Grčka je 1. januara preuzela od Litvanije predsedavanje Evropskom unijom a za prioritete predsedavanja postavila je ekonomski rast, zapošljavanje i koheziju, dalju integraciju i stabilnost zone evra, migracije i zaštitu granica, i pomorsku politiku. Proširenje EU nije u vrhu prioriteta ali će Grčka raditi i na tome i planira preduzimanje konkretnih koraka u skladu sa specifičnim potrebama svake zemlje ponaosob. Početak grčkog predsedavanja obeležiće formalno otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU, kao i izbori za Evropski parlament u maju. Grčka će 1. jula predati predsedavanje EU Italiji.

Ovo je peto predsedavanje Grčke od kako je 1981. postala članica evropskog bloka. Grčka planira da organizuje 14 ministarskih sastanaka i još 120 drugih sastanaka tokom prvih šest meseci 2014.

Predsedavanje Savetom EU, za koje je spremila budžet od 50 miliona evra, Grčka preuzima u trenutku kada je pred Evropom izazov da obezbedi prosperitet i stabilnost.

Ekonomska kriza nametnula je EU restriktivnu fiskalnu politiku u cilju očuvanja finansijske stabilnosti i konsolidacije državnih finansija. Obim i intenzitet krize, kao i recesija i nezaposlenost koji su usledili, uzdrmali su poverenje evropskih građana u institucije EU i njihovu sposobnost da sačine i sprovode efikasnu ekonomsku politiku kako bi se vratili rastu, prosperitetu i većoj zaposlenosti.

Istovremeno je borba protiv finansijske krize štedljivom fiskalnom politikom u velikoj meri narušila socijalnu koheziju, posebno u zemljama koje je kriza direktno pogodila.

U tom kontekstu, utvrđeni su prioriteti grčkog predsedavanja - unapređenje politike i akcija za postizanje rasta, borba protiv nezaposlenosti, jačanje ekonomske i socijalne kohezije, strukturne reforme, dublja integracija i kompletiranje Ekonomske i monetarne unije (EMU), kao i rešavanje spoljnih izazova, uključujući proširenje EU.

Grčki premijer Andonis Samaras izrazio je nakon samita EU 19. i 20. decembra 2013. u Briselu zadovoljstvo što će se grčko predsedavanje EU poklopiti sa oporavkom ekonomije te zemlje nakon šest godina recesije napominjući da će 2014. biti ne samo godina u kojoj je Grčka izašla iz krize, već i bolja godina za celu Evropu.

Konkretni ciljevi

Kada je reč o jačanju rasta, zapošljavanja i kohezije, među ciljevima grčkog predsedavanja su dovršavanje zakonodavstva u vezi sa novim sedmogodišnjim budžetom, aktivnosti koje treba da doprinesu da 2015. zaista profunkcioniše jedinstveno digitalno tržište, sprovođenje odluka o povećanju kapaciteta za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, kao i oko Inicijative za mlade, i delatnosti na polju spoljne trgovine kako bi se ubrzali pregovori o trgovinskim sporazumima sa SAD i drugim strateškim partnerima.

Na planu jačanja EMU cilj grčkog predsedavanja biće da se isprave slabosti "arhitekture" zone evra koje su se pokazale za vreme krize. Radiće se i na bankarskoj uniji ali i na borbi protiv poreskih prevara, izbegavanja poreza, kao i na porezu na finansijske transakcije.

U okviru prioriteta u domenu migracija, upravljanja granicama i mobilnosti građana EU Grčka će raditi u cilju povećanja evropske bezbednosti, kako unutrašnje, tako i spoljne.

U toj oblasti ciljevi su efikasno zaustavljanje odnosno smanjivanje ilegalne migracije uz istovremeno poštovanje ljudskih parava i borbu protiv krijumčara i trgovaca ljudima, bolje organizovanje legalnih migracija, koordinacija efikasnih politika repatrijacije i jačanje sinergije imigracije i rasta privlačenjem obrazovanih i talentovanih.

Na polju pomorske politike cilj grčkog prdsedavanja EU biće redefinisanje te politike, s obzirom da će u junu 2014. biti usvojena Pomorska strategija u čijoj su srži bezbednost i rast.

Zvanična Atina je saopštila i da je o svim prioritetima, posebno oko imigracije i pomorske politike, postignut sporazum o zajedničkom radu sa italijanskim premijerom Enrikom Letom, kako bi ta dva uzastopna predsedavanja EU postala "najefikasnija i kreirala najbolju moguću godinu sinergije".

Grčka je prvi put predsedavala EU u drugoj polovini 1983, drugi put u drugoj polovini 1988, treći u prvoj polovini 1994. a četvrti u prvoj polovini 2003. godine.

Srbija otvara pregovore sa EU

Početak grčkog predsedavanja obeležiće formalno otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU. Atina je obavestila članice EU da međuvladina konferencija može da se održi 21. januara.

Grčka i Srbija imaju zaključen Memorandum o saradnji u oblasti evropskih integracija u cilju ubrzanja procesa pristupanja Srbije, koji će, kako su ove jeseni ocenili grčki zvaničnici, posebno biti koristan "u sledećoj fazi procesa pristupanja".

Grčka najavljuje da će u podršci zemljama u procesu integracija nastupati neutralno. Zemlje kandidati i potencijalni kandidati su većinom balkanske zemlje a tri su i susedi Grcke sa kojima ima problematične odnose - Turska, Makedonija i Albanija.

Završeno uspešno predsedavanje Litvanije

Predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite istakla je da je tokom šestomesečnog litvanskog predsedavanja EU, koje se zvaršilo 31. decembra 2013, usvojeno dva i po puta više nego uobičajeno pravnih akata - usvojen je 251 dokument i načinjen napredak u pregovorima o 114 inicijativa.

Kao najznačajnije postignuće litvanska predsednica je izdvojila završetak pregovora o 59 programa ključnih za sprovođenje budžeta za 2014-20.

Gribauskaite je predstavljajući rezultate predsedavanja Litvanije ukazala i na usmeravanje posebne pažnje na borbu protiv nezaposlenosti mladih, odluke koje se tiču jačanje evropske energetske sigurnosti i konkurentnosti, razgovore o sporazumu o bankarskoj uniji, samit Istočnog partnerstva u Viljnusu, pregovore o sporazumima o slobodnoj trgovini sa strateškim partnerima.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: www.gr2014.eu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Grčka planira da bolje poveže Zapadni Balkan
  
• 

  Vesti

  : Grčka: Proširenje važno, bitnija ekonomija
  
• 

  Vesti

  : Litvanija prvi put predsedava EU
  
• 

  Vesti

  : Litvaniju čeka dosta posla tokom predsedavanja EU