Evropska komisija 15. novembra je prvi put razmatrala budžetske planove članica evro zone za 2014. godinu u skladu sa mehanizmom usklađivanja finansijske politike u EU koji se primenjuje od 2010. godine. Iako nijednoj zemlji nije naložila da izmeni planove, Komisija je uputila kritike na račun nekih od njih. Komisija je, takođe, predložila da se protiv Hrvatske, nove članice EU, pokrene postupak zbog preteranog budžetskog deficita.

Komisija u okviru programa koordinacije budžetskih politika u EU Evropski semestar ove godine prvi put imala pravo da traži od članica evro zone, sa izuzetkom onih koje sprovode programe pomoći, da joj dostave budžetske planove za 2014. do 15. oktobra.

Cilj takvog ranog usklađivanja je da se unapred utvrdi da bi zemlja mogla da prekrši obaveze u okviru Pakta stabilnosti i rasta u EU.

Glavni zaključak Komisije je da napori koji se preduzimaju u evro zoni za uređivanje janvnih finansija daju rezultat, budući da će u proseku budžetski deficiti biti ispod 3% BDP-a, koliko je ograničenje. Navodi se, međutim, da samo dve zemlje - Estonija i Nemačka - ispunjavaju svoje ugovorene srednjeročne ciljeve, što znači da su potrebne dodatne mere u ostatku evro zone.

Mere uređivanja javnih finansija za narednu godinu procenjuju se na četvrtinu bruto domaćeg proizvoda, pri čemu su isključene jednokratne i privremene mere.

Među zemljama za koje postoji rizik da prekrše propise i planove dogovorene u EU je Italija. Ta zemlja ove godine izlazi iz procedure za prekomerni deficit i on će biti ispod 3%, ali je sada problem javni dug koji bi po predviđanjima Komisije mogao da dostigne 134%, što je rekord za tu zemlju. Evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren rekao je na jednoj konferenciji za novinare da Italija zbog tog izuzetno visokog nivoa duga neće moći da se pozove na takozvanu "klauzulu investicija" koja omogućava zemljama da odstupe od ugovorenih srednjeročnih planova zarad budućih investicija uz kofinansiranje EU.

Pod radarom je i Španija, za koju postoji opasnost da naredne godine ne postigne cilj za smanjivanje budžetskog deficita. Španija je dobila odlaganje od dve godine, odnosno do 2016, da deficit smanji na dozvoljenih 3%, ali je procena Komisije da sa 5,9% predviđenih za 2014. taj cilj nije realan.

Kritika novoj članici zbog deficita

Komisija je izdala i upozorenja za nepoštovanje ograničenja za budžetski deficit i javni dug. To je zasebna procedura kojom mogu da budu obuhvaćene sve zemlje EU.

Ovog puta oštro je ocenjena Hrvatska, koja će prema planovima hrvatske vlade i predviđanjima Evropske komisije u periodu 2013-2015. imati budžetski deficit dosta iznad dozvoljenog nivoa od 3%, dok će javni dug u 2014. premašiti 60%. Komisija je zato, kako se navodi u saopštenju, "odlučila da preporuči Savetu da otvori proceduru za prekomerni deficit protiv Hrvatske".

Izveštaji će biti Savetu poslati i u vezi sa Finskom i Litvanijom, ali za te dve zemlje nema zahteva za otvaranje procedure, što zbog napretka koji su postigle, što zbog toga što prekoračenja neće biti velika.

O otvaranju ili zatvaranju procedura za prekomerni deficit odlučuje Savet EU, odnosno zemlje članice. U okviru ove procedure zemlje dobijaju opomene i preporuke da poprave situaciju, a u teroiji mogu da budu i finansijski kažnjene.

Predlozi Komisije u vezi sa prekomernim deficitom će biti na dnevnom redu sastanka ministara finansija EU 10. decembra, a konačna odluka će biti doneta tek tokom proleća, kada se evropski statistički zavod Eurostat objavi zvanične podatke.

Izvor: EurActiv.rs i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Neke zemlje dobile duži rok za smanjenje deficita
  
• 

  Vesti

  : Prihvaćen novi ugovor EU o budžetskoj disciplini