Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nasilje nad LGBT osobama problem u Srbiji i EU
|
|
|
|
Objavljeno : 17.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bezbednost i sigurnost LGBT osoba i nasilje nad njima i dalje je gorući problem u Srbiji, a u društvu su izraženi homofobija i transfobija, iako postoje određeni pomaci u radu institucija i odnosu političkih činilaca, navodi se u godišnjem izveštaju Gej strejt alijanse (GSA) predstavljenom 17. maja. Istovremeno, istraživanje Agencije za osnovna prava u EU pokazalo je da se dve trećine pripadnika LGBT zajednice u EU plaši da se sa svojim partnerom u javnosti drži za ruke, a četvrtina je izjavila da su bili izloženi nasilju u proteklih pet godina. U proseku gotovo polovina pripadnika LGBT populacije koja je učestvovala u istraživanju evropske agencije rekla je da je u proteklih 12 meseci bila izložena diskriminaciji ili uznemiravanju zbog seksualne orijentacije.
"U poređenju sa 2011. godinom, u 2012. godini nije zabeležen primetan porast slučajeva nasilja i diskriminacije prijavljenih GSA, ali je njihova odlika i dalje značajan broj slučajeva fizičkog nasilja i pokušaja napada na osnovu stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije i rodnog identiteta", navodi se u izveštaju GSA za 2012. godinu, koji je predstavljen u Medija centru.
Predsednik GSA Lazar Pavlović rekao je da su 2012. godine izrečene tri osuđujuće pravosnažne presude za diskriminaciju gej populacije, kojim su osuđeni dnevni list Pres za govor mržnje, a funkcioner Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec za tešku diskriminaciju LGBT populacije.
"Apelacioni sud u Novom Sadu izrekao je najznačajniju presudu, kojom je utvrđeno diskriminatorsko ponašanje i težak oblik diskriminacije M.A. (25) iz Vršca, koga je njegov kolega Dario K. mesecima u kontinuitetu diskriminisao na radnom mestu u privatnoj firmi", rekao je Pavlović.
Zamenica šefa Misije OEBS-a Pola Tide istakla je da status LGBT osoba u Srbiji i dalje ugrožen, a u medijima dominiraju negativne predstave i stereotipi o gej populaciji i to bi trebalo promeniti.
"Ključni element u borbi protiv diskriminacije je da građani budu objektivno informisani, a ne obmanuti, jer to vodi diskriminatornom ponašanju i govoru. Građani moraju znati da Parada ponosa nije samo šetnja, nego je reč o suštinskom pravu na izražavanje svojih uverenja i stavova i prihvatanja različitosti, etničkih, religioznih i seksualnih", rekla je Pola Tide.
Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da su se u poslednjih šest godina "stvari bitno promenile", ali da to ni najmanje ne znači da je posao završen. "U poslednih šest godina dogodila se istorija prava LGBT populacije. Kada sam izabran 2007. godine, nije bilo zakona o zabrani diskriminacije, nije bilo poverenice za zaštitu ravnopravnosti, policija je batinala LGBT populaciju, a nije bilo ni sudske zaštite i presuda. Danas možemo da čestitamo jedni drugima na postignutim rezultatima", rekao je Janković.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić izrazila je nadu da će ove godine biti održana Parada ponosa i istakla da se mora objasniti da to nije promocija stila života, nego znak da je društvo zrelo da prihvati pravo na okupljanje i raspravlja o problemima LGBT populacije.
U godišnjem izveštaju GSA navodi se da pravo na slobodu okupljanja gej populacije u 2012. godini nije bilo potpuno uskraćeno, nego je sprovođeno selektivno, a policija je nastavila da štiti mesta okupljanja, poput gej klubova i kafea, kao i događaja koje organizuju LGBT organizacije.
Ističe se i da, iako postoji pozitivan trend prijavljivanja slučajeva nasilja i diskriminacije policiji, i dalje najveći broj slučajeva ostaje neprijavljen. Neophodno je da policija i državni organi počnu sistematski rad na povećanju broja prijavljenih slučajeva nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama", navodi se u izveštaju.
Background U svetu se 17. maja obeležava Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije koji je ustanovljen u znak sećanja na 17. maj 1990. godine, kada je Svetska zdravstvena organizacije skinula homoseksualnost sa liste bolesti.
Strah i izolacija
Prema izveštaju Agencije za osnovna prava EU, u Uniji dve od tri osobe istopolne sekusualne orijentacije ili 66% ne usuđuje se da u javnosti pokaže svoju orijentaciju, a to se ne usuđuje i tri četvrtine homoseksulaca.
Četvrtina ispitanika ili 26% su u poslednjih pet godina bili žrtve nasilja, a ta stopa raste na 35% kod transrodnih osoba. U toj grupi 28% je reklo da je bilo više od tri puta za poslednjh godinu dana fizički napadnuto i da su im upućivane pretnje.
