Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Štednja ugrozila ljudska prava
|
|
|
|
Objavljeno : 06.12.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mere štednje kojima su evropske vlade odgovorile na ekonomsku krizu donele su smanjenje javnih rashoda, regresivna povećanja poreza, slabiju zaštitu radnika i penzijske reforme naglašavajući i tako teške posledice rekordne nezaposlenosti. Te mere ugrozile su niz ljudskih prava, od prava na pristojan posao, adekvatan životni standard i socijalnu zaštitu, do prava na pristup pravdi, slobodu izražavanja itd, upozorio je komesar za ljudska prava Saveta Evrope. Najteže pogođene su osetljive i marginalizovane grupe ljudi a efekti produbljenog siromaštva, kako se očekuje, osećaće se na dugi rok.
"Brojne evropske vlade su zavodeći mere štednje zbog krize zaboravile na obaveze u domenu ljudskih prava, posebno na socijalna i ekonomska prava najosetljivijih grupa (društva), potrebu da im se obezbede pristup pravdi i jednak tretman. Nažalost, i međunarodni kreditori su propustili da u svoje programe pomoći uvedu pitanje ljudskih prava", istakao je komesar za ljudska prava Nils Muižnieks.
U izveštaju "Zaštita ljudskih prava u vreme ekonomske krize" komesar je upozorio da su mere štednje evropskih vlada negativno delovale na ljudska prava na više načina.
Komesar za ljudska prava ukazao je na nedovoljnu transparentnost odluka nacionalnih vlada i kod odobravanja međunarodnih paketa pomoći dodajući da su u nekim slučajevima uslovljavanja sprečila vlade članica Evropske unije da investiraju u osnovnu socijalnu zaštitu, zdravstvo i obrazovne programe.
On je ukazao i na ozbiljne posledice mera za borbu sa krizom na osetljive grupe, posebno decu i mlade.
Nezaposlenost mladih u EU je na rekordnom nivou i milioni mladih ljudi bez posla suočeni su sa neizvesnom budućnošću.
Istovremeno su kresanja porodičnih i beneficija na decu pogodila milione porodica. Muižnieks je upozorio da raste broj dece koja napuštaju školovanje i traže posao da bi pomogla porodici rizikujući tako da ceo život trpe posledice slabog obrazovanja. Takođe se tako ponovo javlja problem dečijeg rada i eksploatacije.
Komesar je istakao da je hitno potrebno ojačati evropski socijalni model zasnovan na ljudskom dostojanstvu, međugeneracijskoj solidarnosti i pristupu pravdi za sve.
"Vladama prioritet treba da budu smanjenje nezaposlenosti mladih i drugotrajne nezaposlenosti i jačanje socijalne i zdravstvene zaštite za vreme krize. Pristup pravdi kroz sudstvo i sistem pravne pomoći mora da bude garantovan svima i tokom ekonomskih potresa", kazao je komesar dodajući da su potrebne mere u korist ugroženih grupa, uključujući osobe sa invaliditetom, Rome i žene.
Muižnieks je rekao i da ombudsman, institucije za zaštitu ljudskih prava i tela za unapređenje ravnopravnosti imaju ključnu ulogu u identifikovanju kršenja ljudskih prava zbog krize i zaštiti tih prava.
Potreba za uslugama tih tela raste a mnoga od njih su se zbog krize i štednje suočila sa smanjenjem budžeta i broja zaposlenih, zatvaranjem regionalnih kancelarija ili utapanjem u druge organizacije koje nisu usko fokusirane na zaštitu ljudskih prava.
"Vlade treba da ojačaju efikasnost tih struktura i sa njima se savetuju kako bi smanjile posledice mera štednje na ljudska prava i jednakost", istakao je komesar.
Komesarove preporuke
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope je u cilju obezbeđenja poštovanja svih ljudskih prava (građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih) u vreme ekonomske krize i fiskalne štednje preporučio evropskim vladama više mera, uključujući institucionalizaciju transparentnosti i učešća javnosti u ekonomskoj i socijalnoj politici i sistemsko praćenje ljudskih prava i procenjivanje uticaja socijalnih i ekonomskih politika i budžeta na ljudska prava i jednakost.
Savetuju se i promovisanje jednakosti uz jačanje borbe protiv diskriminacije i rasizma, obezbeđenje univerzalne osnovne socijalne zaštite, garantovanje prava na pristojan posao, regulisanje finansijskog sektora u interesu zaštite ljudskih prava, kao i zajednički rad vlada i institucija, evropskih i međunarodnih, na ostvarivanju ljudskih prava.
Komesar takođe preporučuje vladama članica EU da angažuju i podrže aktivnosti civilnog društva, svima garantuju pristup pravdi, ratifikuju evropske i međunarodne instrumente za zaštitu ljudskih prava na polju ekonomskih i socijalnih prava, sistematizuju rad na ljudskim pravima i angažuju i ojačaju nacionalne strukture za zaštitu ljudskih parava u vreme krize.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
