Evropska unija, koja insistira na štednji radi izlaska iz krize, malo je odstupila od krutog stava i Francuskoj, Španiji, Portugaliji, Poljskoj, Holandiji i Sloveniji produžila rok da svedu budžetske deficite. Objavljujući specifične preporuke za svaku zemlju, Evropska komisija je naglasila neophodnost sprovođenja strukturnih reformi, poput onih na tržištu rada, u cilju unapređenja konkurentnosti evropskih ekonomija. Evropa je u recesiji a stope nezaposlenosti u više zemalja EU rekordno su visoke, što je rasplamsalo debatu oko dobrobiti i štete od budžetske štednje kao načina za rešavanje dužničkih problema vlada.

Kontinuiranom kontrolom duga kroz mere štednje, poput rezanja rashoda i povećanja poreza, pad privrednih aktivnosti u evropskim ekonomijama se uvećao i vladini prihodi su pali. Tako je vladama postalo još teže da smanjuju deficite do ciljanih maksimalno 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Predsednik Komisije Žoze Manuel Baroso istakao je značaj ubrzavanja reformi širom EU, kako bi blok izašao iz trogodišnje krize.

"Preporukama se sve zemlje pozivaju da budu ambicioznije sa reformama usmerenim na podsticanje privrednig rasta", istakao je, kako je preneo EurActiv.com, Baroso naglašavajući da je debata za ili protiv mera štednje bila kontraproduktivna.

Vlade zemalja koje su dobile duži rok za svođenje deficita će zahvaljujući tome moći da manje krešu potrošnju i usmere veća sredstva u borbu sa nezaposlenošću i recesijom.

Francuska, Španija, Poljska i Slovenija dobile su po dve dodatne godine za smanjenje deficita do projektovanog a Holandija i Portugalija po godinu dana.

U preporukama Francuskoj, drugoj po snazi ekonomiji zone evra, Komisija savetuje toj zemlji da sprovede kredibilne i ambiciozne strukturne reforme kako bi podstakla rast i zapošljavanje, da smanji birokratiju, popravi uslove poslovanja za mala i srednja preduzeća i ojača konkurentnost na sektorima usluga i energije.

Španiji, četvrtoj po veličini ekonomiji zone evra koja je u recesiji i ima stopu nezaposlenosti od 27%, Komisija poručuje da sada ima rok do 2016. godine da stavi deficit pod kontrolu. Budžetski deficit Španije do 2016. treba da bude smanjen na 2,8% BDP sa 6,5% BDP ove godine.

Kako bi to ostavrila, Španija mora da da preispita programe potrošnje, nastavi reformu tržišta rada, izmeni poreski sistem, smanji troškove na sektoru zdravstva i sprovede dokapitalizaciju banaka.

Od Slovenije, koja se bori da izbegne spasilački paket zajmova, Komisija traži da se usmeri na ogromne debalanse, preduzeme mese za povećanje konkurentnosti, privatizuje preduzeća i počne da rasčišćava situaciju na banakarskom sektoru.

Preporuke Komisije postaće pravno obavezujuće pošto ih odobre lideri EU koji će o njima raspravljati na samitu u junu.

Komisija je takođe neke zemlje skinula sa liste onih pod pojačanim nadzorom zbog prevelikog deficita, uključujući Italiju, Letoniju, Litvaniju, Mađarsku i Rumuniju.

Kada je reč o Italiji, trećoj po veličini ekonomiji zone evra, Komisija ove godine u toj zemlji očekuje deficit od 2,9% BDP a 2014. od 1,8%. Međutim, Komisija je novoj vladi u Rimu dala i dugu listu reformi koje treba da sprovede.

Komisija je pohvalila Italiju za velika strukturna prilagođavanja preduzeta u poslednje dve godine ali je i navela da je nova vlada neke mere vratila unazad, te da mora da uvede "zaštitu" kako bi osigurala da deficit ostane ispod 3% BDP.

Malta je dodata na listu za pojačani nadzor i od nje se traži da do sledeće godine spusti deficit sa 3,4% BDP ove godine na 2,7% sledeće.

Belgiji Komisija savetuje da do 2013. smanji sada preveliki deficit, reformiše sistem zarada i unapredi konkurenciju na sektoru usluga.

Iz preporuka nije izuzeta ni Nemačka, najjača evropska privreda. Toj zemlji Brisel savetuje da razmotri povećanje zarada kako bi podstakla domaću tražnju, kao i da smanji visoke poreze i doprinose za socijalno osiguranje, posebno na male zarade. Jedna od preporuka odnosi se i na otvaranje nemačkog tržišta usluga u cilju veće konkurencije.

Od 27 zemalja EU, kako je istakao evropski komesar za ekonomiju i monetarne poslove Oli Ren, 16 su na listi za pojačani nadzor, za osam manje nego pre dve godine.

Loše prognoze rasta

Ranije ovog meseca Komisija je procenila da će ekonomija zone evra ove godine biti u padu od 0,4%. Na nivou EU pad će biti nešto manji - 0,1%.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila 30. maja da ove godine u zoni evra očekuje pad privrednih aktivnosti od 0,6% nakon pada od 0,5% u 2012. godini.

Pre samo šest meseci OECD je zoni evra prognozirao u 2013. godini pad od 0,1% dok je pre godinu dana računao na rast od gotovo 1%.

I dok Evropa ostaje u recesiji, SAD iz OECD prognoziraju ekonomski rast od 1,9% ove i 2,8% sledeće godine.

Rast globalnog BDP u 2013. OECD, koji je ocenio da recesija u Evropi predstavlja rizik za svetski ekonomski oporavak, prognozira na 3,1% a u 2014. godini na 4%.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : OECD savetuje Sloveniji da sredi bankarski sektor
  
• 

  Vesti

  : Kipar u šoku, moguće ublažavanje mera
  
• 

  Vesti

  : EU uklanja prepreke malom biznisu
  
• 

  Vesti

  : Slaba konkurentnost brana rastu i zapošljavanju