Evropski parlament odobrio je uspostavljanje Jedinstvenog nadzornog mehanizma za banke u zoni evra koji predstavlja prvi od tri koraka ka planiranoj bankarskoj uniji. Mehanizam će biti pod okriljem Evropske centralne banke (ECB) a pokrivaće sve banke u zoni evra, njih oko 6.000 , ali će se posebna pažnja voditi o velikim bankama. Nacionalna nadzorna tela i dalje će biti odgovorna za svakodnevnu kontrolu manje značajnih banaka a ECB će u svakom trenutku moći da nadgleda svaku banku kako bi se uverila u poštovanje visokih standarda kontrole.

Evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije (Mićel Barnier) ocenio je da su odobravanjem Mehanizma u Parlamentu 12. septembra ojačane ne samo banke, nego i finansijska stabilnost zone evra, kao i ekonomska integracija.

"ECB sada dobija legalni kapacitet da nadzire sve banke u zoni evra i zemljama koje odluče da se pridruže bankarskoj uniji", rekao je Barnije.

Posle više od tri godine potresa na finansijskim tržištima, nakon što su Grčkoj, Irskoj, Kipru i Portugaliji odobreni spasilački paketi zajmova, uspostavljanje jedinstvenog bankarskog sistema u zoni evra smatra se ključnim za odbranu od budućih kriza.

Cilj Mehanizma je da osigura da se izbegne mogućnost da propale banke povuku za sobom državne finansije članica EU primoravajući ih da traže zajmove kako bi se spasle bankrota.

Spašavanje banaka morali su da plate evropski poreski obveznici i lideri EU su odlučni da se na to stavi tačka.

EU je potrošila sumu koja odogovara trećini njene ukupne ekonomske proizvodnje na spašavanje svojih banaka između 2008. i 2011. godine koristeći novac poreskih obveznika da zaustavi širenje krize, kao i da spreči bankrotstvo zemlje, kao u slučaju Irske.

Jedinstveni nadzorni mehanizam počeće da deluje u septembru 2014. godine dok bi bankarska unija, kako se očekuje, trebalo da profunkcioniše 2015. a ne 1. januara 2014. godine, kako je prvobitno planirano.

Evropska komisija se u maju 2012. godine u cilju dugoročne ekonomske i fiskalne integracije založila za bankarsku uniju koja bi doprinela obnovi poverenja u banke i evro. Mesec dana kasnije Evropski savet odlučio je da zemlje zone evra kreiraju jedinstveni nadzorni mehanizam za banke.

"Načinili smo konkretan korak prema uspostavljanju bankarske unije", istakao je predsednik ECB Mario Dragi (Draghi) dodajući da će se centralna banka odmah posvetiti zapošljavanju potrebnih službenika i izgradnji institucionalnih kapaciteta za nadzor banaka, preneo je EurActiv.com.

ECB planira da sredinom oktobra izađe sa prvim planovima realizacije nadzora banaka a nakon toga objaviće i detalje postupka koji će novi nadzorni mehanizam koristiti za procenu bilansa banaka.

Analitičari poručuju ECB da, ukoliko se želi da se obnovi kredibilitet i poverenje u evropske banke, procena stanja u bankama mora da bude stroža nego prilikom ranijih "stres testova".

Iako će u središtu pažnje Mehanizma biti velike banke od sistemskog značaja, iskustvo iz prethodnog perioda pokazalo je da i relativno male banke mogu da predstavljaju pretnju finansijskoj stabilnosti.

Stepen nadzora od strane ECB na dnevnoj bazi i usluge nacionalnih nadzornih tela zavisiće od veličine banke ali će ECB biti odgovorna za obezbeđenje odgovarajuće kontrole svih performansi banaka koje su u domenu Nadzornog mehanizma.

Posebna odgovornost za direktan nadzor ECB biće za banke koje imaju aktivu veću od 30 milijardi evra ili su "teške" najmanje 20% bruto domaćeg proizvoda zemlje u kojoj im je sedištre ili koje su tražile ili dobile direktnu finansijsku pomoć iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) ili Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM).

Taj direktan nadzor od strane ECB važiće za 150 najvećih evropskih banaka koje drže oko 80% ukupne aktive svih banaka u 17-članoj zoni evra.

I dok će Jedinstveni mehanizam pokrivati sve banke u zoni evra, nacionalna nadzorna tela biće odgovorna za svakodnevnu kontrolu manje značajnih banaka u zemlji. Međutim, ECB će u svakom trenutku moći direktno da nadgleda svaku banku kako bi se uverila u poštovanje visokih standarda kontrole.

Kako je saopštila Evropska komisija, ECB će biti odgovorna za ključne zadatake dobrog nadzora kreditnih institucija. Tako će ECB davati i oduzimati dozvole svim kreditnim institucijama u zoni evra, procenjivati akvizicije i otuđivanje u bankama, osiguravati poštovanje bankarskih propisa i, u slučaju potrebe, utvrđivati pravila koja će doprineti zaštiti finansijske stabilnosti.

ECB će blisko sarađivati sa nacionalnim vlastima koje će pak pomagati ECB, pripremati i sprovoditi odluke ECB pod njenim nadzorom.

Nacionalne nadzorne vlasti takođe će biti odgovorne za pitanja za koja nije odgovorna ECB, uključujući pitanja zaštite potrošača, kontrole kreditnih institucija iz trećih zemalja koje otvaraju filijale ili pružaju prekogranične usluge u EU, nadzora usluga plaćanja, sprečavanja korišćenja finansijskog sistema za "pranje novca" i finansiranje terorizma.

Inače, do druga dva stuba planirane bankarske unije - uspostavljanja zajedničkog fonda za garantovanje depozita i tela koja će restrukturisati banke ili ih ostavljati da propadnu, još je daleko, smatraju analitičari.

Ostaju i sumnje da li će bankarska unija uspeti i da li će uopšte biti završena na vreme da spreči neku novu krizu.

Među onima koji se zalažu za manji delokrug ECB i ograničavanje druga dva stuba bankarske unije najglasnija je Nemačka, najveća evropska ekonomija.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: EurActiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Prošle godine zatvoreno 5.500 ekspozitura u EU
  
• 

  Vesti

  : Male štediše neće spašavati bankare
  
• 

  Vesti

  : Uvedena kontrola kapitala na Kipru
  
• 

  Vesti

  : Nadzor banaka - prvi korak ka bankarskoj uniji