"Strah, izolacija i diskriminacija su i dalje prisutni u LGBT zajednicama u Evropi", rekao je Morten Kjerum, autor izveštaja objavljenog povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije.
Deo izveštaja čine i rezultati ankete u kojoj je učestvovalo 93.000 osoba iz svih zemlja EU i iz Hrvatske, koja će pristupiti Uniji 1. jula.
Prisutna diskriminacija
Čak i u zemljama EU koje se smatraju tolerantnima, pripadnici LGBT populacije tvrde da su izloženi diskriminaciji, a vrlo često i otvorenim verbalnim napadima. "Najčešće nas verbalno napadaju mladi", kaže jedan homoseksualac iz Belgije čije se iskustvo navodi u istraživanju. On je naglasio da je u poslednje četiri godine drastično povećan broj napada na pripadnike LGBT zajednice.
Među članicama EU postoje velike razlike kada je reč o položaju pripadnika seksualnih manjina. Diskriminacija LGBT osoba manje je zastupljena u zemljama Beneluksa i u skandinavskim zemljama, ali i u Španiji i Češkoj.
Prema istraživanju, LGBT osobe su bile najviše izložene diskriminaciji ili uznemiravane u proteklih 12 mesecu u Litvaniji i Hrvatskoj (61% i 60%), a najmanje u Holandiji u kojoj se 30% ispitanika tako izjasnilo. U proseku u EU je 47% ispitnika bilo izloženo diskriminaciji ili uznemiravanju.
U okviru LGBT populacije, prema ličnom svedočenju, najviše su bile diskriminisane ili su ugrožene lezbejke (55%), a najamnje biseksualci (36%). Pored lezbejki, mladi starosne dobi od 18 do 24 godine (57%) i osobe sa malim primanjima (52%) su čeće diskriminisane ili uznemiravane.
Holandija je prva zemlja u svetu koja je legalizovala brakove istopolnih parova i to 2011. Ipak, gotovo 20% ispitanika iz te zemlje kažr da su bili izloženi diskriminaciji u bankama, sportskim klubovima, tokom večernjih izlazaka ili kada su tražili lekarsku pomoć.
Na diskriminaciju u takvim situacijama su se žalili najviši pripadnici gej populacije u Litvaniji i Hrvatskoj (42% i 41%), dok se na nivou EU tako izjasnilo u proseku 32% ispitanika.
U potrazi za poslom na diskriminaciju je nailazilo u proseku 20% ispitanika u EU i to najmanje u Holandiji (11%) i najviše na Kipru (30%) iza koga slede ponovo Hrvatska i Litvanija sa po 27%.
Najvećoj diskriminaciji su izložene transrodne osove, koji tvrde da nisu prihvaćene čak ni u zajednicama koje su tolerantne prema homoseksualcima, kao i da neprijatnosti posebno doživljavaju kada potrže lekarsku pomoć.
Sve počinje još u školi
Kako navodi Agencija za osnovna prava EU, diskriminatorski odnos prema LGBT osobama počinje još u školi, gde je dve trećine pripadnika seksualnih manjina moralo da krije svoju seksualnu orijentaciju, a ukoliko bi se to otkrilo, ostala deca su pokazivala netrpeljivost prema njima.
"U školi su mi konstantno upućivane uvrede i iako je to u jednom trenutku postalo nepodnošljivo, profesori nisu mnogo učinili kako bi to sprečili", kaže jedan 25-godišnji homeseksualac sa Malte.
Prema istraživanju, 49% ispitanika je reklo da je tokom svog školovanja do 18 godine često čulo negativan komentar ili je bilo svedok lošeg posutpanje prema učeniku različite seksualne orijentacije, dok je 19% reklo da se to dešavalo svakodnevno a 24% retko.
Na nivou cele EU čak 91% ispitanika je reklo da je bilo svedok takvih situacija - najviše na Kipru 97% a najmanje u Litvaniji 83%.
Zato Agencija naglašava da zemlje članice EU moraju da učine sve kako bi se pripadnici LGBT zajednica osećali bezbedno u školama, pošto njihova negativna iskustva počinju upravo u školskim ustanovama.
Nepoverenje u institucije
Čak i ako neka zemlja ima dobre zakone a žrtve su upoznate sa svojim pravima, one retko prijavljuju verbalne i fizičke napade i diskriminaciju, pokazalo je istraživanje.
Napadi se najčešće ne prijavljuju iz uverenja da to "neće ništa promeniti", kako se izjasnilo 59% ispitanika.
Nešto manje od polovine ispitanika, 44%, kao razlog je navelo da nije vredno prijavljivana jer se takve stvari stalno dešavaju, a 37% jer nisu želeli da obelodane svoju seksualnu orijentaciju.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
