Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Litvaniju čeka dosta posla tokom predsedavanja EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Litvaniju, malu baltičku zemlju koja će 1. jula preuzeti mesto predsedavajuće EU, čeka mnogo posla, pored ostalog oko usvajanja više desetina zakonskih akata potrebnih za sprovođenje budžeta Evropske unije u narednih sedam godina, kao i pripreme za samit Istočnog partnerstva. Evropske diplomate ističu da Litvaniju čeka "neuobičajeno teška agenda", kao i dosta nedovršenih poslova iz prethodnog perioda. Biće to prvo predsedavanje Litvanije koja je članica EU od 1. maja 2004. godine.
U Briselu je povodom budućeg predsedavanja 24. aprila održan sastanak na kojem su predstavnici litvanske vlade i Evropske komisije "podesili satove" pred predsedavanje EU te zemlje.
Nakon sastanka sa litvanskim premijerom Algirdasom Butkevičiusom, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso kazao je da će šest meseci predsedavanja Litvanije biti "period posebno teškog rada u Savetu i Evropskom parlamentu", s obzirom na približavanje izbora za Parlament u maju 2014. godine.
Diplomate za EurActiv.com ocenjuju da će mala litvanska administracija morati sa se uhvati u koštac sa "neuobičajeno teškom agendom" u koju će biti uključeni i "nezavršeni poslovi" prethodnih predsedništva.
Litvaniju, koja ima 3,2 miliona stanovnika, naslediće na mesetu predsedavajuće EU gotovo četiri puta veća Grčka koja će za vreme svog mandata, kako se ocenjuje, zbog evropskih izbora imati manje posla sa kreiranjem politike od Litvanije.
Još nije jasno ni da li će za vreme tekućeg irskog predsedavanja biti završen posao sa budžetom EU za period 2014-20. Ako taj posao i bude gotov, Litvaniji ostaje da se angažuje na usvajanju oko 70 delova zakonodavstva koji će omogućiti sprovođenje budžeta i raspodelu fondova EU.
Pored toga, kakao je rekao Baroso, Litvanija će morati da pogura sprovođenje programa za rast i zapošljavanje dogovorenog u junu 2012. godine pod pritiskom francuskog predsednika Fransoa Olanda.
Među prioritete litvanskog prešedavanja EU Baroso je uvrstio i bankarsku uniju, kao i završavanje svih poslova oko internog energetskog tržišta do 2014. godine.
Predsednik Komisije je kazao i da deli litvanske poglede oko značaja samita Istočnog partnerstva koji će se održati 28. i 29. novembra u Viljnusu.
Ako bude uspešan, taj samit bi moglo da obeleži potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa Ukrajinom, kao i iniciranje sporazuma sa Jermenijom, Moldavijom i Gruzijom.
Litvanija za kredibilnu i otvorenu Evropu
Butkevičius je istakao da je ambicija njegove zemlje da pomogne da se postigne konsensus oko teških tema i pokaže svetu da je Evropa "kredibilna, otvorena i da raste".
On je govorio i o potrebi obnove poverenja na tržištu kroz razvoj ekonomije i otvaranje radnih mesta, ali i kroz fiskalnu stabilnost i održivost.
Butkevičius, lider litvanskih socijaldemokrata, postao je premijer u decembru 2012. godine nakon dugih pregovora posle oktobarskih izbora u Litvaniji.
Kako je rekao Baroso, Komisija i Litvanija već rade na pripremi samita u Viljnusu.
Na samitu EU-Ukrajina u februaru 2013. Kijev je dobio rok do maja da učini "opipljiv napredak" po pitanju "selektivne pravde", što se odnosi na zatvorsku kaznu bivše premijerke Julije Timošenko. Taj rok važi i za rešenje nekih demokratskih "manjkavosti" proizašlih iz oktobarskih izbora, kao i za napredovanje u reformi pravosuđa.
Baroso je rekao da daje "veliki značaj" odnosima EU i Ukrajine ali je istakao da će rezultati uglavnom zavisiti od samih ukrajinskih vlasti.
Kako je dodao, EU će iskoristiti mogućnost "da pozove Ukrajinu da pokaže da preuzima obavezu sprovođenja reformi i da pokaže da se može računati na nju kao na značajnog partnera kako bi EU mogla da postigne ciljeve postavljene za samit u Viljnusu".
Butkevičius je izrazio nadu da će sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom biti potpisan 28. ili 29. novembra.
Sudeći prema izjavama diplomata, i u najoptimističnijem scenariju, prema kojem bi bila potpisana ili inicirana sva dokumenta, pravi uspeh samita u Viljnusu zavisiće od sposobnosti EU da predloži perspektivu integracije zemljama Istočnog partnerstva.
Kada je reč o ekonomiji Litvanije, ta zemlja koja nije članica zone evra smatra da je jedna od onih koje su bile najuspešnije u prevladavanju ekonomske i finansijske krize i povratku na održiv oporavak i rast.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Evropska kom
Povezani sadržaj
isija |
|
|
EurActiv Srbija
