Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ukrajina između Istoka i Zapada
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Više od 20 godina od sticanja nezavisnosti, provedenih u traženju mesta na geopolitičkoj mapi, Ukrajina konačno ima priliku da se čvrsto veže za Evropsku uniju, njene demokratske standarde i zonu slobodne trgovine. Alternativa za Ukrajinu je da se vrati u senku Rusije, politički i ekonomski. Kakav će biti izbor Kijeva, znaće se već krajem meseca, posle trećeg samita Istočnog partnerstva u Viljnusu. Približavanje EU Ukrajini bi donelo pristup evropskim tržištima, usklađivanje sa standardima Unije, ubrzavanje reformi. Moskva istovremeno nudi Kijevu ulazak u carinsku uniju, jevtiniji gas, kredite.
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič izjasnio se da je budućnost zemlje u EU i gura proevropske zakone i reforme. Međutim, Janukovič i dalje odbija da ispuni najvažniji uslov koji je EU postavila za potpisivanje sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini na samitu u Viljnusu 28. i 29. novembra - da pusti iz zatvora glavnog političkog rivala, bivšu premijerku Juliju Timošenko. Ona je na odsluženju sedmogodišnje zatvorske kazne a osuđena je zbog zloupotrebe službenog položaja. Prema ocenama Zapada, optužbe protiv Julije Timošwnko bile su politički motivisane.
"Imamo šansu da konačno budemo zajedno", kaže bivši poljski predsednik Aleksandar Kvašnjevski, izaslanik EU koji je putovao u Ukrajinu više desetina puta da bi ubedio Janukoviča da oslobodi Timošenko i potpiše sporazum sa EU.
"Ukrajina nikada nije bila tako blizu da se nađe u evropskoj zajednici", rekao je u septembru na međunarodnoj konferenciji na Jalti Kvašnjevski, koji je svojevremeno uveo Poljsku u EU.
Ministri EU poručili su da moraju da vide kod Janukovića da se nešto "kreće", posebno u domenu reformi pravosuđa i izbornog procesa.
"To mora da bude reforma koja je stalna i nepovratna a ne samo reforma za Božić", poručio je britanski ministar za Evropu Dejvid Lidington.
Većina analitičara ističe da bi Ukrajina imala brojne koristi od sporazuma sa EU - dobila bi pristup evropskim tržištima, uskladila svoje proizvode sa standardima EU, ubrzala preko potrebne reforme i povećala verovatnoću da dobije spasilački paket zajmova od Međunarodnog monetarnog fonda. I, što je pođednako značajno, sporazum bi bio prethodnik konačnom članstvu u EU i učvrstio mesto Ukrajine na Zapadu i njenu posvećenost demokratiji i ljudskim pravima.
"To bi bilo dobro za građane i za ukrajinski biznis. Mislim da, ako (Ukrajina) izabere da ide s Rusijom, građani mogu da zaborave evropske vrednosti i perspektivu", ocenio je ekonomista londonske Standard banke Tim Eš (Ash) rekavši i da je alternativa Uniji da Rusija zauvek bude zastupnik Ukrajine.
Kremlj ima druge planove. Nakon što je vekovima vladala velikim delovima Ukrajine, Moskva ne želi da prepusti Zapadu deo bivše imperije i agresivno nastoji da spreči sporazum Kijeva sa EU nudeći Ukrajini da umesto EU uđe u carinsku uniju Rusije, Kazahstana i Belorusije.
Sa intenziviranjem pregovora Ukrajine sa Briselom, Moskva je Kijevu ponudila i druge pogodnosti, poput nižih cena gasa i zajmova. Istovremeno je međutim zabranila uvoz nekih ukrajinskih proizvoda pravdajući to bojaznima oko zdravstvene ispravnosti i upozorila Ukrajinu na mogućnost trgovinske blokade.
