Zabrana Parade ponosa i koraci koji će tim povodom biti preduzeti odraziće se na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, izjavio je 28. septembra šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport (Michael Davenport) nakon što su srpske vlasti 27. septembra treću godinu za redom zabranile održavanje Parade ponosa navodeći kao razlog bezbednosne pretnje. Devenport je naveo da je Vlada Srbije prvo poručila da želi da se Parada dogodi, a da je onda zabranila zbog bezbednosnih razloga. Na zabranu Parade ponosa reagovali su i zvaničnici Saveta Evrope, OEBS, Evropskog parlamenta.
"Ovo je nova prilika koliko i neuspeh. Ovo je prilika za značajnije angažovanje države i saradnju sa organizatorima u pripremi sledećeg Prajda 2014. godine. Potrebno je veoma ozbiljno angažovanje na političkom nivou da bi se taj događaj odigrao sledeće godine", rekao je Devenport na konferenciji za novinare u Medija centru.
"Teško je izbeći zaključak da su pretnje i zastrašvanja odredile ishod i to je veoma razočaravajuće za sve nas, a još više za građane Srbije koji su očekivali da Vlada odluči drugačije i suprotstavi se tim pretnjama", rekao je Davenport.
Iz Saveta Evrope ocenili su, kako je rekao je portparol generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda, da je treća uzastopna zabrana beogradskog Prajda za žaljenje.
Portparol Danijel Houtgen rekao je za agenciju Beta da "Srbija treba da drži pod kontrolom štetni huliganizam i netrpeljivost".
"Onima koji mrze homoseksualce ne sme se dozvoliti da narušavaju slobodu izražavanja i okupljanja", rekao je Houtgen.
I šef Misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard izrazio je žaljenje zbog otkazivanja Parade ponosa i zabrinutost zbog ekstremizma u Srbiji.
"Duboko sam zabrinut zbog pretnji nasiljem od strane raznih ekstremističkih grupa usmerene prema planiranoj Paradi ponosa, koje su dovele do toga da vlasti, treću godinu zaredom, otkažu ovaj skup", navodi se u Burkhardovom saopštenju.
On navodi i da postoji razumevanje za to da je odluka zasnovana na bezbednosnoj proceni. Ipak, dodaje da je OEBS veoma razočaran zbog toga što zbog klime koju su stvorili podstrekači nasilja, građani nisu mogli da ostvare svoja Ustavom garantovana prava na sloboduokupljanja i izražavanja.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da zabrana Parade ponosa delujenaročito poražavajuće u svetlu tek započetog procesa dubinske analize (screening) poglavlja 23, koje se odnosi na vladavinu prava u Srbiji.
"Pravo na javno okupljanje nije omogućeno građanima Srbije i time Srbija nije prošla jedan izuzetno vidljiv test nezavisnosti institucija", navodi se u saopštenju Jelka Kacina i dodaje da će odluka o zabrani biti uključena u izveštaj Evropskom parlamentu o napretku Srbije.
Kacin je dodao da, uprkos tome što nije bilo nikakvih incidenata na improvizovanoj noćnoj Paradi 27. septembra, lideri Srbije nisu u praksi pokazali punu posvećenost vladavini prava koja je neophodna za privlačenje stranih investicija i uspeh u približavanju EU.
Član organizacionog odbora otkazane beogradske Parade ponosa Goran Miletić ocenio je daće odluka o zabrani održavanja te manifestacije uticati na tok pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji.
Odluka o zabrani
Biro za koordinaciju bezbednosnih službi saopštio je 27. septembra uveče da Parada ponosa u Beogradu, koja je bila zakazana za 28. septembar, neće biti održana.
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, koji je i ministar unutrašnjih poslova, rekao je u Dnevniku RTS-a da su svi skupovi zakazani za 28. septembar, uključujući i kontramitinge desničarskih organizacija, zabranjeni iz bezbednosnih razloga.
"Bezbednosne procene su govorile da postoji ozbiljna pretnja da može doći do ugrožavanja života ljudi. Bez ikakvih političkih konotacija, doneta je jedinstvena odluka da se svi skupovi zakazani za sutra zabrane", kazao je Dačić i istakao da je odluka doneta isključivo na osnovu procene bezbednosti.
On je kazao da se priključio sastanku Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, iako nije član tog tela, kao i da je odluka doneta jednoglasno.
Sednici Biroa, kome je predsedavao šef tog tela i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, prisustvovali su šefovi bezbednosnih službi i predstavnici policije i tužilaštva.
"Nesumnjivo da ima dosta onih koji misle da bi bilo dobro, naročito zbog evropskih integracija, da ode ta slika da je Parada održana. S druge strane, postavlja se pitanje šta ako odu drugačije slike, šta ako padne ljudski život", upitao se premijer.
On je kazao da bi "cena bila visoka" ako bi došlo do stvaranja "atmosfere haosa u društvu", kao prilikom Parade ponosa 2010. godine.
