbe koja može nastati između SAD i Evrope.
Može se, naime, očekviati, da će američki poljoprivredni lobi, u strahu za izvoz soje i kukuruza, izvršiti pritisak na Vašington da natera Brisel da popusti.
Međutim, kako navodi Nuvel observater, u igru bi se moglo uključiti i javno mnjenje. U Kaliforniji je naime u toku kampanja za referendum o obeležavanju genetski modifikovanih organizama. Ukoliko udruženje potrošača, koje se zalaže za obeležavanje, odnese pobedu, u samom SAD-u bi se mogla rasplamsati rasprava o ovoj temi.
Ulog Monsanta je veliki - ukoliko bi se nove kulture uslovljavale sprovođenjem ispitivanja koja koštaju i 100 miliona evra, proizvodi bi mogli postati neisplativi. U igri je, znači, čitav poslovni model Monsanta.
Skepsa u delu stručne javnosti
Deo stručnjaka koji nisu bili uključeni u studiju izrazili su sumnju u rezultate, tvrdeći između ostalog da metoda nije bila dovoljno dobra.
I sama kompanija Monsanto je na prvu loptu izrazila sumnju, iako je portparol te firme Tomas Helšer (Thomas Helscher) rekao da će u Monsantu detaljno razmotriti studiju. On je međutim istakao da su brojne naučne studije do sada potvrdile bezbednost genetski modifikovanih proizvoda tokom procene regulatornih tela širom sveta.
Pojedini stručnjaci savetovali su oprez prilikom izvođenja zaključaka, navodi se u tekstu na briselskom EurAktivu (www.euractiv.com).
Čelnik odseka za nutricionistička istraživanja na londonskom Kings koledžu (King's) rekao je da Seralinijev tim nije pružio podatke o tome koliko su pacovi hranjeni niti koliko su rasli. "Pacovi su veoma skloni tumoru dojki kada im se ne ograničava hrana", reka o je on.
Jedan stručnjak Univerziteta Adelaide rekao je da se postavlja i pitanje kako to da u prethodnim istraživanjima nije bilo sličnih zaključaka.
Dejvid Špigelhalter (David Spiegelhalter) sa Univerziteta Kembridž rekao je da su metode, statistika i izveštavanje o rezultatima ispod potrebnih standarda. Naveo je i da je u kontrolnoj grupi bilo po samo 10 pacova oba pola i da je većina takođe dobila tumore.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