"Šta god da se desi, bez obzira gde Ukrajina krene, opet ćemo se sresti u nekom trenutku, na nekom mestu", kazao je u nedavno u jednom intervjuu ruski predsednik Vladimir Putin.
Za Putina, koji se na domaćem terenu suočava sa osnaženom opozicijom, držanje Ukrajine "na uzici" služilo bi i da pokaže snagu među onima koji osećaju nostalgiju za nekadašnjom ruskom moći, smatra profesor na evropskim studijama na Kijevsko-Mogiljanskoj akademiji Andreas Umland.
"To (pitanje Ukrajine) odvraća od unutrašnje politike (Rusije), stvara legitimitet za gradnju međunarodnog saveza, nove kolekcije izgubljenih zemalja", istakao je Umland.
Zvanična Moskva takođe bi demokratsku Ukrajinu pred svojim vratima osećala kao pretnju za Kremljov model "suverene demokratije" sa manipulisanim izborima i ograničenom tolerancijom prema neistomišljenicima.
Većina građana Ukrajine je za EU ali pro-moskovski lobisti deluju na deo populacije koji naginje istorijskim vezama sa Moskvom.
Ukrajinski izbor, pro-moskovska organizacija koju vode bivši zvaničnici bliski Putinu, postavila je bilborde širom zemlje sa kojih upozoravaju na mane EU - povećanje cena, gubitak radnih mesta i gej brakove.
S obizorm da Janukovič ne želi da oprosti Juliji Timošenko, Kvašnjevski je predložio kompromisno rešenje da parlament Ukrajine usvoji zakon kojim će se dozvoliti da Timošenko otputuje u Nemačku na lečenje.
Janukoviča čekaju izbori 2015. godine i on manevriše između Moskve i Brisela pokušavajući da oceni koji će mu savez pružiti najveću šansu da ostane na vlasti.
On treba da se odluči između političke i finansijske podrške Moskve, koja nikada nije bila opsednuta fer izborima, i zahvalnosti građana što vodi zemlju ka EU ali uz obavezu da, kada dođe vreme, izbori budu pošteni.
Ovog meseca Janukovič je putovao u Moskvu kako bi se sreo sa Putinom a ukrajinska opozicija optužila ga je da "prenosi" Moskvi šta se dešava.
Od tog puta Kijev je "zakočio" sa slučajem Timošenko - parlament je odložio glasanje o tome prošle nedelje a premijer Ukrajine rekao je da su odnosi sa Rusijom prioritet.
Evropska unija se međutm ne predaje.
Kvašnjevski je na konferenciji na Jalti na emotivne izlive jednog ruskog zvaničnika da Rusija, koja sa Ukrajinom deli kulturu i istoriju, Kijevu nudi ljubav odgvorio da EU pak Kijevu nudi pravo, odnosno vladavinu prava.
Kvašnjevski je tada podsetio i na bolne trgovinske sankcije koje je Moskva uvela svom susedu i prijatelju u poslednje vreme.
Istočno partnerstvo
Inače, sporazum koji bi Ukrajina trebalo da potpiše sa EU predviđa upostavljanje zone slobodne trgovine a obuhvata i pitanja konkurentnosti i korake koje Kijev mora da učini da bi ispunio evropske standarde i trgovao u EU.
U sporazumu se posebno insistira na vrednostima i principima poput demokratije i vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, tržišne ekonomije i održivog razvoja.
Bio bi to prvi takav sporazum EU sa nekom od zemalja Istočnog partnerstva, inicijative EU koja obuhvata šest bivših sovjetskih republika - Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.
Te zemlje i 27 članica EU pokrenule su Istočno partnerstvo u maju 2009. u Pragu, a cilj te inicijative je da osnaži odnose EU i tih zemalja produbljivanjem političke saradnje i ekonomske integracije. Partnerstvo ne predviđa ali i ne isključuje mogućnost članstva u EU.
Izvor: AP, EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
