Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prihvaćen novi ugovor EU o budžetskoj disciplini
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri EU postigli su 30. januara dogovor o sporazumu o pooštravanju budžetske discipline koji treba da zaštiti zonu evra od kriza. Sporazum koji će biti potpisan na narednom samitu u martu prihvatilo je 25 zemalja. Velika Britanija je, kako se očekivalo, ostala van sporazuma, ali ga ni Češka neće za sada potpisivati zbog mogućih problema sa ratifikacijom. Lideri EU su se složili da je potrebno što pre postići dogovor za spasavanje Grčke, a prvi put su se tokom dvogodišnje krize posvetili pitanjima rasta i zapošljavanja.
Ugovor će biti potpisan na narednom smitu EU koji će se održati 1 i 2. marta. Stupiće na snagu pošto ga ratifikuje najmanje 12 zemalja koje koriste zajedničku valutu, a lideri EU se nadaju da će proces ratifikacije biti završen do kraja godine. Ugovor će kao međunarodni sporazum biti pravno obavezujući a moći će da ga potpišu i one članice koje se za sada nisu opredelile za to.
Velika Britnija neće biti deo međuvladinog Ugovora o stabilnosti, koordinaciji i upravljanju u ekonomskoj i monetarnoj uniji, dok je Češka najavila da bi mogla da mu pristupi kasnije jer bi možda morala da organizuje referendum o sporazumu. Takođe, češki predsednik Vaclav Kalus, poznat po evroskeptičkim stavovima, najavio je da taj sporazum neće potpisavati.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) je rekao da Francuska verovatno neće ratifikovati sporazum pre predsedničkih izbora koji će se održati u dva kruga, u aprilu i maju. Kandidat socijalista na tim izborima Fransoa Oland (Francois Holland), koji prema istraživanjima javnog mnjenja uživa podršku većine birača, saopštio je će, ako bude izabran, ponovo pregovarati o ugovoru.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, na čiju inicijativu je i skopljen sporazum, rekla je da je ne brine to što će Francuska odložiti ratifikaciju do predsedničkih izbora. "Delotvornost politika EU zasniva se na kontinuiteta. Evropa ne bi mogla da funkcioniše kada i se sa svakom promenom vladajuće partije u članicama menjali zakoni EU", rekla je ona.
Background Prema dogovoru postignutom 30. januara, godišnji strukturni deficit članica ne sme preći 0,5% bruto domaćeg proizvoda, a do 1% biće tolerisan u članicama u kojima je javni dug ispod 60% BDP. Privremena odstupanja će biti dozvoljena samo u slučaju neuobičajenih događaja sa jakim uticajem na finansijsku situaciju vlade ili u periodima ozbiljniih ekonomskih problema u zoni evra.
Ograničenje deficita ili "zlatno bužetsko pravilo" će biti uključeno u ustav ili zakon kojima ima istu težinu, kako bi se izbeglo da se taj propis preispituje. Članicama je tako ostavljena mogućnost da to urede zakonom, pošto bi mnoge morale da zbog izmena ustava organizuju referendume sa vrlo neizvesnim ishodom.
Predviđeno je da, kada neka od članica u javnom deficitu probije ograničenje od 3% BDP, gotovo automatski snosi posledice, uz obavezu da preduzme mere u određenom roku.
Evropski sud pravde će moći samo da proverava da li neka zemlja primenjuje "zlatno budzetsko pravilo" a u slučaju da to ne čini moći će da joj odredi kaznu do 0,1% BDP. Time se odustalo od zahteva Nemačke da Sud kontroliše i deficite članica.
Ostale članice EU su prihvatile da u svoje ustave ili zakone koji imaju istu težinu unesu ograničenje deficita, kao i sankcije koje bi trebalo da se više automatski primenjuju u slučaju da deficiti prekorače ograničenja. Na tome je insistirala Nemačka u zamenu sa pružanje finansijske pomoći zemljama u teškoćama.
Do poslednjeg trenutka je, međutim, bilo neizvesno da li će dogovor biti postignut zbog pitanja učešća zemalja koje nisu članica monetanre unije na samitima zone evra.
Poljska, koja nije članica zone evra, zapretila je da neće prihvatiti sporazum ako joj ne bude omogućeno da prisustvuje sastancima predstavnika te zone, dok je Francuska insistirala da samo 17 članica koje koriste evro mogu da razmatraju pitanja vezana za evro.
Postignuto je ipak kompromisno rešenje da zemljama koje nisu deo zone evra a ratifikuju ugovor bude omogućeno da prisustvuju bar jednom samitu godišnje. Prema novom ugovoru, lideri evro zone će se sastajati najmanje dva puta godišnje.
Neke članice EU se nadaju da će sporazum ohrabriti Evropsku centralnu banku da se više uključi u izvlačenje zone evra iz krize.
Dogovor bi, takođe, mogao da ohrabri Nemačku da pristane na povećanje sredstava namenjenih stalnom Mehanizmu za stabilnost koji bi trebalo da postane operativan u julu. Od Berlina se traži da prihvati da se sredstva za fond povećaju sa 500 na 750 milijardi evra. O tome će se, takođe, razgovarati u martu.
U međuvremenu, lideri EU će se posvetiti još jednom situaciji u Grčkoj koja je u dubokoj recesiji. Samit je protekao u znaku kontroverznog nemačkog predloga da se Atina stavi pod strogi evropski nadzor u domenu budžeta. To je odbacilo više zemalja, uključujući Francusku. Suočena sa otporom, Merkelova je ublažila stav ali nije odustala od predloga. Prema njenim rečima, pitanje strožeg nadora nad odlukama grčke vlade "nameće se", pošto obećane reforme još nisu sprovedene. "Rasprava treba da se vodi o tome kako Evropa može pomoći Grčkoj da ostvari zadatke", rekla je ona.
Ulog nije mali za Grčku: u pitanju je deblokada drugog plana pomoći od 130 milijardi evra, dogovorenog na samitu u oktobru 2011. Ta pomoć je ključna za Grčku koja mora da 20. marta otplati 14,5 milijardi evra zajma.
Rast i radna mesta
U pokušaju da daju pozitivniji ton samitu, lideri EU su usvojili izjavu o rastu i zapošljavanju. Time su želeli da označe preokret posle dugog perioda tokom koga su se uglavnom bavili štednjom i merama protiv krize.
U izjavi se od članica traži da usvoje nacionalne planove za smanjenje nezaposlenosti među mladima. Izjavu su oštro kritikovale socijalističke, liberalne i stranke Zelenih u Evropi. One su ocenile da su to samo prazne reč jer nije obezbeđena i finansijska podrška za to.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je, međutim, rekao da sredstva iz budžeta EU moraju biti usmerena na rast. Prema njegovim rečima, od 347 milijardi evra namenjenih regionalnom razvoju za period 2007-2013. ostalo je još 82 milijarde evra. "Ja sam danas predložio da članice sa Komisijom razmotre kako da se taj novac reprogramira i brže usmeri na projekte u vezi sa rastom. Na primer, mala i srednja preduzeća mogu da koriste novac iz strukturnih fondova kao garancije pri uzimanju zajmova banaka", rekao je on.
Međutim, nisu sve članice dočekale sa oduševljenjem predlog za preusmeravanje sredstava za regionalni razvoj u druge svrhe, a posebno Poljska, koja je veliki korisnik strukturnih fondova.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
