Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U EU se smanjuje upotreba antibiotika
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskoj uniji se od 2009. godine smanjila upotreba antibiotika i porasla svest o tome da antibiotici ne ubijaju viruse, pokazalo je najnovije specijalno istraživanje Evropske komisije, Eurobarometar. Podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) bacaju, međutim, senku na ovaj povoljan trend. Ti podaci pokazuju da raste otpornost na antibiotike bakterije rezistentne na karbapeneme, najnoviju liniju antibiotika koji se koriste za lečenje infekcija koje se često javljaju u bolnicama. Evropska komisija je zato odlučila da pojača borbu protiv rezistentnosti na antimikrobne lekove (AMR) i najavila 15 novih istraživačkih projekata.
"Vrlo sam zabirnut zbog činjenice da antibiotici koji su nam ranije omogućavali da lečimo smrtonosne bakterijske infekcije i sačuvamo mnoge živote, postaju sve manje efikasni", rekao je evorpski komesar za zdravlje Tonio Borg.
On je dodao da Komisija vrlo ozbiljno shvata problem rezistentnosti na antimikrobne lekove i da će nastaviti da sprocodi akcioni plan za rešavanja pitanja rezistentnosti i kod ljudi i životinja, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
EU je uložila oko 800 miliona evra u istraživanja o otpornosti na antimikrobne lekove, a Komisija je 15. novembra objavila pokretanje 15 novih istraživačkih projekata u koje će EU uložiti 91 milion evra.
U projektima će učestvovati 44 malih i srednjih preduzeća kao i univerziteti i druge istraživačke organizacije, koje će se baviti razvijanjem novih antimikrobnih lekova ili drugih vrsta lečenja poput vakcina i korišćenja bakteriofaga, virusa koji napadaju i ubijaju bakterije pomoću posebnih proteina. Biće, takođe, ispitana otpornost na antimikrobne lekove u lancu proizvodnje hrane i uloga nanotehnologija u pronalaženju lekova.
Evropska unija je, suočena sa problemom rezistentnosti, razvila strategiju čiji su ciljevi sprečavanje širenja infekcija, odgovarajuća upotreba antimkrobnih lekova i pokretanje istraživanja u borbi protiv antimikrobne rezistentnosti.
Deo strategije je i praćenje upotrebe i znanja o antibioticima, a najnovije istraživanje Evropske komisije o tome je sprovedeno u EU, uključujući Hrvatsku, od 24. maja i 9. juna na 27.680 ispitanika.
Samo 3% koristilo lekove bez recepta
Prema istraživanju Eurobarometar o rezistentnosti na antimikrobne lekove, nešto više od jedne trećine ispitanika ili 35% je reklo da je koristilo antibiotike oralnim putem u proteklih 12 meseci, što je za 5 procentnih poena manje u odnosu na prethodno istraživanje iz 2009.
Razlike među zemljama su, međutim, velike, ali su manje izražene nego 2009. Antibiotike su u proteklih 12 meseci najviše koristili Maltežani (48%), kao i Kiprani i Rumuni po 47%, a namanje Šveđani 24% i Poljaci 26%.
Istraživanje je pokazalo da su žene sklonije upotrebi antibiotika od mušaraca, kao i osobe sa nižim obrazovanjem i nepovoljnijim finansijskim stanjem.
Velika većina Evropljana (95%) će nabaviti antibiotike preko lekara i to 87% na osnovu recepta, dok će 8% dobiti lek direktno od lekara, pokazalo je istraživanje.
Samo 3% građana je reklo da je koristilo antibiotike bez recepta a 2% da je koristilo lekove preostale od prethodnog lečanja.
Građani EU će najčešće koristiti anitibotike u slučaju gripa i bronhitisa (po 18%), a u slučaju prehlade to je učinilo 13%.
Samo petina građana EU (22%) je tačno odgovorila na četiri konstatacije o antibioticima od kojih su neke tačne a neke pogrešne - da ubijaju viruse, da leče prehladu i grip, da pri nepotrebnom korišćenju nisu delotvorni i da često uzimanje antibiotika izaziva nuspojave, poput dijareje. Prosek tačnih odgovora je bio 2,4 od 4.
Većina Evropljana (84%) zna da pri nepotrebnom korišćenju antibiotici nisu delotvorni a dve trećine ili 66% da česta upotreba izaziva nuspojave.
Međutim, gotovo polovina Evropljana ili 49% ne zna da antibiotici ne leče viruse. To je ipak 4 procenta manje u odnosu na istraživanje iz 2009.
Više od dve petine ili 41% građana ne zna da antibiotici ne leče prehladu i grip, što je šest procentnih poena manje nego 2009.
Iako antibiotici ne leče prehladu, gotovo petina ili 18% ispitanika je rekla da je uzela antibiotik upravo zbog prehlade.
Samo trećina ili 33% ispitanika se seća da su dobili obaveštenje da ne koriste antibiotike kada nisu neophodni u proteklih 12 meseci, dok je 2009. to reklo 37% ispitanika.
Udeo građana koji je dobio takvo obaveštenje varira od članice do članice. U Francuskoj gotov dve trećine ili 65% je reklo da je dobilo takvo obaveštenje, a u Portugaliji samo 12%.
Nešto više od trećine ili 36% ispitanika koji su rekli da su dobili obaveštenje da antibotici nisu delotvorni kada nisu nužno potrebni, rekli su da im je to promenilo pogled na antibiotike.
Gotovo svi građani (94%) potražili bi savet i informaciju o antibioticima kod zdravstvenog radnika, pre svega doktora (88%), pokazlao je istraživanje Eurobarometar.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
