Poreski obveznici ubuduće neće finansirati izlazak banaka iz krize zahvaljujući novoj direktivi o oporavku banaka o kojoj je postignut dogovor u Briselu. Prema sporazumu koji su u noći između 11. i 12. decembra postigli Evropski parlament i zemlje članice, poreski obveznici će biti poslednji čiji će džepovi trpeti u slučaju kriza, tek nakon akcionara, kreditora banke i fonda za rešavanje krize koji će banke imati obavezu da pune. Direktiva će stupiti na snagu 1. januara 2015, a mehanizam će se primenjivati od 2016.

"Sa ovim novim propisima praksa velikih javnih programa pomoći banaka čije posledice snose poreski obveznici najzad će otići u prošlost", saopštio je evropski komesar za untrašnje tržište i usluge Mišel Barnijer (Michele Barnier).

Sličnu poruku dao je i poslanik Gunar Hokmark koji je bio zadužen za proceduru ovog propisa u parlamentu.

"Sada imamo jak sistem za pomoć bankama kojim se šalje jasna poruka da će akcionari i kreditori snositi gubitke u lošim vremenima, a ne poreski obveznici. U isto vreme uspostavili smo jasna pravila za izuzetne slučajeve u kojima bi finansijska stabilnost u celosti bila dovedena u pitanje", naveo je on.

Prvi korak u sprečavanju kriza predstavlja mogućnost za vlasti da reaguju pre nego što kriza nastane ili se produbi.

U slučaju krize prvi na udaru biće akcionari i vlasnici obveznica, dok će poslednji koji će snositi teret oporavka banaka biti vlasnici neosiguranih uloga većih od 100.000 evra.

Banke, odnosno akcionari i vlasnici obveznica, prvi će osetiti posledice krize i moraće da ulože sopstvena sredstva u visini 8% obaveza banaka pre nego što se obrate za podršku fonda za banke, koji će same banke i finansirati doprinostima. Ovaj fond će morati da uspostavi svaka zemlja EU i da iz doprinosa banaka do 2025. godine on dostigne iznos u vrednosti 1% osiguranih depozita banaka u toj zemlji.

"Sve banke će morati da daju doprinose ovom fondu, ali će veće doprinose izdvajati banke koje se izlažu većim rizicima", rekao je Barnije.

On je kazao da će banke morati da izdvajaju rezerve za teška vremena da bi ojačali finansijski sistem da bi on mogao da kreditira realni sektor.

Ulagači sa ulozima nižim od 100.000 evra neće snositi teret izlaska banke iz krize, dok će pojedinci i mala i srednja preduzeća sa ulozima višim od tog praga imati povlašćeni status, odnosno biće poslednji na listi onih koji će snositi posledice krize banaka. Iz pokrivanja dugova biće izuzete još neke obaveze banaka, poput obaveza prema zaposlenima (fiksna plata i penzijsko gosiguranje), obaveza na međubankarskom tržištu sa dospećem kraćim od sedam dana i potraživanja trgovaca za robu i usluge koje su ključne za svakodnevno fukcionisanje banke.

Državni novac moći će da se koristi samo u izuzetnim situacijama, pre svega za dokapitalizacije banaka. Međutim, takve intervencije su striktno ograničene. To je krajnje rešenje, koje može da se koristi takođe tek nakon što je unutar banke pronađeno 8% sredstava/.

Pre konačnog zvaničnog usvajanja u Savetu i Parlamentu, predlog će proći tehničku doradu i planirano je da stupi na snagu 1. januara 2015. godine.

Novi propisi deo su paketa jedinstvenog mehanizma za izlazak iz krize. Taj mehanizam, koji će se primenjivati samo u zoni evra, trebalo bi da omogući osnivanje regulatornog tela za rešavanje krize i fonda za te svrhe. Ministri, međutim, i dalje vode teške pregovore o ovom predlogu, o kojem se početkom 2014 očekuje i rasprava među institucijama EU.

Izvor: EurActiv.rs i AFP

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropska komisija kaznila banke sa 1,7 milijardi evra
  
• 

  Vesti

  : Počinje pregled stanja evropskih banaka
  
• 

  Vesti

  : Zeleno svetlo EP za mehanizam nadzora banaka