Dačić je rekao da očekuje da će sve reakcije na neodržavanje Parade biti negativne, ali je istakao da od skupa ne treba praviti "politički spektakl".
"Još treba sačekati. Sigurno će doći te teme na dnevni red, ali sada su bezbednost i sigurnost na prvom mestu", kazao je premijer i dodao da bi za sledeću godinu trebalo sprovesti "političku akciju" da bi Parada ponosa prošla "bez problema".
Parada ponosa trebalo je da se održi u beogradskom parku Manjež, a bilo je najavljeno da će povorku čuvati 6.500 policajaca.
Parada kao prilika za Srbiju
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport "ohrabrio" je 27. septembra u prepodnevnim satima vlasti u Beogradu da obezbede da se najavljena Parada ponosa održi u miru jer je to njihova ustavna obaveza i jer za to imaju kapaciteta.
Na konferenciji Prajd foruma u Medija centru 27. septembra, Devenport je rekao da su ljudska prava i demokratija vrednosti na kojima se temelji Evropska unija, što znači da zemlje koje žele da se pridruže Uniji moraju da poštuju ta prava.
Odgovarajući na pitanje da li se eventualno neodržavanje Parade ponosa može negativno odraziti na početak pregovora o priključenju Srbije Evropskoj uniji, Devenport je rekao da će i poštovanje ljudskih i manjinskih prava biti deo obaveza Srbije i da je taj događaj izvanredna prilika za Srbiju da pokaže svoju opredeljenost za ispunjavanje svih obaveza.
On je rekao da nije dovoljno samo da jedna država donese antidiskriminacione zakone već da je potrebno da se oni i sprovode a da je najbolje da ta promena dođe iznutra, kroz promenu svesti građana i odgovarajuću obuku policije i tužilaštva.
"Veliku odgovornost imaju političari koji to sve treba da povedu. Zato podržavamo izjave visokih zvaničnika Vlade Srbije koji su najavili svoje učešće na Paradi ponosa", rekao je Devenport.
video
video
Izvršni direktor organizacije Branioci ljudskih prava (Civil rights defenders) Robert Hard rekao je da se nada da će Vlada doneti pozitivnu odluku povodom održavanja Parade ponosa i podsetio da bi negativna odluka morala biti doneta bar 24 sata pre početka održavanja, što je rok koji je već istekao.
Hard je rekao da je borba za LGBT prava zapravo borba za ljudska prava zbog čega je potrebno da se ukaže na ranjivost položaja te populacije.
Švedska ministarka za evropske poslove Birgita Ulson rekla je da je njena zemlja veliki prijatelj Srbije i da snažno podržava njeno članstvo u EU ali da taj proces nosi i određene obaveze.
Ona je rekla da bi održavanje Parade ponosa pomoglo Srbiji na tom putu ali bi pomoglo i Švedskoj koja bi imala dodatni argument da lobira za Srbiju kod ostalih zemalja članica.
Član Organizacionog odbora Parade ponosa Goran Miletić rekao je da mu je drago što postoji snažna podrška toj manifestaciji iz međunarodne zajednice zbog toga što se u Srbiji stvari teško menjaju bez spoljnog pritiska.
On je izrazio nadu da će Parada ponosa biti tačka na kojoj će aktuelna Vlada Srbije pokazati svoju opredeljenost za poštovanje ljudskih prava jer, kako je ocenio, uprkos razumevanju u međunarodnoj zajednici ona nija pokazala mnogo na tom planu.
Prema njegovim rečima, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina stanovništva nije protiv održavanja Parade ponosa, čak i kada nema razumevanja za LGBT populaciju, i da veruje da država ima mogućnosti i kapacitete da obezbedi njeno održavanje.
Dosadašnje parade
Prva Parada ponosa održana je (u celosti) u Beogradu 10. oktobra 2010. šetnjom učesnika u centru Beograda pod jakim policijskim obezbeđenjem. U povorci su bili tadašnji ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić kao i šefovi evropskih predstavništava: delegacije EU, OEBS-a i Saveta Evrope. Nasilja je, na kraju Parade, ipak bilo, najviše na različitim punktovima u gradu gde je počinjena velika materijalna šteta. Povređena su 124 policajca i 17 učesnika.
Prethodno je Parada organizovana u Beogradu u junu 2001. ali nije održana, jer su navijači na samom početku napali učesnike a u incidentima je bilo desetak povređenih; sedište Socijaldemokratske partije, koja je javno podržala skup, teško je oštećeno.
Nakon toga, u dva navrata, pokušaji da se Parada održi u Beogradu su propali: 2009. su je organizatori otkazali zbog nedovoljne bezbednosti, a 2011. je policija zabranila zbog istog razloga.
EurActiv Srbija
Zabrana parade odraziće se na izveštaj EU 
