Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU: Neprihvatljivi pritisci Moskve na Kijev
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.08.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija, koja planira da uskoro potpiše sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom, ocenila je da je pritisak Moskve na Kijev da odustane od tog sporazuma neprihvatljiv. Moskva je upozorila da će carinska unija Rusije, Kazahstana i Belorusije preduzeti "zaštitne mere" ako Ukrajina potpiše taj sporazum koji treba da liberalizuje trgovinu između EU i te zemlje. Osim uspostavljanja zone slobodne trgovine sporazum podrazumeva i približavanje i u drugim oblastima, a bio bi prvi takav sporazum koji bi EU sklopila sa nekom od šest bivših sovjetskih republika obuhvaćenih Istočnim partnerstvom.
"Neprihvatljiva je bilo kakva ekonomska pretnja Rusije Ukrajini koja je povezana sa eventualnim potpisivanje sporazuma o pridruživanju između te zemlje i EU", rekao je 23. avgusta portparol evropskog komesara za trgovinu DŽon Klensi (John Clancy) na konferenciji za novinare u Briselu.
Klensi je to rekao povodom upozorenja koje je predsednik Rusije Vladimir Putin uputio 22. avgusta Kijevu u vezi sa potpisivanjem sporazuma o povezivanju sa EU.
"Ako naši susedi (Ukrajinci) krenu ka liberalizaciji carinskog režima sa EU... onda zemlje Carinske unije (Rusija, Kazahstan i Belorusija) treba da razmisle o zaštitnim merama. Ta mogućnost postoji", rekao je Putin, prenele su ruske agencije.
Putin je rekao da će, ako se liberalizuje postojeći carinski režim između Ukrajine i EU, ukrajinsko tržište biti preplavljeno kvalitetnim i jeftinijim evropskim proizvodima što će negativno uticati i na ruske proizvođače. "To bi moglo da stavi naše proizvođače u veoma težak položaj", rekao je ruski predsednik.
Background Istočno partnerstvo je inicijativa EU koja obuhvata šest bivših sovjetskih republika u istočnoj Evropu i južnom Kavkazu: Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.
Te zemlje i 27 članica EU su pokrenule Istočno partnerstvo 7. maja 2009. u Pragu, a cilj te inicijative je da osnaži odnose EU i tih zemalja produbljivanjem političke saradnje i ekonomske integracije.
Istočno partnerstvo ne predviđa ali ne isključuje mogućnost članstva u EU.
Rusija je već upozorila Ukrajinu prošle nedelje da će pojačati kontrolu ukrajinskih proizvoda u slučaju da potpiše "samoubilački" sporazum o povezivanju sa EU.
Moskva već nekoliko godina pokušva da ubedi Ukrajinu da se okrene od Evrope i pridruži Carinskoj uniji u kojoj su Rusija, Kazahstan i Belorusija.
Ukrajina i EU bi trebalo u novembru da potpišu sporazum o pridruživanju koji je u trgovinskom delu vrlo ambiciozan.
Približavanje EU i Ukrajine
Sporazum predviđa upostavljanje zone slobodne trgovine koje osim međusobnog otvaranja tražišta obuhvata i pitanja konkurentnosti i korake koje Kijev mora da učini da bi ispunio evropske standarde i trgovao na tržištima EU.
Taj dokument predviđa i veću saradnju u domentu energetike, kao i spoljne i bezbednosne politike.
U sporazumu se posebno insistira na vrednostima i principima poput demokratije i vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, tržišne ekonomije i održivog razvoja.
Kako se navodi na sajtu evropske diplomatske službe, to bi bio prvi takav sporazum koji bi EU sklopila sa nekom od zemalja obuhvaćenih Istočnim partnerstvom, a izuzetan je po obimu, odnosno broju područja koje obuhvata, i preciziranju obaveza i rokova.
Brisel je spreman da potpiše sporazum pošto Kijev pokaže da poštuje principe vladavine prava i ponovo razmotri slučaj bivše premijerke Julije Timošenko. Potpisivanje sporazuma odloženo je više puta zbog zatvaranja Julije Timošenko, osuđene zbog zloupotrebe službenog položaja. EU smatra da je presuda deo političkog progona.
Predstavnici ukrajinske opozicije trebalo bi da sledeće nedelje posete Brisel kako bi se sastali sa zvnaičnicima Evropske komisije i Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, dok ukrajinskog premijera Mikolu Azarova očekuju 26. septembra u Moskvi.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
