Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropske zemlje prave bespilotnu letelicu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Holandija, Poljska i Španija potpisale su sporazum kojim je predviđeno da do 2020. godine naprave bespilotnu letelicu. Još četiri članice Evropske unije izrazile su spremnost za saradnju, ali bez obaveze da budu u zajedničkom programu. Razvoj bespilotnih letelica u sklopu je napora EU da unapredi odbrambenu industriju i ne zaostaje sa tehnološkim razvojem u vreme smanjenih budžeta za odbranu. Tržištem bespilotnih letelica, koje se smatra strateškim, sada dominiraju SAD i Izrael. Letelice kojima se daljinski upravlja ne koriste se samo u vojne, već i u civilne svrhe, npr. za praćenje prirodnih katastrofa.
Ministri odbrane EU na sastanku u Briselu naložili su Evropskoj agenciji za odbranu (EDA), telu Evropske unije za odbranu, da počne da proučava vojne potrebe i troškove buduće bespilotne letelice EU. Ta letelica bi služila za osmatranje a mogla bi da počne da se proizvodi posle 2020. godine.
SAD koriste bespilotne letelice za likvidaciju militanata u zemljama poput Jemena, Avganistana i Pakistana, što izaziva žustre polemike o pitanjima suvereniteta i civilnih žrtava.
Međutim, bespilotne letelice se široko koriste i u civilne svrhe, uključujući za kontrolu granica ili praćenje požara i prirodnih katastrofa.
U dokumentu Agencije, u kojoj su predstavnici svih zemalja EU osim Danske, navodi se da se rok "posle 2020. godine" čini kao razuman za proizvodnju evropske bespilotne letelice koja leti na srednjim visinama i na duge staze.
"To je startni pištolj za nas da počnemo da radimo na projektu evropskog sistema letelice kojom se daljinski pilotira", rekao je na konferenciji za štampu jedan od direktora Agencije Piter Raund (Peter Round).
Sedam evropskih zemalja potpisalo je 19. novembra sporazum o zajedničkom ulaganju u istraživanja različitih komponenti bespilotne letelice, uključujući tehnologije za izbegavanje sudara i automatsko poletanje i sletanje.
Background Već dugo se ukazuje da su letelice kojima se daljinski upravlja ono što nedostaje evropskoj odbrani i da na tom polju Evropa u potpunosti zavisi od američke i izraelske tehnologije.
Sukob u Libiji 2011. godine ponovo je ukazao na ograničenost evropskih kapaciteta, posebno kada je reč o bespilotnim letelicama i kapacitetima za snabdevanje gorivom u vazduhu.
U dokumentu Komisije iz jula 2013. predviđeno je da EU fondovi budu na raspolaganju i za finansiranje prototipova i istraživačkih projekata sa dvojakom upotrebom, za civilne i vojne svrhe.
U oktobarskom izveštaju visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i odbranu Ketrin Ešton ponovo se traži od članica EU da u zajedničkim projektima rade na razvoju bespilotne letelice.
Prema pisanju francuskog Monda, druga grupa zemalja, u kojoj su Austrija, Belgija, Velika Britanija i Češka, izjasnila se da je spremna da uloži u tehnologiju ali bez obaveze da bude u zajedničkom programu proizvodnje bespilotne letelice.
Zaostajanje Evrope
SAD i Izrael su lideri na tržištu bespilotnih letelica i neke evropske vlade strahuju da EU daleko zaostaje. Na manjak evropskih izviđačkih kapaciteta ukazale su i vojne operacije u Libiji i Maliju.
U julu je evropski komesar za unutrašnje tržište Mišel Barnije (Michel Barnier) predstavljajući predloge za unapređenje evropske odmbrambene industrije rekao da je lekcija koju Evropa može da nauči iz špijunske afere Prizma da treba da "postane suverena, nezavisna u strateškim pitanjima", uključjući kada je reč o bespilotnim letelicama.
Taj dokument usmeren je na jačanje odmbrambene industrije EU suočene sa ozbiljnim rizikom tehnološkog zaostajanja zbog velikih smanjenja budžeta za odbranu.
Britanija radi sa bespilotnim letelicama "žetelac" (Reaper), koje pravi privatna američka firma Dženeral atomiks (General Atomics). Te letelice poručila je i Francuska.
Tri evropske aerokosmičke kompanije - francuske Daso avijacija (Dašault Aviation) i EADS Kasidijan (Cassidian) i italijanska Finmekanika Alenia Aermaki (Finmeccanica Alenia Aermacchi), pozvale su u junu Evropu da pokrene program bespilotnih letelica. Zatim je u julu Komisija saopštila da će pomoći finansiranje nekih tehnologija, uključujući za bespilotne letelice.
Lideri EU nastoje da pred decembarski samit, u čijem fokusu će biti odbrana, unaprede evropsku saradnju na četiri ključna polja u domenu odbrane. Uz bespilotne letelice, prenosi EurActiv.com, to su povećanje kapaciteta za dopunu goriva u vazduhu, satelitske komunikacije i bliža saradnja u sajber odbrani.
Međutim, pripreme za samit (19-20. decembar) omelo je to što se ministri odbrane nisu složili oko zaključaka sa sastanka. Kako prenosi izvor iz EU, predlogu da se saradnja u zajedničkim odmbrambenim projektima poboljša poreskim olakšicama usprotivili su se ministri finansija odlučni da brane poreski prihod.
Preporukama za što uravnoteženiji razvoj odmbrambene industrije širom EU opiru se vlade zemalja sa velikom odmbrambenom industrijom jer strahuju da će morati više da rade za manje zemlje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Wikipedia.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
