Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Švajcarci glasali za imigracione kvote i za EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Švajcarci su na referendumu podržali ponovno uvođenje imigracionih kvota za građane Evropske unije, na šta je Evropska komisija saopštila da žali zbog toga jer je u suprotnosti sa principima slobodnog kretanja građana između EU i Švajcarske. Neutralna Švajcarska nije članica EU ali je njena imigraciona politika zasnovana na slobodi kretanja u i iz Unije, uz neke izuzetke, kao i na dozvoljavanju ograničene imigracije iz zemalja van EU. Godišnje u Švajcarsku stigne oko 70.000 imigranata i stranci čine gotovo četvrtinu populacije te zemlje. Švajcarskoj je EU najveći trgovinski partner dok je Švajcarska treći po veličini ekonomski partner EU.
Sporazum o slobodnom kretanju ljudi sa EU, koji je na snagu stupio pre 12 godina, potpisan je u sklopu paketa sporazuma sa Unijom od kojih bi neki sada mogli da budu "dovedeni u pitanje".
"To je prelomna tačka, promena sistema sa dalekosežnim posledicama za Švajcarsku", rekla je novinarima u Bernu švajcarska ministraka pravde Simoneta Somaruga (Simonetta Sommaruga).
Komisija u Briselu navela je u saopštenju da je ishod referenduma protivan principu slobodnog kretanja ljudi dodajući da će razmotriti kako će to uticati na odnose sa Švajcarskom vodeći pri tome računa i o stavu vlade koja je od građana tražila da zaokruže "ne".
"Za nas odnosi EU i Švajcarske idu u paketu. Ako Švajcarska ograniči imigraciju iz EU, ona neće moći da računa na sve ekonomske i trgovinske pogodnosti koje sada uživa", kazao je poslanik Evropskog parlamenta Hanes Svoboda (Swoboda), preneo je EurActiv.com.
"Da" za dlaku jače od "ne"
Na referendumu 9. februara 50,3% izašlih na referendum "Stop masovnoj imigraciji", kao i više od polovine švjcarskih kantona i regiona, podržalo je ograničavanje doseljavanja stranaca. Za to su najviše glasali u nemačkim i italijanskim kantonima i u seoskim područjima.
Rezultat referenduma, koji obavezuje vladu da inicijativu desne Narodne partije (SVP) preobrazi u zakon u roku od tri godine, odražava bojazni Švajcaraca od priliva stranaca. Građani Švajcarske zabrinuti su da imigranti urušavaju prepoznatljivu kulturu te alpske zemlje i doprinose poskupljenju stanarina, saobraćajnim gužvama i rastu stope kriminala.
Background Švajcarska je treći po veličini ekonomski partner EU, posle SAD i Kine. Takođe Švajcarska zahvaljujući nizu bilateralnih sporazuma učestvuje na jedinstvenom tržištu EU.
Uprkos bogatstvu i ekonomskom uspehu, imigracija je "vruća tema" i u Švajcarskoj gde desna SVP za visoke stanarine, gužvu u prevozu i kriminal okrivljuje priliv stranaca.
Međutim, švajcarska industrija, ali i banke pout UBS i Kredi Suis (Credit Suiše), tradicionalno visokoobučne i stručne radnike traži van zemlje.
U proseku godišnje u Švajcarsku stigne oko 70.000 imigranata neto. Stranci čine 23% populacije te zemlje koja broji osam miliona ljudi i u Evropi je njihov udeo u ukupnoj populaciji veći jedino u Luksemburgu.
Švajcarski sistem direktne demokratije, koji omogućava do četiri nacionalna referenduma godišnje, znači da se nezadovoljstvo javnosti zbog nekog pitanja može relativno lako pretočiti u akciju.
Bojazni od imigranata čuju se inače i u bogatijim članicama EU i čini se da će partije sa antiimigracionom politikom dobro proći na izborima za Evropski parlament u maju.
"Bojim se da švajcarsko 'da' pokreće novi talas debata o slobodnom kretanju ljudi u EU", rekao je pred referendum za jedan švajcarski dnevnik predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz).
Inicijativom SVP traži se da se kvotama ograniči izdavanje boravišnih dozvola strancima, uključujući tražiocima azila, navela je u saopštenju švacarska vlada.
Nestle i Hajek
Strani stručnjaci mnogo su doprineli švajcarskom ekonomskom uspehu u poslednjih 150 godina, od Nemca Henrija Nestlea, čije ime nosi najveća svetska prehrambena kompanija, do Nikolasa Hajeka (Hayek) osnivača grupe Svoč (Swatć), najvećeg svetskog proizvođača satova.
EU je najveći trgovinski partner Švajcarske od koje je u 2013. godini kupila proizvode za 110 milijardi švajcarskih franaka (90 milijardi evra).
Protivnici limitiranja doseljavanja stranaca smatraju da bi kvote za imigrante za posledicu mogle da imaju manjak kvalifikovanih radnika u Švajcarskoj, zemlji u kojoj su sedišta Rošea (Roche), Novartisa, banke UBS i drugih multinacionalnih kompanija u kojima rade strani stručnjaci.
Švajarski glasači do sada su uvek glasali protiv predloga za koje im se činlo da će pokvariti "uspešnu ekonomsku priču" te zemlje ili predstavljati pretnju za njenu konkurentnost.
Tako je 2013. godine odbačen predlog da se zarade top menadžera limitiraju na nivo 12 puta viši od najniže plate u kompaniji zbog upozorenja čelnika industrijskog sektora da bi to moglo da bude loše za ekonomiju.
Ipak, imigracija je sve veća briga. U 2009. godini švajcarski birači glasali su suprotno savetima iz vlade i podržali zabranu izgradnje minareta a 2010. su glasali za automatsko deportovanje stranaca osuđenih za teška krivična dela.
Nakon što je objavljen rezultat referenduma, švajcarska vlada saopštila je da je od predstavlja "odraz nelagodnosti zbog rasta populacije poslednjih godina" i najavila da će predlog o implementaciji ograničavanja imigracije poslati u parlament što je pre moguće.
Švajcarski predsednik Didije Burkhalter (Didier Burkhalter) rekao je da će vlada razmotriti način na koji bi odnosi sa EU mogli da se postave na nove osnove. Istovremeno je Burkhalter naglasio da očekuje da sporazum o slobodnom kretanju ljudi i drugi bilateralni sporazumi sa EU ostanu na snazi dok se ne uspostavi novi pravni status.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
